Употреба речи пани у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ту те човјек слави педесет и више година, а кад је стани-пани, бар да си макао прстом. — Де, ти, де, куд си попушио Свето писмо, туд и славу опорочаваш!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Кад се шћаше ођест куд да иде, па обуци оне пусте токе, шал црвени свежи око главе, а пани му перчин низ рамена, двије пушке метни за појасом, а припаши мача о појасу, а у руке узми џефердара, — красна лица,

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Аха! Овај је Словак. РУЖИЧИЋ: Несмислени, дажд ми отвјета. ЈОВАН: Пани, просим понижење, ја сам буо шегрт код моје мајсторице, а тераз сам аванџирал; уж сам постал бединтер.

РУЖИЧИЋ: Да прилпнет јазик гортани твојему. ЈОВАН: Пани, просим их пекње, из које су они столици? Боху присам, ја сам млоге Словаке познавал, але таки разговор не чу сам.

ЈОВАН: О пани, и ја знам пекње спиват. (Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности