Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он учи француски у Волтеровим списима, у својим списима исказује често скептичке, пантеистичке и деистичке, нимало ортодоксне идеје, стоји изнад вере и једном приликом пише: Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш,
Улазећи у живот, он из обичне лирике уздиже се до лирике мисли, и иде до једне широке, пантеистичке љубави према природи. Духовно и морално здрав, он достиже ведру равнотежу старих који су волели природу изнад свега.