Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Србско-Далматински магазин, Задар 1867. Пантелић, Н., „Село, сродство, породица“, ГЕМ, 28—29, Београд 1965—1966. Пантић, М., „Вук Стефановић Караџић и наше народне пословице“, у: Караџић, В. С.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Који воле књижевност узорнију Нека не читају лудорију... ТРАГОВИ НА ЗА СВАКУ ОСУДУ Деда се зове Пантић Авакум, А бабе Јоша, Вука и Магда.
То је суштина овог призора, Ове лакрдије и спрдачије; Авакум Пантић је лишен избора, А ни бабе не могу другачије: Свако ту, као свугде и свукуд, Чини оно што му одреди усуд!
Само чека да га неко ослови Па да се покорно власнику преда, Обучен, обувен, обријан, цакум-пакум, А зове се Пантић Авакум.
И не либи се, ниси из Либије! Ватра да се разгори, треба мех! Од нечег се мора почети... Цех Сад плаћа Авакум Пантић: за пробу Претворише га у роба и у робу, Јер се на овакве случајеве, сем сатире Нико на земљи не обазире.
ПОЈАВА ЏАМБАСА А вакум Пантић, крут од несреће Ко макета на прослави Првог маја, По глави жалосне мисли премеће, Везује, спаја и прекраја: „Ко
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Михаиловић у свом наведеном раду (стр. 284) сматра да је Орфелин писац и Сјетованија, а то мишљење прихвата и др М. Пантић (Прилози за књижевност XXВИ, 1960, 229), иако са извесном резервом.
Михаиловић; то тврђење је несумњиво тачно, па га, у једном од својих последњих радова, прихвата и др М. Пантић (Штампар старих српских књига Димитрије Теодосије, Прилози за књижевност XXВИ, 1960, 232).
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЛИЦЕ Садржај ЧИН ПРВИ 3 ЧИН ДРУГИ 31 СУМЊИВО ЛИЦЕ КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА ЛИЦА Јеротије Пантић, срески капетан Анђа, његова жена Марица, њихова кћи Вића Жика срески писари Милисав Таса, практикант Ђока Алекса
Ови практиканти још не умеју људски да саслушају. Из овога, брате, излази, да Љубица Пантић доставља Гају Јанковића да је насилно побацио.