Употреба речи пануо у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу. Лаган сутон с дрвета пануо и у глежњу ногу угануо. Сат ми стао и тврдо заспао, под поњаву сакрио звоњаву.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Дивље патке и врањи падаху по мочварама. Чобани већ сјавили стоку с планина. Снијег још није пануо, па има отаве по окрајцима, а у присојима траве до кољена, те живо пасе; а и чобани не трче голоруци, нити се купе у

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Кад се чоек пробуди и растријезни, кад ли се не налази на ономе мјесту ђе је био од страха пануо, него у некаквоме бостану пунану цвијећа, па се прекрсти, узме своју кљуку и мотику те опет на оно исто мјесто пође ђе

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Е куд срећа да је и он тада у гробницу пануо мировах и премирне да је ноћи царство свуд свјетлости погасило зраку!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Колико је њему мила била та робиња љуба Страхинова, пануо јој главом на криоце; она држи силна Влах-Алију, па чадору отворила врата, она гледа у поље Косово, те ти турску силу

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности