Црњански, Милош - Сеобе 2
сузама: Сомбор, Мошорин, Чанад, Надлак, Печка, Глоговац, Павлиш, Сентомаш, Сента, Кањижа, Мартонош, Бечеј, Суботица, Панчево, Земун, Чонград, Вуковар, Вршац, Сланкамен, Ковин! То пише на росијским картама, до XИX века!
На реци Ингул, наћи ће: Панчево! Наћи ће и једну Суботицу! И један Надлак! Године и сад пролазе, лето прође и лишће жуто опада, а затим ове завеје
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
87. ⁹⁶ Миодраговић, Ј., исто, с. 47. ¹ Врчевић, В., Три главне народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 147. ² Цивјан, Татјана, „Семантика просторних и временских показатеља“, Расковник, 31, 1982, с. 69.
259. ² Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 83. ³ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 195. ⁴ Петровић, П. Ж., исто, с. 259.
, исто, с. 178. ⁵⁰ Беговић, Н., исто, с. 197. ⁵¹ Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 84. ⁵² Мајсторовић, С., исто, с. 373. ⁵³ Јововић, С., Зета и Љешко поље, СЕЗ, XXXВИИИ, СКА, Београд 1926, с.
61. ¹⁰⁵ Врчевић, В., Три главне народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 70. ¹⁰⁶ Грбић, С. М., исто, с. 122; Сретеновић, М.
М., исто, с. 434-435. ¹³ Вукова грађа, с. 13; Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 23. ¹⁴ Поповић, М. С., „Народна педагогија (Фоча)“, Нови васпитач, 7, Нови Сад 1890, с. 218; уп. Баларин, Н.
, исто, с. 168—169. ¹² Врчевић, В., Три главне народне свечаности (Божић, Крсно име и свадба), Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 147—148. ¹³ Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, XXВИ, 1948, с. 268. ¹⁴ Милосављевић, С.
, Лирика, СКЗ, Београд 1982, с. 508—509. ²² Новаковић, С., Српске народне загонетке, Чупићева задужбина, Београд— Панчево 1887, с. ИX. ²³ Опширније о клетвама: Требјешанин, Ж.
, исто, с. 81; Врчевић, В., Низ српских приповједака, Браћа Јовановић, Панчево 1881, с. 100; Уп. Караџић, В. С., Црна Гора и Црногорци, Просвета— Нолит, Београд 1987, с. 304.
24—26. ⁴⁶ Љубиша, С. М., Дела, ИИ, Цетиње 1974, с. 60—61. ⁴⁷ Врчевић, В., Низ српских приповедака, Браћа Јовановић, Панчево 1881. ⁴⁸ Вујачић, В., Трансформација патријархалне породице у Црној Гори, Слово љубве, 1977, с. 31.
Волф, Б. Л., Језик, мисао и стварност, БИГЗ, Београд 1979. Врчевић, В., Низ српских приповиједака, Браћа Јовановић, Панчево 1881. Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, Вукова грађа, СЕЗ, Л, СКА, Београд 1934. Врчевић, В.
Врчевић, В., Три главне народне свечаности (Божић, Крсно име и свадба), Браћа Јовановић, Панчево 1883. Врчевић, В., Разни чланци, Дубровник 1891. Врчевић, В.
Врчевић, В., Разни чланци, Дубровник 1891. Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888. Врчевић, В., „Народно сујевјерије: врачање, слутња и бајање“, Србадија, 1—6, Беч 1876—1877. Врчевић, В.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Досада је издао песме патриотског смера, Родољубиве песме (Београд, 1912) [ и »књигу стихова« На прагу (Панчево, 1913)]. Он је песник оригиналних осећања и идеја, и радо слика узмућена душевна стања и ређа осећања.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је набавио, за сваки случај, радничко одело и вели: иде у Панчево, има тамо код оца, у башти, закопано сребро. Ја сам био послао Бенешићу Маску и он ми је писао да је то већ дао у
Ја сам продао очеву кућу у Иланчи и иселио мајку, а она се онда настанила у Панчеву. Добија неку пензију. Панчево је варош њеног детињства, али ме и моја мати гледа тужно.
Понеки виши официр, који се парфимише, прича и овде да спавамо са свињама. Шта то мари? Дајем вам реч да је Панчево чистије него Брест, Кампер, Морле. Они нас не знају – томе смо ми криви. Талијани су нпр.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Светозар Милетић, велики национални вођа Срба у АустроУгарској, посетио је Панчево а народ га је дочекао свечаном бакљадом.
” Мађарски чиновници забележише све што се догађало за време бакљаде и након неколико дана био сам обавештен да Панчево није место за разуздано сељаче као што сам ја, и да морам да се спакујем и вратим у Идвор.
Међутим, ту се ствар није окончала. На позив протин, у Панчево су дошли мој отац и мајка и разговор који су водили завршио се победом моје мајке.
Али, морао сам се брзо растати са Београдом да бих ухватио последњи локални брод за Панчево. Тако сам се растао са градом белих кула, како су Београд називали српски гуслари.
Тако сам се растао са градом белих кула, како су Београд називали српски гуслари. Кад смо стигли у Панчево са једном групом младих људи, међу којима је био и један српски студент из групе студената који су се са мном довезли
При повратку у Панчево очекивао ме је прота Живковић, поппесник, који ми је предложио да се преселим у Праг. Поздравио се са мном са сузама у
” У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж. Када смо се приближили Идвору, замолио сам их да пођу заобилазним путем
Али, морао сам се брзо растати са Београдом да бих ухватио последњи локални брод за Панчево. Тако сам се растао са градом белих кула, како су Београд називали српски гуслари.
Тако сам се растао са градом белих кула, како су Београд називали српски гуслари. Кад смо стигли у Панчево са једном групом младих људи, међу којима је био и један српски студент из групе студената који су се са мном довезли
При повратку у Панчево очекивао ме је прота Живковић, поппесник, који ми је предложио да се преселим у Праг. Поздравио се са мном са сузама у
” У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж. Када смо се приближили Идвору, замолио сам их да пођу заобилазним путем
Било је то Панчево, град у коме сам у свом детињству ишао у школу. Тамо сам од свог наставника, Словенца Коса, први пут чуо о Бенџамину
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и Радивој Симоновић, Куга у Срему 1795. и 1796. Опис помора са особитим обзиром на културно стање ондашњега народа. Панчево 1898; страна литература наведена је код Н. Радојчића, Историја села Кузмина, 26, бел. бр. 4. СВЕ ШТО МЕНЕ ОКРУЖАВА...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Врчевић, Помање; Три — Вук Врчевић, Помање српске народне свечаности уз мимогредне народне обичаје, Панчево, 1888; Три главне народне свечаности, Божић, крсно име и свадба, Панчево, 1883.
свечаности уз мимогредне народне обичаје, Панчево, 1888; Три главне народне свечаности, Божић, крсно име и свадба, Панчево, 1883.