Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
рад Јована Рајића јесте спев Бой змая са орлови, који је изишао у Бечу 1791 (друго издање у Београду, 1840; треће, у Панчеву, 1884). То је алегорично-историјски спев, у коме је опеван рат од 1788—1790.
до 1845; друго издање др Данила Медаковића у Земуну 1850; треће издање Браће Јовановића у Панчеву почетком осамдесетих година, и четврто, државно издање, 1911, приликом стогодишњице његове смрти.
у Баји и Сегедину, [1820. у Будиму], 1823. у Земуну и Темишвару,47 1832. у Араду, 1835. у Панчеву. Глумци су били махом одрасли ђаци и »љубитељи уметности из места«, а и сам Вујић, који је преводио комаде, играо је
Већ 1838. јавља се једно таково »Летеће позоришно друштво«, које је давало представе у Новом Саду, Земуну, Панчеву. Ти путнички глумци ишли су у Србију и у Хрватску, и тамо давали представе. 1840.
1840. они су први у Загребу играли на народном језику. Дилетантске трупе нарочито играју у Новом Саду, Панчеву и Београду [а од 1841. даване су дилетантске представе у Шапцу, а 1842. у Смедереву]. Пред 1850.
дела, не сва, и то некритично приређена, изишла су осамдесетих година прошлог века у издању Браће Јовановића у Панчеву. Његове мање песме прикупио је др Милан Решетар и критички издао 1912.
Издавано је четири пута: 1851. у Загребу, у два издања осамдесетих година у Панчеву, и 1902. у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ. — Круна песничког стварања Његошева, главно дело његово, то је Горски вијенац.
и 1876), Задру (1868. и 1905) и у Загребу (1890. и 1904), по 1 у Панчеву (1881), на Цетињу (1913), Котору (1913). Као спев хрватскога песника Ивана Мажуранића Смрт Смаил-аге Ченгића тако је и
Његови Скупљени списи изашли су у Панчеву осамдесетих година, у издању књижаре Браће Јовановића.66 У маломе, он подсећа на Доситеја Обрадовића, са којим има
ВАСА ЖИВКОВИЋ Родио се 31. јануара 1819. у Панчеву, у Банату. Свршио је основну школу у месту рођења, и ту започео и средњу школу; гимназију је учио у Карловцима и
дошао је у Вршац на богословију, и ту био један од оснивача дружине Србске слоге банатске. 1846. постао је парох у Панчеву и учествовао у 1848. Цео свој живот провео је у Панчеву као душа ондашњег Српства. Од 1864.
1846. постао је парох у Панчеву и учествовао у 1848. Цео свој живот провео је у Панчеву као душа ондашњег Српства. Од 1864. био је неколико пута биран за народног посланика на Карловачком сабору. 1868.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ако су све таке, то је крај света. ЉУБА: Е, друге јошт више раде, особито оне које су биле у Панчеву, у Земуну, у Пешти, или у Бечу на воспитанију. Да се чудиш, мајка, како су слободне.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мати јој беше рано умрла, а отац тако строг, да је у згради Варошке куће у Панчеву, која и сад стоји, морала да пере камените степенице, пред станом варошког капетана. И зими. На коленима.
врста цензора Панчева, она је, у младости, имала своју столицу првог реда, приликом гостовања новосадског позоришта, у Панчеву, код Трубача. Знала је много драма, и много стихова.
То је била једна госпођица Вујић, сестра од тетке моје матере, која је хтела да се уда, пре много година, у Панчеву. Али јој нису дали за оног кога је она хтела.
Отишла је у католички манастир у Сарајеву, а сад се налазила у Бечу. За фамилију Вујић, у Панчеву, била је као и мртва. Међутим, да ме преместе у Беч, требали су њу.
“ Вели, ти ајгири су цркли давно. Ја сам продао очеву кућу у Иланчи и иселио мајку, а она се онда настанила у Панчеву. Добија неку пензију. Панчево је варош њеног детињства, али ме и моја мати гледа тужно.
Кад сам ја далеко, каже, живот за њу нема смисла. У Панчеву налазим и оног мајора, Косту, кога је читалац, као и Биримца, упознао у Бечу. Невесео је и Коста.
“ Вели, а добро погађају. Па није могао да издржи и затражио је пензију. Сад иде, свако послеподне, у сластичару, у Панчеву, али сладолед у Панчеву није као у Бечу. Ни близу. Не изгледа добро.
Па није могао да издржи и затражио је пензију. Сад иде, свако послеподне, у сластичару, у Панчеву, али сладолед у Панчеву није као у Бечу. Ни близу. Не изгледа добро. Сад је у цивилном оделу, а има мали шешир и велику главу.
Позвати су, хитно, на вежбу. Мене је Министарство тражило у Бечу, у Темишвару, у Иланчи, у Београду, у Панчеву, само ме у Крагујевцу није тражило, где сам се, службено, као привремени предметни наставник, водио.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Хаџић, секретар „Матице” Српске; — у Осијеку: Васа Атанасијевић, доктор медицине и варош. физик; — у Панчеву: Др. Пеичић, физик варошки, и С.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Крајем те године моја мајка је успела наговорити оца да ме пошаље у вишу школу у Панчеву. Тамо сам срео учитеље који су на мене учинили јак утисак, нарочито њихово познавање природних наука, које су биле
Док сам се школовао у Панчеву, летње месеце сам проводио у свом родном месту. Као и остали Банат, Идвор углавном живи од пољопривреде и у време
Моји учитељи у Панчеву помогли су ми да решим неку од загонетки ове врсте на које сам наилазио у својим размишљањима. Много ми је помогао мој
” Његошеве стихове добио сам од једног српског песника који је био мој катихета у Панчеву, проте Васе Живковића. Његово име никад нећу заборавити јер је оно драга музика у мојим ушима због успомена на оно
је и мој пријатељ, прота-песник, а други је био мађарски лутерански свештеник који је веома добро говорио српски, а у Панчеву је био познат по свом беседништву.
Сложили су се да би било добро да се из школе у Панчеву преместим у чувену прашку школу у Чешкој, ако ми отац и мајка буду сагласни да будем тако далеко од куће.
На интервенцију Словенца Коса и проте Живковића некако се ствар изгладила и мени је дозвољено да и даље останем у Панчеву. Првог маја исте године наша школа прослављала је Мајски дан.
Одлучило се да окренем леђа Панчеву, леглу национализма и одем у Праг. Прота и његова црквена општина обећаше да ће помоћи око мог школовања у Прагу, ако
се бринем како ћу путовати јер не знам мађарски, а имам тешкоћа и са скромним знањем немачког језика које сам стекао у Панчеву. У току разговора пред нама се у даљини указа један велики црквени торањ.
сам у себи даје преда мном сам цар, а ако је тако, помислио сам, да ли је сазнао да сам на прослави првог маја у Панчеву газио његову жуто-црну заставу.
је потерало у Праг, истичући посебно, мишљење разних људи да сам не само прерастао школу у свом родном месту већ и у Панчеву, али да је главни разлог био тај што ме мађарске власти нису желеле у Панчеву због мог нагињања револуционарном
школу у свом родном месту већ и у Панчеву, али да је главни разлог био тај што ме мађарске власти нису желеле у Панчеву због мог нагињања револуционарном национализму.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
год. пештанских Серпских народних новина „торжество дана рождења” Фердинанда И, које је приредило „српско општество у Панчеву”, дописник казује како се на тој свечаности пре приказа Стеријине трагедије Бајазит или Светислав и Милева певала ова
” А у Панчеву је, на пример, током фебруара 1842. била три српска бала (5, 12. и 19. фебруара; В. Народне новине, ч. 22. од 22.
Б. Цвијановић, стр. ЛXВИИ+217+ИX), поводом ове песме пише у одељку Напомене, 187—8: да је песму Живковић написао у Панчеву 1839. године, да ју је 16. новембра 1841. читао у Вршцу у Српској слози банатској, да ју је врло рано компоновао Н.
књижнице у Љубљани; др Георгије Михаиловић, лекар из Инђије; Управа Библиотеке Српске православне црквене општине у Панчеву; и др Драгољуб Павловић, професор Универзитета у Београду.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У сведоџбама школе у Винковцима спомиње се као наставни предмет и „илирски“ језик, а у сведоџбама реалке у Панчеву „српски“ језик.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у Београду 1894, Школица у Пожаревцу 1895, Подмладак у Београду 1897).
за омладину средњих школа Књижица у Нишу Покренут поучно-забавни лист Пчелица у Новом Саду Покренут лист Споменак у Панчеву 1894. Умро Војислав Илић Покренут лист Ласта у Београду 1895. Умро Љубомир Ненадовић Умро Милорад П.