Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
тако имућни да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати, заједно са њиховим попадијама и ћеркама. Паори су били побожни људи, те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста.
га поп Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!
Онда је био неки Аћа, учен човек, — умро је, бог да му душу прости, више од пића него од науке, — а паори су га звали шлајбер, каз’ти писар, једна древна пијаница, али је зачудо лепо умео да састави све то и да напише, а,
Сад како је, то ја не знам! Ваљда и ти цареви побесне к’о и паори. Ал’ видећете само да ће Баћушка заокупити!... Биће, држ’ не дај!
? Велим: да вам мало помогнем. Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће!? »Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!« — Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца!
« а то је, знаш, нишанила на нашу Меланију... »нек причува ону њену Генофефу«, каже, »док је нису спевали паори у шору!« — Охо! — рече поп Ћира и диже обрве чак под ћелепуш. — Охо!
— запита поп Спира. — Јест, ал’ бар долази дањом... а ту су и старији!... А код вас онако, што певају паори... »све по ’ладу да га не познаду!« — То је лаж! — грмну поп Спира.
Она је била као нека врста машамоде у селу. Отменији су је звали »сеоским телеграфом«, а паори »сеоским добошем«, а названа је тако не онако напамет, него што је доиста личила и на једно и на друго.
Било па прошло! — уздахну гђа Сока. — Хе, госпоја, »пролазе године к’о гођ мутна вода«, што кажу паори. Што проживите, слатка, то вам је... — Право кажете — потврђује гђа Сока. — Јест, бо’ме!
— чуди се гђа Сока. — Та и досад је било прошевине! Ју, боже, — чуди се и крсти гђа Сока, — та то баш к’о неки паори! — Е, ал’ приповеда ми гђа натарошевица... — случајно сам код ње свратила малочас и од ње чула.
то се никад није могло дознати, али је врло јака сумња остала на Тими »шрајберу« (управо »шлајберу«, како су га паори називали), који је са Шацом — као што вам је већ познато — врло рђаво живео, као, што казали, два петла на буњишту.
— Е, е, господи никад није доста. Све они мислиду да ми паори имамо бог зна колико. — Та... кол’ко вам треба, и кол’ко вам је бог дао. Знамо ми то. Намирис’о је Нића још са сокака.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ „Бауерн“, одговори му кирасир, „Бауерн, паор.“ „Тако дакле? Они неће да буду паори, неће да ору, и копају, они би сви да просе апшит? Е па лепо, чекајте да вам ја дам апшит.
само на веру, и национ, ударали, него су их и из војске, кад су ратови прошли, касирали, а сад Аустрија жели да буду паори и копају земљу Херрсцхафтима у Хунгарији.
Није одобравао ни да нас терају на земље у Хунгарији, да будемо паори. Па да нас могу куповати и продавати, хершафти. Као стоку. Све ми то знамо.
Траже од нас и оно што ни Турци, никад, нису тражили. Да будемо туђи паори, на туђој земљи. Енгелсхофен му онда рече да ће им то и у Росији тражити. Никада – узвикивао је Павле.
да останемо војници и ради нашег имена и части, ни најмање воље немамо, да одбацимо од себе пушку, и постанемо паори! А није то значило, да су били пустахије, бећари, нерадници, нити да су земљу мрзели.
Кад ратови прођоше, понудише им да буду паори. Јесу ли се обукли у светло оружје, и вратили се, у оклопу, сребрном, на ратишта своје земље, победоносни, као
Каквог је смисла имало то у њиховом животу? Ти паори, међутим, који су своје кости посејали у земљу коју су Новом Сервијом називали, записали су имена својих села, која су
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Слатко, длака мекана. Qуандо серви видент ме, Кад ме спазе паори „Лепус, лепус!” , воцант ме. „Држ га!“, свуд се заори.