Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поп Спира је из паорске или немешке куће, па се никако није могао одвикнути — како се поп Ћира изражавао — од тих паорендерских навика да
А знао је кад и како треба погледати. На капуташке, то јест пулгерске девојке само погледа и уздахне, а на паорске намигне и кресне очима тако жестоко да му понекад спадне и сламни шешир с главе.
Па како би их једно до другога укопали и сви ожалили и цвећем им гробове засадили, а њих спевале паорске девојке: како су се волели, и како једно без другог није могло да живи на овом свету.
— Се’те, слатка, овде сас нама. Извол’те мало диње, да знате само како је слатка, к’о да није из паорске баште, него к’о да је »цукрас« правио. — Па могу баш једну кришчицу, онако форме ради, само да вам не дам корпу!
ни трукованих новаца од папира, ни аренде, ни перзекутора, — него је свет живео срећно и цареви синови узимали паорске ’ћери.
— Сутра ћу да гледам у селу. — Гледај бо’ме, зимње је време... није к’о у лето... а знаш обешењаке паорске! — Кад ћеш на пут, Спиро? — запита гђа Сида. — Сутра, у име бога — уздахну упитани. — Па јеси л’ се спремио?
реч о тим сватовима и о том малеру њеном, смејали би се неетикетни паори и сукали задовољно своје велике и чупаве паорске бркове, и у смеју би само додали: »Е, е, оно јој је баш ваљало, и фајн било!
И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму: Не јадај јаде, Јуло девојко, Не једај јаде, не рони сýза!
Ију-ју, ију-ју! Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе; охрабрила се и Ержа, па тресе и везе до Ниће боктера, па распалила и њега, те јој и овај рече
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Какве су ти те руке, какав ти је образ испуцан и изгрђен, канда си од најгоре паорске фамилије. Опет ти кажем, девојко, ја оћу ноблес у мојој кући.