Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А Меланија је родитеље звала: папâ и мамâ, имала је своју вољу, и њу су сви морали да слушају, па је увек било онако како је она хтела.
Меланија одмах остави посао, и потрча купљеним стварима, па стаде претурати по њима. — А шта сте ми, папâ, купили; да нисте што заборавили? — Дакле, шта је било, Ћиро? — пита нестрпњива гђа Перса.
— Падне човек, што кажу, с крушке, па се издува, а некмо л’ ја толики пут издржати. Чекај... — Уф, папâ, ум готес вилен — рече Меланија, прегледајући рајспулфер — шта сте то урадили! Та здраво је оштар овај рајспулфер!