Црњански, Милош - Сеобе 2
По календару православних, то је било маја месеца 1752. А по календару папежника, у месецу јуну. Папежници и православни, истог народа, нису се слагали, у то доба, ни у мученицима.
А над капијом фењер, племениташки, какве у Будиму папежници имају. Низ улицу, Исакович је видео ниске плотове, опале кровове, куће обрасле травуљином и чкаљем.
претили вечним пламеном, у паклу, а смирили су се тек кад је Петар потписао да ће деца, из тог брака, ако буду, бити папежници. Павле није пристајао ни на то.
“ Павле Исакович био је сујета сујетства. Идућег дана, на дан преподобног Онуфрија Великог – који су папежници славили као дан преподобног Проспера – Исакович се пробудио, или од неког церекања, или на шум фонтане, из баште, или
ИX КРАЈ ЊЕГА КОРАЧА, САМО ЊЕГОВА СЕН КОЈА ГА ПРАТИ Банкар мученице Ефимије, а папежници, као дан великомученице Христине. И једна и друга – и њихове муке – знале су се само у календару.
из Беча, он је, најзад, био у аудијенцији, код росијског амбасадора, на дан великомученика Антиногена, дан који су папежници посветили Марти, дјевици. Био је то, по старом, шеснаести, а по новом календару, двадесет девети јули.
Кад треба поћи у пакао?“ Поп се и на то сетно смешкао. Ту причу о ужасима пакла, каже, измислили су папежници! Нема тога у нашем светом и слатком православљу!
који није био глуп човек, иако је збијао глупе шале, да несреће у породици забашури – скретао им је пажњу на то, како папежници, који седају за сто, да вечерају, праве крстове.
Ђурђу није било смешно то, што се папежници крсте, пре јела, него како се крсте. Правећи, палцем, крстиће, на челу, на носу, на бради.
октобар године 1752. Папежници су тај дан светковали, у Неоплатенси, као дан неког Светог Карла Боромејског, кога – као и Аверкија – нико није знао.
Ударајући на ђенерала Хорвата, прота Булич, из свог Миргорода, поче онда да удара и по њима. Папежници се, ни криви ни дужни, нађоше у Росији у небраном грожђу. Хорват је, код Руса, грмео, да је довео сто официра.