Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
рашчеречено, поховано, барено, чорбасто, недосољено, пресољено, пребиберено, једе из свих тањира, сарму, јабуку, паприку, рибљу главу, дрвени се, забреко брекће, тешко дише, али једе, непоколебљиво једе, једе, једе, једе, до побједе!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
седи! ходи!...« Не можеш му сад кварити атера. И поп Вујица, иако је лепо код своје куће ручао пасуљца и неку лепу паприку из туршије — а вала и то знати да је поп Вујица волео, барем тако се каже, паприке из туршије — заседне с учитељем
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За њу се у то доба није ни знало. Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу нецпећну”, „крв материну” итд.; али то је било врло ретко. Године прођу док се псовка чује...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку... Умочиш у сланик главицу лука... Али кад дође она црна зима... одеш на пијацу, а по тезгама снег!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“, па онда одмах к жени: „Трчи де к сусједу томе и томе те заишти једну паприку“. Ако смо и попадали, ми смо и тебе покренули.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Грго допаде. — Шта је!? Зашта се тучете? Бакоња му пружи чашу, а кад Грга примириса и познаде да су му паприку ставили, викну: — Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а? Добро си учинија, Јерковићу!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. — Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. »Ала живе ова господа!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Господин Вића предлаже да напунимо шаке алевом паприком, да упаднемо у собу па да му саспемо алеву паприку у очи. Таман се ми тако договарамо, а дође собарица па каже: „Море, не бојте се, питом човек као јагње.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
узме земљу коју је раније извадила испод момкове стопале, мало његове косе и комадић хаљине, све то стрпа у једну љуту паприку, затрпа све то у ватру на огњишту, »и као што то све гори, тако и момак да гори за девојком« (СЕЗ, 40, 65). П.
Кад умре тежак болесник, »запале у одељењу где је лежао паприку и сумпор«, и То тамо (иза добро затворених врата и прозора) »дими дан и ноћ« (СЕЗ, 68, 1955, 85, Горња Пчиња).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
и свети Никола, и свети Панкрације, и свети Акакије, доведите у разред нашу стару учитељицу, госпојицу Лану, а овога Паприку носите куд знате.
Часне Вериге, и света Петко, и света субото, и света Богородице Тројеручице, и света Стоногице, носите овога светог Паприку куд год знате, а вратите нам нашу Лану, макар босу, амин! Све узалуд.
На упорно наваљивање сељака, учитеља Паприку најзад повукоше из њихове школе и вратише у варош да чека куд ће даље с њим.
— Их, да сад сретнемо учитеља Паприку! —подвикну Стриц. — Ехеј, казали бисмо, ми смо већ прави домаћини, бринемо се о једној кући у селу.