Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И оне се одазваше и дођоше. Дође и тетка Дика, и тетка Кара, и стрина Парашкева, и друга стринка, Николета, и тетка Рушка, коју су сви сматрали за род, а нико није знао да каже какав им је род.
нека тетка Дока, с рукама преко трбуха, и запита их шта су се скупиле, рече јој важним и озбиљним гласом стринка Парашкева: — Збрасмо се, стринка Доке, ’оћемо, ете, да женимо оној наше магаре!...
Скупљају се, и ту су већ на окупу све тетке и стринке: Дика, Кара, Рушка, Парашкева, и Николета, и Дока. Све су оне дошле на позив Јевдин, само најмлађа, тетка Дока, дошла је, као и увек, незвана.
Срчу кафу и разговарају о удавачама за које су нашле да би могле бити прилика за њиховог Манчу. Поче стринка Парашкева: — у Мадине, ете, там’ спроти Зелену чешму, какво девојче искочи — пуста не остала!...
?... А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок! — Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила глас мало од страха. Еснафска жена, па каква си је!...