Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Још није ни ушао у авлију, а већ гракће на мог дједа: — Јеси ли жив, Раде, стари мој парипе?! Види га, види. Ихи, почело је! Кад он већ дједа смије назвати парипом, шта ли ће тек бити са осталом чељади.
— Аха, сипљиви мој парипе, ево и тебе посветише! — весело дочека самарџија. — Вала, и вријеме му је било. Дјед је и даље пренеражено ћутао, као
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кô што Мурат рече; прођите се глоба и пореза; с кнезовима ви се побратите, кнезовима ате поклањајте, кметовима осредње парипе, с поповима у дослуку буд’те, не би л’ и ми уз њих прељивљели, јера наше дуго бити неће. А што ће вам више пусто благо?