Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дај да се прикучим ближе да ми штогод не измакне. Ево, већ се помињу и коњски табани, ту смо. — Их, парипина! — пријекорно каже самарџија. — Како само овако спретном коњчићу можеш рећи да је парипина ...
— Их, парипина! — пријекорно каже самарџија. — Како само овако спретном коњчићу можеш рећи да је парипина ...Угађаћу му, јашта нег угађати. Ком би другом ако њему нећу. Начинићу му нешто, има да видиш.
Ено је, бдије, зове и показује нам пут. — Хе-хе, ипак нас чека стара парипина раколи се Петрак. — Не отписују се тако лако оваке двије делије. — Ево их, враћају се будалаши!
На ту дједову муку и бруку, испричану повјерљиво и са снебивањем, Вучина зарза гласно и задовољно као изуларена парипина. — Аха-ха-ха, па ти још не вјерујеш, обербудало!