Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Толико заједно љеба изјести и ракије попити, па опет му његов побратим парипче. Е, е, Петраче, лијепо ти мене јутрос накраси. Тек тада се самарџија прену и упиљи у свог саговорника.
се, наравно, успротивио сам предсједавајући, мој дјед: — Зита је помињана и у цркви, с олтара, греота би било да се парипче тако крсти.
На сву ту причу камарат се рогушио као дурновито парипче, а онда би се одједном разгалио и загрохотао: — Ама, Радоје, ко те створи тако добра и незлобива, то ми не стаје под
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Па говори жаба—тети: — „Ид’ отале, жабетино, Твоје племе неваљало: Напред идеш, натраг гледаш, Самар носиш ко парипче, А крекећеш ко јариште!