Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Велика гимнастичка дворана Гимназијума, непрегледно пространство паркета који је блештао под светлом голих сијалица, претварала се једанпут недељно у салу за игранке.
Тај звучни зид и слика на главу изврнутог паркета, што је у том часу личио на жуту пучину виђену из авиона, оштар бол дланова који су пекли слепљени уз дрво карика, и
— све то и још много других ствари пролетеше кроз главу сиротог Бел Амија, док је онако распет висио између неба и паркета читаву једну вечност, а можда и дуже од тога, све док му се прсти сами од себе не растворише а он тупо паде на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Ти вероватно знаш да не подносим мирис зноја (алергична сам на њега), а ту су онда и оне прашњаве патике, смрад паркета у сали коју премазују најсмрдљивијом паркет-машћу на свету!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
и висока ограђена дебелим зидовима, који не пропуштају ни звук, ни жегу, ни мраз, покривена патосом од храстових паркета, који старачки јече при сваком кораку, загревана каљевом пећи, која, певуцка када се подложи.