Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сад се љутим и ја што се вереница моја разговара са другим неким човеком на улици, што шета у парку, иде на концерте или тако шта. А тај човек што је с њом говорио могуће је неупоредљивије чистији од мене.
Црњански, Милош - Сеобе 2
су били пропуштени кроз ту капију, као у арест, у кућу у зеленилу, под кестеновима, у неком запуштеном, господском, парку. На тој огромној кући, међутим, било је свега два прозора. Велика, у решеткама, у гвожђу.
„Велика селендра“, писао је Ђурђе, „у којој књази и књагиње стануједу.“ У центру, Миргород је био као у неком парку. А што се Павлу било допало, под липама, у багрењу, било је неких чесама, за које се причало да имају лековиту воду –
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Седели смо на њој у парку, у пролеће, када је трава још влажна. њом смо се гађали на великим одморима или је држали над главом уместо кишобрана,
Прошлог месеца је покварила стомак јер сте јој купили два сладоледа, у децембру сте изазвали тучу у луна-парку: не, не, молим вас, ја сам добро обавештен! Прошли пут се прехладила јер сте је водили на Саву... — Али на реци је...
који се сваког јутра вози трамвајем на посао, сети се шведског краља на бициклу, старог Вилсона на вртешци у луна-парку, сети се војводе од Единбурга како лежи на трави и покојног Кенедија како шутира празну конзерву на насловној страни
Свлачио је лагано овлаш закопчану Нинину одећу, као што отац свлачи кћер која је пала у парку играјући се лоптом. Препусти му се, уживајући у безбедности која је избијала из врхова његових прстију.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Најлепши тренутак поеме је сусрет са кочоперним старцем, у градском парку, дат са пуном мером познатог Вучовог хумора, као весела сличица старости и старовања.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Седе тако, па сваки усамљен. За сваким столом по један. Пију сваки сóло, па изгледају као болесници у каквом бањском парку који пију и послушно издржавају лекарем прописану им дијету. Сви ћуте и слабо се један с другим разговарају.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Е, па ту вам код мене ствари стоје овако: кад случајно видим неку фину цуру како седи у парку и чита књигу, на пример, или било шта, није важно; али, када је видим како лепо седи и чита, па кад тој цури приђе
Због зашто? Због зато што обожавам цуре које седе саме у парку и читају књиге, а мрзим из дубине душе задригле манијаке у карираним панталонама!
улазнице за игранке, попуст за клизалиште на Ташмајдану, свакоме по две бесплатне вожње на рингишпилу у „Луна парку“ и широку лепезу других олакшица! Шта сте урадили са својим ћалцима и кевама?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И крај толиких који се никад више неће вратити, коло игра сваки дан у парку. Путници ме питају: шта сам се толико смрзнуо? Веле, да изиђем, међ свет, све ће добро бити.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Па онда лепо сви уседну на кола са белим коњима и возе се у велику шуму коју зову Топчидер; ту Бора трчи по парку и вуче своја ручна колица... воде га к рибњаку где баца рибама кифле ... И одједном нестаде свега тога...
Једног радног дана, пре подне, тетици паде на памет да прошета по парку. Сестра је пусти с Косом. Беше јако узбуђена... — Маченце... кад дођемо у парк... хоћеш да послушаш твоју тетицу?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЗООЛОШКИ ВРТ 91 ПОЗДРАВ ЈУТРУ 92 ВЛАСНИЦИ ЛИВАДЕ 94 СУСРЕТ СА ЗЕЦОМ 96 КОРЊАЧА И ЗЕЦ 98 ВРАНЕ У СВАНУЋЕ 100 РАСПРАВА У ПАРКУ 101 МИШЕВО РОЂЕЊЕ 102 ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ 104 КАКО ЖИВИ ПОЉСКИ МИШ 106 МАЧКА 107 ЗАЉУБЉЕНИ МАЧАК 108 БАЛАДА О
РАСПРАВА У ПАРКУ У лето устајем у цик зоре Да чујем како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу
РАСПРАВА У ПАРКУ У лето устајем у цик зоре Да чујем како се чавке споре: Из свих крошњи, у парку, одзвања Расправа о смислу постојања; Из триста грла диже се граја Око питања: има ли краја Тај свет, у којем
Богат је ко новац у шаци стишће. Ко онај што куком набада лишће У парку — чим видиш пару, приби је! И не либи се, ниси из Либије! Ватра да се разгори, треба мех! Од нечег се мора почети...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ОРХИДЕЈА Кад сам те вид̓о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама густим, с велом, и, ко звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
УРЛИК Гледам лава у кавезу За решетком где тумара И види у парку брезу, А тром — на смрт заудара. Повијене главе крочи. Олињалу вуче длаку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Кравата... „Краљицо Ахајаца, ти што изазиваш ратове...“, шапутао је на клупи, у малом парку испод Пон Нефа, а она му прстима поправљала кравату... Тога дана је докторирао, фотографисао се и послао слику оцу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У малом парку испред Дома ЈНА, под кестеновима који увек, осим у пролеће, орону и од испарења улице и од равнодушности пролазника,
Доситеј, који се, на крају своје свакодневне шетње, опет упућује, у пполазу поред Шеих-Мустафиног турбета, Студентском парку, никако да се сети о чему је он то, последњи пут у животу, писао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЛXXВИИ ОРХИДЕЈА Када сам те вид'о крај мирисних леја, У парку, уз песму сакривених гнезда, С витицама, с велом и, к'о црна звезда, На белом шеширу црна орхидеја, Тајанствени
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
О томе би се Аристархос свакодневно очигледно уверио кадгод би се опшетао око великог базена, смештеног у музејском парку. Његово кретање по кругу имало је јасног одблеска у привидном међусобном положају стабала, посађених по парку.
Његово кретање по кругу имало је јасног одблеска у привидном међусобном положају стабала, посађених по парку. Зато би се и кретање Земље око Сунца морало испољити у привидном међусобном положају звезда некретница - а тај
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дан за рочиште, тај за мене тако значајни дан, још није добро био ни свануо, а ја сам већ седео на клупи у Панчићевом парку, преко пута Општине, пушио и крадимице, да пролазници не би приметили, погледао и прочитавао говор, који сам био
КО ЈЕ ОН? (Мојој кћери) Мила, драг ми је онај дан пун мира. У парку, рају тица, кроз раскошно зеленило грања, ветрић је доносио благо брујање звона и подизао, жалосно, опијао душу
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И каткад се једва супрегнем да се не одам, да не упитам стоји ли још на своме мјесту у парку попрсје латинисте с изгриженим носом, да ли се за оним приземним прозором још њише у мјесечини велика водена глава.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Дан јулски и врео уморан одлази. И док шушти лишће све више и више Таме, мрака, мира по парку долази. То ноћ у спокојству тишином мирише. А бол шири крила... Ти си дивна била.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једно поподне, које ћу увек памтити, уживао сам у шетњи по градском парку са својим пријатељем и рецитовао поезију. У то време знао сам напамет целе књиге, од речи до речи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То је народна посластица. За питу сам дао последњих пет центи па сам кренуо према Батери парку и у исто време испитивао своју питу. Испоставило се да је моја прва куповина у Америци била прави промашај.
Тако сам се тешио седећи на клупи у Фермонт парку, близу места где се припремала Стогодишња изложба 1876. године.20 Грицрцао сам парче хлеба и мислио шта ће се десити
сам постао грађанин Сједињених Држава, одржана је у малој, тмурној канцеларији уједној од општинских кућа у Сити Хол парку. Диплому ”Бечелор оф Артс” примио сам следећег дана у чувеној Музичкој академији у Четрнаестој улици.
А када сам напуштао канцеларију у којој су ми предати моји драгоцени шарени папири, људи у Сити Хол парку кретали су се као да се ништа није догодило.
Краков, Станислав - КРИЛА
Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком. Рањеници белог павиљона видели су често у парку насмејано лице генерала сред устрчалих, узбуђених болничарки. Тада се и одликовања могла да добију.
Тада се и одликовања могла да добију. По парку су иначе милели придигли болесници у подераним огртачима, и чежњиво гледали кроз гвоздену ограду на улицу, по којој су
Онда су га пренели у белу бараку. У суседној соби је неко свирао у виолину, а по парку су промицали рањеници. Осетио је радост због спокојства, јер је овде све било тако мирно и чисто, али му је само било
Само је у лекарској вили светлео један прозор. Био је још будан, и чуо како тихо шкрипи песак у парку. Кораци су били лаки и све ближи. Он је познавао те ко раке. Одједном су врата шкрипнула, н нешто бело појавило се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нисам имао времена да питам. С нестрпљењем смо очекивали обојица састанак са њима. Нашли смо се у парку.. Владао је свуда наоколо свечан мир. Гране борова, оптерећене снегом, биле су опуштене. Ваздух прозиран и свеж.
Стегла ми је руку са обе њене. Осетио сам извесно физичко узбуђење, али сам мислима био у оном малом парку, преко Изера, у оном скривеном кутку, где мала Арлета гризе усне и вероватно пати што нисам покрај ње.
У једном таквом душевном стању, када смо нас двоје били у парку преко Изера, запита ме Арлета: — Зашто ми не кажете где иду Полета и Том?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Овај лежи у дивном парку на високом брегу који се уздиже над Босфором. Онамо радо свраћам. Био сам гост и у прекрасном летњиковцу немачког
Онамо радо свраћам. Био сам гост и у прекрасном летњиковцу немачког посланства у Терапији. Пикник у хладовитом парку који је заузео целу једну долину са околним бреговима. Купање у кристалним и брзим таласима Босфора.
Толико мален део природе видео сам и у моме парку, и то ми је било доста, јер сам осећао њено топло било, као што сам га осећао и на оном исечку рукавице, под својим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одвојио се и од куће и од свирача. Сам припева уз нечију тугу или севдах, некад по клупама у парку, или у чамцу на реци, некад по свадбама, а и по кафанама. Али у кафану је улазио и из ње излазио као неко више биће.
Била је црномањаста, и то јој је добро стојало — бар се тако веровало у паланци; те су у парку бивали прави карневали разноврсних црвених хаљина на врло разноразним црномањастим женама.
У порти, у парку, само муве зује. Око пет часова, једва, потераше облаци. падоше ниско по варошици, на сваку кућу најахао по један.
Где ће је подићи? Ни у Римској, ни на пијаци, него скоро при крају града, према реци и парку. Врло висок партер за оно доба, с врло високим оживалним прозорима.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будитебокснама! Ништа не купују на пијаци!... Кад си их видео у парку да се шетају кô други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или, рецимо, свастике?!...