Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1893. Српска књижевна задруга дала је збирку његових превода из француске поезије, С француског Парнаса. 1894. изишла је у Новом Саду, из Стражилова одштампана, приповетка у стиху Реалиста.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
1888. НЕ ЖАЛИМ Имао сам добру мисô (Тако мислим бар), А у мени горуцô је Са Парнаса жар. Свећа гори, перо спремно, Хартија је ту; Е, сад седи па напиши Лепу песмицу.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
пјенородна Венус царица олимпијски богиња, тако је ружа царица пољских цвјетова, тако је и име „Ружичић“ цар на верху Парнаса, а Свјетозар свјетло озарјава име неувјадајемог Ружичића. ФЕМА: (поклони се): Коми фо!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори све: Јакшића овде нема! Парнаса нашег Тиртеј сêд, Главаша песник драги, Увелих дана тавни рêд У санак прима благи.