Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
врста ангине гуд, сер — добро, господине густ — укус, воља Дајанити се — подносити тешкоће дамшик (дампшиф) — пароброд дерт — брига, туга диванана — трем дивит — мастионица диреклија — шпански новац (талир) домчати се — докопати се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
о комуналним пословима и о свјетским догађајима, које је, једанпут седмично (четвртком послије подне) доносио Лојдов пароброд на страницама Гласа грађанина.
комисија за обдукције по селима и којом су се црно-бијели парови младенаца возили у цркву на вјенчање и из цркве на пароброд.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Поверио сам им се да идем на школовање у Праг, да сам најдаље био до Панчева, да никад нисам видео пароброд или жељезницу и да се бринем како ћу путовати јер не знам мађарски, а имам тешкоћа и са скромним знањем немачког
слушајући причања о мом животу од онога дана када сам се опростио са оцем и мајком, пре пет година, и укрцао на пароброд на Дунаву.
Ћипико, Иво - Приповетке
ПОЛИЋ 121 НОВИ ХРАМ 131 ДОМАЋИН 137 ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА Хватао се први мрак када је пароброд пристао уз мост што се у море увукао и био пристаништем већих бродова.
А она је напремила да пође. Ко зна кад ће време умекшаш. Знала је добро колико треба да плати за пароброд. Таман онолико колико је платила до амо. Лепо све срачуна у глави, помажући се прстима.
Спремише се брзо и изиђу. Никоме се од друштва не јавише, јер их је све послао господар некуда на радњу. Пароброд је имао да крене око једне, а већ звони подне. Цвета помисли да је боље да га причека, ако ће и дуже, да је не остави.
— Куку мени! — ухвати се жена за главу. Напослетку с мора звижну. Сви пожуриле на мост. Пароброд пристаде. Агент друштва наплаћивао је превоз и раздавао билете путницима.
За њом изиђе и Марко. Свет се смијао том неретком случају. Даска је истегнута. Пароброд помало натрашке измиче. —Пустите ме, ако бога знате! — зајауче Цвета. Дајем вам све што имам!
— зајауче Цвета. Дајем вам све што имам! — И стаде молити и заклињати свакога ко би је погледао... Унеке замукне. Пароброд се полако обртао, рекао би опет ће да пристане. Тај закретај теши је, — још се нада.
Хтела би да зове, запомаже, али је глас издаде. Хтела би да пароброд заустави. Унутарња нека сила подиже јој руку. И та рука, за неко време, остаде испружена у ваздуху.
„Студено је”, рече тресући се. Али он, затворивши врата, пожури мимо њу да чим прво на пароброд стигне што је рано долазио, у страху да га други носач не претекне.
пароброда чини јој се да свако ко је сретне гледа у њу и разумије што у овоме часу осјећа, па оборених очију стиже на пароброд. Очима потражи Лазу, и кад га у гомили свијета угледа, осјети се јачом и сигурнијом.
Очима потражи Лазу, и кад га у гомили свијета угледа, осјети се јачом и сигурнијом. Пароброд зазвижди по трећи пут, полако се отрже од краја и помњиво обрне, па нагло заплови тијесним затоном.
Дође јој непријатно на пароброду, зажели се краја, и преко воље назире складност околиша поред кога пароброд плови. Куће, вртови и сами надстојни крш уобличили се заједничким уредним обликом, досада од ње никад неопаженим;
А кад пароброд заплови отвореним морем тамније боје, потражи дјевојка Лазу и, зближивши се к њему, у шуму и вреви чељади, умиљато му
Ћипико, Иво - Пауци
Валићи запљускују обалу, море жамори... Задоцњели пароброд, расвијетљен црвенкастим лампионима, звиждну и онда полако пристајаше уз мост.
А њему се ваљало журити, јер је требало у један сат по подне отпутовати, да се на вријеме приспије на пароброд. — Збогом! — напокон истисну младић и хтједе да још нешто рече, но не могаше. Тек што је живо загрли.
А уоколо чули се испрекидани оштри гласови немирна свијета. Најпослије пароброд звиждну, уљезе у луку и пристане уз обалу. Обала узаврије од силе свијета.
— Збогом, опрости! — чује се жамор раскиданих гласова. И вријеме пролази, пароброд већ закреће полагано. — Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно.
— Збогом, праштајте! — разлијежу се гласови већ готово пријегорно. И машу рупиима с краја и с пароброда. А пароброд одмиче. Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њено тело нисам сагледао. Али сам кроз огртач осетио њену топлоту. Уто се свршио и светски рат. Један бели пароброд, на којем се лепршала енглеска застава, стојао је код Ланчаног моста, под паром, за Београд.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да су саливени. Скела крете... Пристиже и друга скела. Гледамо где ли ће нас. На пучини је огроман црн пароброд. На његовом прамцу пише: „Мирмидон“... Пловили смо у том правцу.
Али сада не можемо да нађемо излаз, јер је ово велики прекоокеански пароброд, са читавим лабиринтом од ходника и низом неких подводних спратова.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1905. ХЉЕБ Пароброд спреман. Море се колеба. Пошљедњи пламен на западу трне; Сутон се рађа и с јесењег неба Полако пада на хридине црне.