Употреба речи парокије у књижевним делима


Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Како то? Зар се може диванити миса у поараној цркви? — Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти — рече кувар...

Ако Наћвар отегне (шта не дај бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије. Тако су се слуге разговарале на сијелу. Као што се види нијесу имале што завидјети Шкељу.

Ћипико, Иво - Приповетке

— Побога, да је остарија?! — Ка да неће и он остарити... Ма ча би он река, кад остари, да га погирају из парокије?. . —Увреди би се... —А нећеш да се светац увреди... Умешће нас... Да, биће рода од маслине ка досад!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности