Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Хајде да вам најпре кажем како сам књигу учио. Отац ме даде јошт врло малена да код попа Станоја, нашег пароха, који је близу наше куће седио, учим.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Назвао га је чак »столпом православија«. И где год је после било прилике, похвалио је доброга пастира пароха Спиру, а видљив доказ и знак тога његова задовољства и благонаклоности беше онај црвени појас, на који толико викаше
— Бо’ме, како где! Како код кога! — рече задовољно Габриела. — Код господина Ћире, пароха, знам да им данас није до ручка — Код господ’на Ћире?!
г. пароха морају да путују. — Дакле сад, газда-Перо — завршује Нића — ти знаш шта треба да радиш. Па к’о што сам те научио.
Зато се и немојте крећати ујутру, него пођите око подне, па онда морате ноћити у Ченеју код господин-пароха, оног, оног што га паори зову: Олуја, вашег и његовог пријатеља...
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског, поп-Олује названог. У њој је врхунац заплета, који се развијао у Ченеју и Темишвару.
— вели поп Спира, коме се ни најмање нису допадали разговори о строгим епископима и архиепископима. — ... А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!.. Таман посла!
Боље каж’те укратко: ништа није ко у старије доба; нити има више старих епископа, ни старих пароха, ни старих парохијана, ни старих учитеља... — А, баш сте ми из уста извадили, почитајеми — прихвати домаћин.
Толико само кажемо на завршетку ове главе: да су оба пароха отишла ка његовом преосвештенству. Задржала се тамо подуже, и после пóдруг сахата оставили епископски двор.
један и други размишљао мало; да л’ би добро било да му пребаци ту неискреност порохијанску и пљачку својих сопствених пароха; да му кажу како то није ни најмање лепо, како то иноверци никад не би учинили према свом патеру или пастору.
Дан венчања младенаца, првобрачног женика Петра Петровића и девице Меланије, кћери поштованога пароха Кирила Николајевича, био је и прошао. Били су лепи сватови. Сав ноблес тога места био је заступљен.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
поред Јована Мушкатировића, који их је скупљао још у XВИИИ веку, и два писца из почетка XИX века, сомборског пароха Стефана Ференчевића и игумана манастира Гомирја Севастијана Илића, који су своје мале збирке штампали у Новинама
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А уз цркву надгробни споменици Црњанских, на пример пароха Итебеја, Милоша Црњанског, који је умро 1735. И других. Вук, међутим, каже да у народу има надимак: „Црњан“ и „Црник“,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— црквени закон каноник — у западном хришћанству, најстарији свештеник капамаџија — јорганџија капелан — помоћник пароха карар — постојаност, сталност, безгрешност кардаш — друг, пријатељ карисиме — најдражи, најмилији карнавал — бела
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И прође петнаест дана од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха а Наћвар никако да се разабере и да изађе.
Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе. Можда је премишљао о свијем прошлијем свечаностима
Можда је премишљао о свијем прошлијем свечаностима при првој миси новога пароха, јер одједном диже главу и рече: „Е, овога није никад било!
Ћипико, Иво - Приповетке
По подне, иза благослова, пред црквом дочека мали пук свога пароха, окупи се око њега и препријечи му пут. —Нека стоји ди је и бија! — вели Јале. —Ди му се и пристоји!
—Биће како ви говорите, — прекиде пароха изненада Жижица, — ма ми нећемо пустити нашега старога свеца. — И, уозбиљивши се, смишљено надода: Да би' ја и хтија,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Поводом ове песме В. Недић вели да је она „сонет жени горњокарловачког пароха која је жалила... удес” песников. У вези са неким не сасвим јасним стиховима ове и још неких других, последњих песама
Позиву пастира нашег, пароха г. Ј. Чокерљана сљедујући, дали смо један српски бал, из којег ни отличније земљеделце искључили нисмо, да и они жар
Даље дописник казује ово: „А да би и возљубљеног свог пароха, који јавна увеселенија не походи, участником свог дружевног весеља учинили, не штедећи великог трошка, држали су у
3. строфе ИВ м. вриском штампано с вриском. — Фемка, о којој песма говори, удала се за Николу Бибића, сина меленачког пароха Павла Бибића, а Никола је био „један од најбољих пријатеља Живковићевих; спријатељили су се у Вршцу као богословци, па