Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама.
По свој прилици, ту је дочекао дубоку старост, и пошао трагом старијих својих. Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати, заједно са њиховим попадијама и ћеркама.
— Јесте, врло добро. Фала богу, како која година, све боље. Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају. Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, бога ми, свакојако.
— Па како парохијани, домаћине, како; је л’ к’о у старо доба? — Та ја само кажем: не дај, боже, горе! — Та није ваљ’да? — вели поп Ћира.
Каква глава, боже мој! Е, па онда су, наравно, друкчије и владике и попови, а друкчији и парохијани! То је био један гром, формалан гром за свештенство, и мирско и духовно.
— ... А да парох пароха тужи и тужака епископу, — наставља домаћин, — и да то још парохијани знају!.. Таман посла! Не знаш ко прође горе: тужитељ или тужени... — Та, та, та манимо се ти’ разговора!
) Прошло је од онога испричаног у прошлој глави повише година, а за то се време доста штошта изменило, и село и парохијани, и попови и попадије, и зетови и кћери им. Поповима помажу капелани, а поподијама слушкиње удевају у иглу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА! 198 3. МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК. 199 4. ЗЕТ И ПУНИЦА. 200 5. ЗА ШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ. 201 6. ПОП И ПАРОХИЈАНИ. 202 7. ОКЛАД ШТА ЈЕ НАЈБЈЕЉЕ. 203 8. ЉЕНИВИ СЛИЈЕПАЦ. 204 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА. 205 10. СЕЉАНИН И ГОСПОДАР. 206 11.
“ „Док се договоримо“ реку, пак ни данас јошт се не договорише, те тако сваки своје понесе. 6. ПОП И ПАРОХИЈАНИ. Буде једне године силна суша, за то састану се сељани пред црквом по летурђији, и укоре попа како му нијесу
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад се Бакоњи образа тицало да му се тако одужи да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.
Диже се права бура, али се Бакоња уклони. Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима све што он може учинити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
306 ПОП И ПАРОХИЈАНИ 307 КУДРОВ И КУСОВ 309 ЦРНОГОРСКИ ПОП 310 ДВА ПОПА У ЦИЈЕЛОМ СВИЈЕТУ 311 ПОМИРУЦКА И — ПОМРИЈЕ СВИЈЕТ 312 ТЕСТАМЕНАТ 31
А на то ће жупљанин: — А ки је врог плот зделал, кад још ни било чловека? ПОП И ПАРОХИЈАНИ Буде једне године силна суша; зато састану се сељани пред црквом по летурђији, и укоре попа како му нијесу пријатне