Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
како год провинције и пашалуци, оном ко више да почеше се продавати; а епископи у својим бедним епархијама цркве, парохије, литургије, исповед, са свих страна калуђером дозвоље|ње да народ деру, и, што је најужасније, и сама проклетства и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
овакав указ: »На предлог нашег министра тих и тих послова постављамо: Ивка Ивковића, привременог попа ИX класе парохије дивљачке, за привременог келнера исте класе у гостионици код »Три кеца« у Шапцу; Лазу Лазића, галантериста ИВ класе у
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Шта је, дакле, и остало свршеним клирицима и кандидатима него да се ожене њима. Лепе оне, а лепе и парохије, — узеше се и не покајаше се нигда. Од то доба једнако су лепо живели.
Хе, ми се старамо и штедимо, парохијани не жале него дају. Кад смо ми, то јест, ја и господин Кирило, дошли на парохије, било је, бога ми, свакојако.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Само кад који оболи или кад је коме потреба да се одмори доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој кад се године натоваре на плећи као поменутој осморици.
Њеколико дана прије Мале госпојине јави се први дужник Брнин. Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине. Он изброји двјеста талира што главнога што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.
Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп Илијине парохије, младић висок и необичне снаге. Бјеше му име Стојан. Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
бити изучени, бива морају свршавати богословију, а који није свршио да иде у мир, био један поп па није хтио оставити парохије. Кад га наћераше па је морао, крену ти он на Цетиње, па ће Господару: — Ама, Господару, чему ме врже с моје парохије?
Кад га наћераше па је морао, крену ти он на Цетиње, па ће Господару: — Ама, Господару, чему ме врже с моје парохије? Божја ти чиста вјера, кога сам год крстио — није се потурчио, кога сам вјенчао — није се развјенчао, а кога сам
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Од велике мржње и пакости никад неће проћи друмом покрај наше куће кад се враћа из парохије, иако му је много ближе, већ околиши, па пô сата иде странпутицом.