Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
је добро познато шта се је до ономадне изискивало од наших кандидата: уме ли којекако читати; има ли новаца да купи парохију; је ли од добре куће, да може давати онде гди надлежи, и кад му се напрти каква кривица, да се може откупити, — ево ти
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
те осмочи мало печења или ћевапа или сланине, и увек напомене: »Баш, што се тиче, учитељу, да нећу сутра ићи у парохију, звао бих те на вечеру. Заклао сам, што се тиче на прилику, оног великог ћурана, али нека стоји други пут!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поп Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави. У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули тек кад су се пријавили.
саопштен им услов, и оженили су се, јер чак и црквењак, предшественик данашњег црквењака Аркадије, знао је да ће парохију добити само они који се буду хтели оженити тим двема лепотицама.
— Е, знате, кад би само могли добити какву добру, масну парохију; као на прилику ево ова што је у нашем селу. Бољу вам не бих знао пожелети.
то јест поп Ћира, чак ишао ди треба да изради да његов будући зет, то јест садашњи господин Пера, добије поп-Спирину парохију!...
Каже ми баш гђа натарошевица како јој је муж каз’о да ће господин Спира бити обријан к’о двапут два, а парохију ће добити господин Пера чим узме Меланију, а баш ће бити красан пар; и чим се запопи. Да шта ви мислите! Оде брада.
Меланија се осећала ту — како се сама изразила у писму — као закопана, и он је морао тражити нову парохију, и добио је у В. Сад је, хвала богу, и попадија задовољна, више него и сам поп. Меланији се ту допало.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Та ја ћу сутра добити епитрахиљ и добру шумску парохију. На част им град с многобројним пријатељима и познаницима!... Лекар ми јамчи да ћу се опоравити. Хе-хе...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
дођем, зашто, како сам рекао, будући у неки мести кужни мор, сâм нисам смео путовати; а ови свештеник држао је једну парохију дан [х]ода дугу, гди кућа, гди две, а гди пет поизмешате међу римске церкве људ|ма.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Злосрећни Чимавица, не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли да га старац премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В.
С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски. (Зачудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра. Од двадесет и три фра-Јерковића који заменом „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у
Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир. Па има још једна новост. Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.
Доиста му Бујас намјешта замке! А онај гадни Мачак, откад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију постао је така притворица да се човјеку не мили погледати на њега!
Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.
XИИ ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXВ Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара. Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука. Три дана млади фра-Брне бијаше као гост у парохијском дому.
Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана. Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.
У повратку је опет имао посла на Великој оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и смјеста се увјери да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију.