Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Уместо Доситејеве песме, код Мармонтела има, само оволико: „Ил сембле, дисаит ла цхансон, qуе тоут се qуи м’енвіронне партаге мес еннуис.” „Мармонтел је, додуше”, — пише П.