Употреба речи пару у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

и да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили; и јошт би у најам давали да имамо коме, да би само коју пару заслужили и данак плаћали. Оно мало стоке, да имамо коме, у пола цене продавали би, но трговаца нема.

стриц оде у Тавнаву и Посавину, куда је новце раздао на свиње, да што пре отисне свиње и у Немачку прегна, да би коју пару узели, па после што Бог да.

Ето грдне муке и невоље. Читава два дана мучим се по селима, да коју пару нађем; но који би ми дали, они су отишли у војску, нема и̓ код кућа.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.

Мени обрече трећу пару... Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... — Па је ли ти барем дао ту трећу пару?

Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... — Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо. — Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...

А кад је већ сабор он и сâм дође да заради коју пару. Осим тога, Сретен је у неку руку и мајстор. Зна доста добро качарски и столарски занат; гради ведрице, каце,

Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару. После је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац

Некад је и Милун радио пољски рад, и отуд текао пару по пару. После је почео трговати свињама, вуном, лојем, воском, кожама, житом и свачим — чим може један сеоски трговац да

— Видиш ти, он зарађује лепу пару. Па како би било да га узмем, али да се некако угодимо да он мени даје што заради. — Хм, не би било рђаво!

Стао си у добру кућу, бићеш као бубрег у лоју. Газда Милун је добар домаћин, а ти — вредан момак. А кад заслужиш коју пару, а дао ти је бог те можеш — ти остави код газда-Милуна, он ће ти лепо чувати... Епа дајте дивит амо и мало 'артије!

— Неће, неће — гракнуше они. — Ко? Зар газда Милун спао на његову пару! Боже сачувај! То је само онако написмено. — Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео.

Зар газда Милун спао на његову пару! Боже сачувај! То је само онако написмено. — Не дао бог да бих му ја, брате, и пару узео. Ако ми да на оставу, његово је, очуваћу му; ако не да толико и чини. — Е ја, богами, не знам...

— Куд ћу, брате, кад ме салетели сви: то је, вели, само ворме ради, теби неће Милун криво; боље нек ти он чува пару. А кад оно — он 'оће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. — Па ти, чујем, и мајсторишеш за његов рачун?

Људи се више нису жалили на његов рад. На саборима, славама и свадбама опет је свирао и зарађивао по неку пару. Милун му није оправио бубањ ни нов набавио. Продерани бубањ иструлио је за плотом у авлији код среске куће.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— А што си ми се замислила, голубице? — рече Иконија. Мара још дубље повуче пару: — Ништа! — рече, а поглед јој упрт у даљину. — Како је све дивно, пуно живота, како је свјеж ваздух!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

па намерно губим и увек у шлаги онај „бољи“, а ја стално на осуству и ситничарим тако и бакалишем па остављам пару на пару.“ Лепо, ето, то је мој дед.

па намерно губим и увек у шлаги онај „бољи“, а ја стално на осуству и ситничарим тако и бакалишем па остављам пару на пару.“ Лепо, ето, то је мој дед.

погледом тешког болесника, са неким безумним осмехом човека који се смрзава, он је мрдао челом и носем, пирио ону пару мраза као да пуши и шапутао: „У име оца и сина и светог Духа, амин; у име оца и сина и светог Духа, амин.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ (јаче): Па како живиш овде у кући? ПЕТАР: Као наопако. Мој Грк, да може, он би и пару своју продао и у новац учинио. Сад да му дерем цркотине! Нек му дере његов отац. Ја, богме, нећу, макар он пукô!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Куд би, њему, Георгију, била срећа, да је деда продужио до Беча, и Лајпцига. Овако, кад броји пару, и усред бела дана, мора да затвара поклопце на пенџерима, од завидљивих сународника.

У том дођоше и деда и оба његова ујака да пију медену ракију и сви му дадоше по неку ситну пару. А смејали су се и жалили га. Његова мати хтеде да пође, кући, али деда не да. Што се журиш, Петро?

Читава једна банда зарађивала је лепу пару, са Чрногорцима, који су, тобоже, прелазили, у Митровицу, из Турске, за у Росију одселитсја.

Неки нови попови дођоше, гречески, и молитве читају и живима, гречески. А цеде пару од сиротиње, и кад се роди, и кад у зноју лица свог, издише, на самрти.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

⁴¹ Пред полазак свака повојничарка ваља да детету метне више главе једну пару говорећи: „Да купиш брата!“ Ваља се, такође, и да тада пљуне у правцу детета и каже: „Гадно“, „пу гаде“ или „посрала

Кум први стави пару у капу, а онда родитељи, па све званице редом, колико који може и жели. Онда кум напуни чашу, дигне је увис, прекрсти

Затим узме вунени црвен конац, наниже на њега неколико ољуштених ченова белог лука, једну старинску сребрну пару, љуштуру белог пужа и неколико праменова беле вуне. С десне стране одвоји јадан прамен косе и метне га у уста.

“ Сви присутни понове ове речи и, следећи кума, стављају по пару, колико ко може, у исту капу. Мајка дарује кума кошуљом, а остале званице чарапама и пешкиром.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

у олтару, нека кудељница покривач детету преде, трговац који кроз царство караван тера нека на узглавље спусти златну пару, нека себар јагње мартовско донесе, нек кћер дарују сви који се у царству десе.

косови и конопљарке, нека сунце гори у четинару, нека јој паучице покривач удесе, а звезда на узглавље спусти златну пару, нека се наручи суседу котаричару да јој колевчицу од прућа донесе.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

и јели кромпире печене у врелом пепелу испод црепуље, пребацивали их из руке у руку, са длана на длан и дували у врелу пару, која се дизала из располућеног плода земље и ватре на чијој су се кори цаклили кристали спечене соли.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Сад, може се рећи, нема више глади у Црној Гори, јер добро роди, а, богами, узме народ и лијепу пару за њу у Приморје.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

првим комшијама сваког пролећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дечачина, па ради џабе или за малу пару. Ни будала нема баш на претек, али се за нашег сусједа сваке године нађе по једна (...).

Милићевић, Вук - Беспуће

Машина избацивала снажно и дахтаво пару, у пуним, густим и дебелим душцима и воз се поново кретао у таму, у непознату даљину, пуну мрака, бунећи својом тупом

не видећи у њима људе него раднике који морају да га слушају и да му се покоравају, ако хоће да заслуже коју крваву пару, гледајући само свој посао пред собом који треба да се сврши.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Помисли само, а ми све у банкама аконтирамо. — »А откуда то?« — питам је ја. — »Па је скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.« Па како? питам је ја.

Помисли само, а ми све у банкама аконтирамо. — »А откуда то?« — питам је ја. — »Па је скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.« Па како? питам је ја.

— Е, па таку ми жену дај, прико! Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола. Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.

— Е, па таку ми жену дај, прико! Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола. Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Мјесецима и мјесецима он је сељацима, за малу пару, моловао иконе светаца, мученика и угодника божјих. Најчешће је сликао светог Николу, заштитника свију путника, као

комшијама сваког прољећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дјечачина, па ради џабе или за малу пару. Ни будала нема баш напретек, али се за нашег сусједа сваке године нађе по једна.

Нашла се у сликара нека цркавица, исповратио и самарџија заосталу пару, пребројао се калајџија, нешто набацио и дјед Раде, елем: обувај, Бранчило, опанке, боцу у шаке па у бирцуз, по ракију.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Ајде, ајде, трошите новце. СВЕТОЗАР: Та нису ни ту иљаде. МАКСИМ: Ко не чува пару, неће умети ни иљаде сачувати. СОФИЈА: А већ ти опет — свакога да учиш. Нека ради како који оће.

КУМ: Еј, мој брате, кад пођем од куће, кад дођем кући, морају да се претресу џепови. Ама за најмању пару морам да јој дам рачуна. О, сачувај те, боже, с таквом женом живити! МАКСИМ: Опет мислим, да је моја гора.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Јуче, на пример, доле под сводовима, Подзидом Палатина, препознали смо себе у непознатом пару што грлио се кришом Испод корења врта.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Изгубио је сребрну пару, па суза лије — читаву бару. „Да ти посвијетлим — Мјесец му каже, па доље спусти свој фењер плави Видиш ли сада,

За ову причу, ведру и бајну, свраки сам пару обећо сјајну, обећах тврдо, заклех се брком, а раном зором — побјегох трком.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТРИФУН: Ни једну твоју пару нисам прокоцкао, Агатоне. АГАТОН: Ниси, ниси, то је истина. Не мислим ја да би ти прокоцкао ни једну пару из

АГАТОН: Ниси, ниси, то је истина. Не мислим ја да би ти прокоцкао ни једну пару из покојникове имовине. Не би, али, знаш како је: примиш кирију, метнеш у џеп, седнеш с друштвом, поделе ти карте и

АГАТОН: И остави то, 'ал теби се некако не држе наследства. Ето, наследио си од оца лепу пару, па некако исклизило ти све, све ти се исклизило. МИЋА: Ја сам се од тога наследства школовао.

онако, како да кажем... као кад је човеку пробушен џеп па уз пут испадне пара. Није да кажеш да је он хтео да остави пару на путу, него пробушен му џеп па испало. АГАТОН: У старо, срећно време ванбрачна су деца сматрана као незаконита.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

велика сума новаца једном члану владе да лечи жену из буџета на поверљиве издатке, и онда, ако се не пази на сваку пару, како ће народ плаћати? — А колики су приходи у земљи, господине министре? То је, држим, важна ствар?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

У том приђе из других кола и Милош Ђукин, који престави младом пару нашу Јулу и Кају, које стајаху непомичне, бледе као крпа и једва уздржаваху дубок уздах, који им пође из груди.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

! — запита онај Крсман, онај дрипац. — Ама је л’ ја — пита Мића поносито; — ама знам ка’ рђаву пару; ка тебе, Крсмане што знам, знам ето и њега тако исто. — Па дела, причај, славе ти, Мићо! — навали радознала гомила.

Свечано је изјавио пред свима да она бурад поклања. — Презентирујем ги пријатељству. Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Богат је ко новац у шаци стишће. Ко онај што куком набада лишће У парку — чим видиш пару, приби је! И не либи се, ниси из Либије! Ватра да се разгори, треба мех! Од нечег се мора почети...

Пожури, да после не буде касно, И да се не кајеш у Каноси!” „Пет банки старе ил нове лове, Само да пара иде на пару!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Ту за гусле ни збора не бјеше! ВУК МИЋУНОВИЋ Ада за сву игру без гусалах ја ти не бих пару турску дао. Ђе се гусле у кућу не чују, ту је мртва и кућа и људи.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Она са Симком уђе. И када чу како велики „токмак“ по вратима лупну, затварајући их за њом, кад осети пару, влагу од воде и сапунице а из амама урнебесне клике, кикотање, звечање тасова, запљускивање воде, она опет претрну,

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Новци ситно звече, ал’ се далеко чују. — Пара камен дуби. — Гдје новци ту и масни лонци. — Иде пара на пару. — Динар је милиону басамак. — Где злато говори, уста ћуте. — Новац планине пробија. — Пара врти где бургија неће.

донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њ и пруживши му пару рекне: „На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу“. А он му онда одговори: „Ти ћеш, синко, свирати“.

ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њ и пруживши му пару рекне: „На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу“. А он му онда одговори: „Ти ћеш, синко, свирати“. ИИИ ПИТАЛИЦЕ 1.

своју сјекирицу у кладу, па легло на леђа те спава: кад духне из себе, онда се гране узвијају у висину, а кад повуче пару у се, онда се савијају к земљи. Кад то види цар, зачуди се врло, па пружи руку с коња да му узме сјекирицу, али хоћеш!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Макар ти шта цар казао, кад се вратиш не осврћи се док нашој кући не дођеш.” На то се она склони па пође к пару. Кад дође у царев двор, слуге је не хтену одмах пустити пред цара, а она се стане молити и тако је једва пусте.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару да викне синовца. Бакоња се не пробуди.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

(Ишчупаће ми са тим стаблом Најдражи мирис мог олтара.) Све што је било — чега неста — Што оде у дим, прах и пару: Ја знам да некуд тражи места. О тако и тај мирис, боја... О тако и ту кућу стару Не држи више земља, но ја.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

водио у Паланку, пре НО ШТО су се попели у санке, одвео га је под вајат и рекао му строго: „Ако си мушко, женскоме ни пару не смеш да даш. Ни орах. Женскима је то посао. Плаћају им само они којима су празни и глава и чакшире.

Дише хроптаво, успорено и недоклано. Због Симке је заборавио да понесе пару и откупи душу. Нема звезда, а ноћ све види. Осећа: костреше му се длачице на врату.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

То памти. И памти како је стао пред дрво и како је, у жељи да га дарује, извадио малу пару од сребра и заденуо је у глог.

гонио од себе, сујеверан, али стварност као да ју је подржавала: све му је полазило од руке а пара му се лепила на пару.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Добро те познајем као рђаву пару. И све твоје тевабије, Перзеову, Андромедину, Цефеосову, Касиопејину, и сваког од вас поименце, тебе Арктуре, вас

Прву пару, један златан дукат, заради кад једном царском официру оправи џепни сат. Но убрзо нађе, као инжењер, стално запослење

Моја испитивања ми, заиста, обелоданише да се у нашем телу и хидрожен везује са оксиженом и са њиме ствара водену пару“.

Сада немаш тих брига!“ Лагранжеове једначине важе за било који проблем. Оне су нека врста аутомата. Баци у њ звечећу пару, окрени рукатку па ћеш доћи до тражене робе“. „Не разумем шта хоћете тиме да кажете“ одговори ми Лагранж.

Већ два дана после моје посете брачном пару Лавоазијеа састала се Народна скупштина Француске и отпочела свој рад који је имао неочекиваних последица.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ Господо, ви ме бар познајете. — Као злу пару, Фикус. — Нисам се ја плашио ни од мерзера. — Доказ: две пуне године по болницама. — На страну то.

од сељанке, коју никад очима није видео, али јој поклања огледалце, белило, шећерлеме или ђинђувице које вреде ни пару мање од три гроша, и сељанка прима онај поклон и заклања руком осмејак. И сваког дана понешто.

, стални гост „Буренцетов“, несвршени ђак геометарске школе, велика ћуталица и циција, чувајући сваку пару и држећи новац увезан у чвору једнога од четири ћошка своје, као нека шамија, велике и шарене мараме.

Ја извадих најмању сребрну пару коју сам имао (и то ми се учини сувише издашан дар) и пружих му је. Узимајући, просјак подиже руку капи да ми захвали,

— Узмите! Само узмите! Молим Вас, узмите! — Не, не, малу би’ пару могао, добра госпођице, ово не могу. А она, видећи га како се боји да прими, веома хитро спусти новчаник у његову

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Не. Колико год желиш, али избројено тачно на пару. Била је солидна пијанистица. У то доба моје је срозавање већ обиљежило прилично низак степен.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— То ви је свега, тако ми деце ! Не знам више ни за једну пару... Само ми њега не дирајте... Ђурица разви завезак и, видевши да је пун банкнота и дуката, завуче га у недра, па

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА Дође Турчин слијепцу који је код намастира у сабору пјевао, па му пружи пару говорећи: — На ти, слијепи, пару, али да ми пјеваш пјесму каку ја хоћу, ја сам Турчин.

МАРКА Дође Турчин слијепцу који је код намастира у сабору пјевао, па му пружи пару говорећи: — На ти, слијепи, пару, али да ми пјеваш пјесму каку ја хоћу, ја сам Турчин.

Слијепац узме пару, и захваливши му по свом обичају, размахне гудалом и запјева: — Ћера Туре Краљевића Марка. Онда Турчин: — А море, а!

— Бак, ана се ни ситим (Гле, мајку му)! — По.. а Туре и себе и коња. — Их, курво ћорава! Пару дај, ракију бљуј; нити ваљаш ти, нити ти ваља пјесма.

Путем рече калуђер: — Кад смо ми кнеза преварили, лахко је за остало. Тако од села до села, скупе силну пару. Калуђер сустô носећи паре, па ће Ери: — Вала ми ове паре додијаше, дај да ми њија подијелимо.

— Де, хоџо, удари му цину, па да тргујемо, — веле орачи. — Ма шта мислите, бони, да је таки зец по пару — двије? — Ама нећемо се цијенкат, теке да тргујемо.

донеси ми ово, други вели: донеси ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њи, пруживши му пару, рекне: — На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу.

ми оно, а ниједан не даје новаца; онда некакво дијете изиђе преда њи, пруживши му пару, рекне: — На ти, молим те, ову пару, те ми купи и донеси свиралу.

јамити — узети јанџик — кожна торба јареби шучур — богу хвала јаспрен — новчан јаспреша — грамжљинац, који воли пару једанак — одмах једноничити — једанпут на дан јести каница — каваница (која је често и берберница) када (кадуна) —

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ХИМНА Одмани руком и загази бару Што мили, тече, као живот мека, Сарани разум, и удиши пару С поднебља глиба што те свуда чека.

Дуго ти причам, занесен, у жару, Будућност нашу што се дрско крије, И ону песму о срећноме пару У земљи, куда никад таме није, Где љубав влада, где станују жуди.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Сваког јутра, пре но што би почео посао у Творници, ја бих се задржавао код Џима који је сакупљао пару и припремао се да да знак пиштаљком и покрене машинерију.

Ћипико, Иво - Приповетке

При крају, у зиду, испод котла што је пуштао пару као сиву маглу горела је жестока ватра. До огњишта наслагана су дебела дрва: трупићи и цепотке, а по тлу разасуле се

неколико пута заједно у тројицу долажаху пред каменицу; сумњиво се обазиру, напели уши, фрчу из ноздрва топлију пару но је љетње сунце, притискују један другога, али никако да прођу преко лаца. Но даномице врућина је све жешћа, гори...

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Проговорите сени слутим ли превару мутнога потиљка. О тужни северу тела небо од четири ветра претвори у пару над широм отвореном водом која је разнела таму ока по целоме телу.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Наше је то, наша својина!... — А шта с Мехмедом, пашом скадарским, Шта с њиме учини?... СТАНИША: Отровну пару крви азијске, У свиономе крилу Селмином, С мирисним ђулсом свога харема, У издисању меша поганик... Али шта Мехмед?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

пада, устаје, заноси се и језиво осјећа како се бори с нечим страшним, невидљивим, што га дави, гуши, зауставља му пару и дисање. — Идеш ли, роде? — викну опет и несвјесно се обрну, али не бијаше ни краве ни Вује.

Севап је! — реко' ја. Не даде поп, а кнез запријети да ће сваког суду јавити ко му само једну пару дадне. — Браћо моја и дјецо моја, немојте с мене страдати — рече Мијо и сузе му ударише.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Камено му срце не осећа више Сунце што обесно гори врх планина, Сунце што из вода дрхтав уздах сише И кô пару пење до плавих висина, Сунце што блештећи на западу трне И расипа јару и у крви грезне, У свом сјају гордо силази

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Па онда, ти пандури зарађују лепу пару и на шверцу, па је право да се и они одуже држави. МИЛИСАВ: Треба! ЈЕРОТИЈЕ: Ми треба, господо, да поделимо посао

Ћипико, Иво - Пауци

Већ, чуј, да ти дадем добар савјет, — умекша бесједу газда — имаћеш још од шта у кући избити коју пару: скупи за трошак, па сели у Америку... —У Аме—ри—ку? — понови, растежући ту ријеч, Раде.

добро душманиново, сада се освећују са законом у руци, парбећи се као женетине по судовима, трошећи за то пошљедњу пару... Па, ето, ни то не помаже свакоме! Њега суд осуди, а он с њиме не може да се свети!

камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к'о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

То је Еуфрат; он пресеца четвороугаону варош дијагонално. Кроз вечерњи сутон и водену пару видимо јасно само десну, ограђену, обалу реке, господске палате дуж ње и безброј лађица, које су реку прекрилиле.

прво ону температуру при којој се платина топи, затим ону при којој та растопљена платина кључа и претвара се у пару, па, напослетку, ону при којој се та пара толико усија да светли својом властитом светлошћу.

Сва вода Земљина, њена данашња мора, језера, реке, потоци, ледењаци, па и подземна вода, била је претворена у пару која је била главни саставни део Земљине атмосфере.

Наше ноге додирују већ облаке, и сада ћемо ући у њих саме, у густу водену пару. Зато морам да скинем. са Вас Ваш огртач.

А сада ми пружите Вашу руку; ми већ тонемо у облачно море. Као Тамино и Памина, пролазимо кроз пару, кишу, муње и громове. Ви треперите целим телом, а ја чујем кроз грмљавину звук чаробне фруле.

не би могло бити никаква живота, а ни на оној другој, јер би ова хладна хемисфера посисала и кондензовала сву водену пару топле хемисфере.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Чекај да дâ деда пару. Па зашто и код деде нисте ишли? (Показује на Младена): Али он сигурно није хтео код мене да вас води?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

У тасове спушта добру пару. Просјацима пред црквом, колико их год има, удели. Наравно, скреше оштру реч коме треба, али удели.

Али нећу да буде бољи од нашег детета! Не дам! Не дам му више српску пару, ако и то мора бити!... Не смејте се, господин Јоксиме; одоле смо, испод планине, арсузи смо кад треба, и те како!

побогу брате! Ја видим, и ја их разумем. Као на каквој огромној позорници, сложно, стално, на конац и на једну пару израчунато играју они широм бела света свој јеврејски задатак. Играју своју грозну драму , којој нико не пљеска.

естетични страх је улевао у своје дужнике: људи су неговали тачност, и некако са уметничким уживањем и поносом пружали пару онда кад се она чека и зове. Пуче нова новост.

У вези са сиромаштвом и богатством, велика већина јеврејских пословица спомиње новац, пару, чак монету и валуту; дакле се по јеврејски и сиромаштво и богатство зову „новац”.

и олтарчић да има — хе-хе! српски попови да служе, и пару узимају! — звоно лепо набавите, добар фонд за издржавање капелице осигурајте — биће само украс православном гробљу, и

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ја сам, разуме се, бацио око на пару, и отада па све досада тај ми је укус остао неослабљен. Али, у тренутку кад сам корачио да узмем пару, ње неком

Али, у тренутку кад сам корачио да узмем пару, ње неком мађијском силом нестаде са погаче. Тражили смо је и тражили, али је не нађосмо.

брат, у моменту када сам ја пошао погачи и када су сви погледи и сва пажња били управљени на моје подвиге, — украо пару, иако за то није имао оправданих разлога, јер је он давно већ био проходао.

Морали су метнути другу пару, јер сам ја ударио у такву писку и дреку као да ми је тога часа меница била протестована.

Предвиђања која се за овај чин везују испунила су ми се одиста у животу; отада па све до данас, за коју год се пару ја машим, измакне ми некако.

— Благајник не може! — додаје одлучно прота. — За то треба да се роди, то је нарочити дар. По цео дан пипаш туђу пару, а не можеш да је узмеш. То је, боже ме прости, као кад неко по цео дан пипа туђу жену, а не може...

„Док сам ја мислио и размишљао, дотле онај брат крцкао пару по пару, па ено га: он сад богат човек, а ја дувам у празне песнице“, — вели један који је промашио живот.

„Док сам ја мислио и размишљао, дотле онај брат крцкао пару по пару, па ено га: он сад богат човек, а ја дувам у празне песнице“, — вели један који је промашио живот.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

То је исто као да очајник баца последњу пару на коцку, или да добије, а ако изгуби, да изврши самоубиство. Па да... ништа нам друго није ни остало.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

погубио свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога закла; Са паром шуме дишем и пару једног пакла Густог. О шумо, горо, напијем ли се жедан вина залуталог облака Опет ме стид је неког дванаестога века.

Просјак проси: дај ми пару, Тако ти очњег вида и љубљене ти дечице! Веруј драги, ужасно је - манометар - срце моје Затрептало; и плакало, тако

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Узалуд их је Дрвосеча терао, у стопу су за њим пристајали, бацали на њега корице хлеба и камичке, нудили му пару да га за нос повуку. Као рођена сенка свуда где год би крочио пратио га је смех, туго црна!

Братиме се. — Искварио се овај свет! Све лопов до лопова! — лупа шаком трговац по столу, уздише. — Не сме човек пару у џепу да понесе... — Док има пријатеља и новаца ће се наћи!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Гле, један орô лети му све брже, На клисурама што га сву ноћ чекô... Већ жега задњу пару с њима врже — У хлад се, ево, путник Турчин крије, Привезан коњиц покрај њега хрже. И. напиру се косци ко ће прије!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Везани канапом све двојица по двојица ћутке су корачали мали одметници. У посљедњем пару у поворци ишао је мали Николица.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

то пролази и хита свак на свој посао, или седи у отвореном дућану и чека сефте и муштерију, да пазари и да превуче пару преко браде и рекне: „Охо-хо! Од тебе сефте, а од бога берикèт“.

зборим гу па ја. Ако је к’смет, па побоље за Муналаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџијски син чорбаџијску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности