Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Из Кикинде нисам мислила одлазити. Хтела сам да видим шта ће с Алексом бити, шта ли с чичаМарком... Утоме залаја пас у ходнику, а глас госпође сенаторовице пробуди ме из мојих сањарија: „Зар још ниси отишла?...
Прошли смо два-три сокачета оном страном што је у подножју Ртња; нигде пас да залаје, нигде човек да нас сретне... Свуда нема тишина, ноћ, тама...
И ту је било све мирно као у гробљу, само понеки пас што режи; али ту се већ ничега нисмо имали бојати, баш и да се разбуде Цигани; иако су у свему лапарави, у томе би
Кад су стигли до куће, пређоше преко одграђенога плота. Ту мало застадоше, а после се зачу где пас лаје. Затим изиђе Ђошина мати, отера пса и приђе да пољуби у руку старога Сремца и учитеља.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лисица и вран 38 30 Лисица и древосечац 40 31 Лисица и јарац 41 32 Лисица лакома 42 33 Два пса 43 34 ПСИ 44 35 Пас и курјак 45 36 Пас касапски и курјак 46 37 Пас и његова сен 48 38 Пас, лав и лисица 49 39 Магарац и његов
Лисица и древосечац 40 31 Лисица и јарац 41 32 Лисица лакома 42 33 Два пса 43 34 ПСИ 44 35 Пас и курјак 45 36 Пас касапски и курјак 46 37 Пас и његова сен 48 38 Пас, лав и лисица 49 39 Магарац и његов господар 50 40 Магарац који
Лисица и јарац 41 32 Лисица лакома 42 33 Два пса 43 34 ПСИ 44 35 Пас и курјак 45 36 Пас касапски и курјак 46 37 Пас и његова сен 48 38 Пас, лав и лисица 49 39 Магарац и његов господар 50 40 Магарац који промењује господаре 51 41
Лисица лакома 42 33 Два пса 43 34 ПСИ 44 35 Пас и курјак 45 36 Пас касапски и курјак 46 37 Пас и његова сен 48 38 Пас, лав и лисица 49 39 Магарац и његов господар 50 40 Магарац који промењује господаре 51 41 Магарац и коњ
Јелен 61 51 Јелен и виноград 62 52 Јелен и јеленче 63 53 Мачак дивји и петао 64 54 Мачак и мишеви 65 55 Петао, пас и лисица 66 56 Пешлови и препелица 67 57 Петао, лисица и кокошке 68 58 Жабе пањ и xугпа 69 59 Две жабе 70 60 Две
Сатир и човек 98 82 Курјачица и курјачићи 99 83 Крава јаловица и волови орачи 100 84 Зецови и жабе 101 85 Касапин и пас 103 86 Стар пас и ловац 104 87 Човек и два пса 105 88 Сељанин и пси 106 89 Лонац и тенџера 107 90 Човек
Курјачица и курјачићи 99 83 Крава јаловица и волови орачи 100 84 Зецови и жабе 101 85 Касапин и пас 103 86 Стар пас и ловац 104 87 Човек и два пса 105 88 Сељанин и пси 106 89 Лонац и тенџера 107 90 Човек велеречив 108 91 Зец и
звери благодјејанијем укроћавају се, лав и медвед ласка онога који их храни, во и коњ служе господару своме, и верни пас умире за њега. Коме није благодарност довољно награжденије за учињено благодјејаније, нека га нигда не чини, боље.
” — „Мучи, браше”, одговори му други пас — „не говори само у ветар! Ја томе нимало нисам крив, него наш господар, који ме није научио трудити се, него с туђим
” 35 Пас и курјак Пас спаваше у једну летњу ноћ преу авлијом. Дође курјак и хоћаше га изести, а ови му почне говорити да сад у
” 35 Пас и курјак Пас спаваше у једну летњу ноћ преу авлијом. Дође курјак и хоћаше га изести, а ови му почне говорити да сад у њега не дира
„Кад ме други пут нађеш пред авлијом", — одговори му пас — „не чекај свадбе”. Наравоученије Од напасти и зла ваља да човек гледа како може да се избави и курталише.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ћерка милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу један шугав пас шуња се око хумке покривене цвећем прва хладна звезда подсећа на снег младић и девојче голи спавају на висоравни
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е, Миле, што се уговора тиче, ту ти не дам ни једне рећи. Уговор је на свом месту. — Па што не ради пас по њему? — А знам ли ја! Неће — ето што. — Па шта ћу да чиним ја сад?
Само гдешто. звонац зазвони крај реке, или совица завије у шуми, или се из села озго чује гдекоји пас да залаје два-трипут, па ућути. Страхиња наложио у воденици ватру. Једну врећу жита сасуо у кош, две му стоје спремне.
Осуше се пушке и с једне и с друге стране. Дигоше вику и једни и други. Само се чује: — Држ' се, Пурко! — Ха, пас ниједан! — Овамо, људи, изгибосмо! — Не дајте, крв леже! — Станиде, Живане! — Ух, погани Ћебо! — Уједе ме пас, ја!
— Овамо, људи, изгибосмо! — Не дајте, крв леже! — Станиде, Живане! — Ух, погани Ћебо! — Уједе ме пас, ја! — На пешкир, завиј! — Није ништа. — Огребао га трн! — Куршум, море! — Та трн!... Какав куршум!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То су били за њера људи којима је бог рекао да живе. За све време њиховог разговора чечао је као пас и слутшао њихне „паметне” разговоре...
Жеље му беху веће од царских... Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење. Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.
Што баш он да је узме?... Лазару се свртеше сузе у очима. Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље. Видео је да је у жицу дарнуо. — Богами, јест!...
— Добро — рече. Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. Лавеж се одазва. Није много прошло, а двојица оружаних луди појавише се иза грма... — Водите овога харамбаши!
А помрчина као у паклу. По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... Само један човек тумара по помрчини.
Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. Пошто задимише, Турчин му се приже: — Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? Маринко махну руком. — Махни! Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.
Да су могли, они би се на сав глас смејали... Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци.
Не смеш чељадета у кући задржати. Разломи ми се она стара мати дворећи их. Па још пас пита где ми је жена?... Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...
Док им ја само кажем!... — Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите! То је баш лијепо. Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... — Жао ми је Алексе! — рече Иван.
Дати знаш како ми пркоси само!... Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... — Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. — Био је, али као сен. Зачас га нестане.
И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга... Затим га спопаде страх. „Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...
До данас сам био твој, а од данас свој. Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: — Браћо! Праштајте со и хлеб!... Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
270 ЧОВЕК И ПАС 271 ЦРНА ПЕСМА 272 СРЦА 273 ПРИЧА О ЈАКОМ 274 НА СТЕНИ 275 МАЛА ПРИНЦЕЗА 276 ВЕЧЕРЊЕ 277 ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ 278 ДУБРОВАЧК
Тад даде младићу кћерку пуну чара, И са себе даре великога цара: Златни пас за Серез и бурму за Воден. ЦАР Цео дан сунчани звоне бучна звона, Сва је Призрен градска отворио врата, Кад
КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ Пријатељу Иви Ћипику 1. ЧОВЕК И ПАС С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алпијским путем изнад језера пео сам се те вечери на брег.
Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ниједан ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна и зато што су били уморни.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
бурмут — ситан дуван за ушмркивање бурш — члан немачког студентског удружења бућме — дебљи памучни гајтан вашка — пас, куче везикатор — врста мелема визита — лекарска посета болеснику галантан — углађен демонстровати — показивати
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Из авлије га је први опазио попин шаров, један грдан глават и чупав пас, са чупавим и пуним чичака репом, који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била
који је издалека, кад зине, изгледао да се смеје, али је та спољашњост његова била фалишна, јер био је љут баш к’о пас, што рекли.
Један ме отоич уј’о баш испод ока, тако да ме је из најтврђег сна пробудио, обешењак један! Утом заурла поп-Ћирин пас, не трпећи, као и сви у његовом роду, музику. — За газдом! — прошапта гђа Спириница.
Африка
Напред иде црнчева козица, позади жена са децом привезаном на леђа, и још даље мршави жути афрички пас. Ето једне породице која тражи погодније место за живљење.
Њена глава, само велика и мрачна лобања на танком врату, има израз на дивнијих египатских портрета. Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете на њеним непомичним, укрућеним коленима, зацењује се од плача.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Ко-ј диро сирћету? ПЕТАР: Та шта ме вучете за уво, нисам скот! ЈАЊА: Ко-ј истеко сирћету, проклету пас? ПЕТАР: Та маните ме!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ћутали су. Сенатор је имао, у мајуру, псе, а међу псима огромног Гару, дораслог сваком курјаку. Тај пас је био миљеник те сенаторове сиромашне рођаке, коју је сенатор сад био удао.
Те ноћи, рука младе жене остаде висећи, из таљига, у загрљају. А пас, кад виде, и познаде, ту руку, приђе јој и наслони на њу своју њушку.
Истина, у његовом се национу говорило да, док кучка репом не вине, неће пас за њом потрчати, али ни кучке овако репом нису махале.
Као да су та колена, тај пас, та плећа, прво, хтела да буду у неког лепог играча и витког младића, па су тек после постала нежна и лака, као у
Непротумачена. Он, каже, може да излечи скрхану ногу пса, за неколико дана. Пас ће да трчи, опет, весело. Трчаће и ако му једне ноге нема. Пацов живи и кад му другови одгризу једну четвртину тела.
нити да се, у животу, још једном, жени, он, после свега, што се у Визелбургу десило, није мислио да Божичку, као неки пас, напусти.
до тих Чрногораца, али да му је тај задатак дат, на предлог секунд‑секретара, Волкова, да се, пре него што му се изда пас, испроба. Волков му је дао само најпотребније податке, о тим Чрногорцима, у лазарету.
корнети, фенриси, без жена, сами, и кад су имали жену, јер су је остављали у Потисју, Поморишју, док они у Вијени пас добију. Ти његови земљаци, о Исаковичу, нису мислили лепо, а њихове жене, још мање.
Филипович се смејао. Он, каже, иако је само лајтнант, зна да је капетан, кришом, од Руса, већ набавио пас. Нису ни лајтнанти слепи. Виде они да Исаковичи одлазе, али шта ће бити, са онима, који остају, не питају.
Виде они да Исаковичи одлазе, али шта ће бити, са онима, који остају, не питају. Упропастиће и оне, који на пас чекају. Лађевич рече да је партија, која је за одлазак у Росију, нагла у Росију, као во у купус.
Помисли, да је тај Вишњевски човек, као пас на кучки. Што је било најгоре, сећао се, како је тај исти човек, гостољубив, отмен, леп, разборит, поносит.
И ето, такав човек, па јарац, пас, курвар. У недоумици, тог дана, док су Петар и Варвара отишли да легну, Павле је, још дуго, мумлао, и ходао, по кући.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
), а на посљедњој страни писало је крупно, псећом азбуком: „Овај дневник заплијенио је и прочитао Жућо пас, овдашњи чувар куће и псећи кнез. Ништа ми се не свиђа, прави мачји кашаљ. Не вриједи једне честите коске!
— Брате мој слатки, треба одавде што прије да бјежимо — рече један од њих. — Овамо сваке ноћи долази Жућо пас да јури крчмареве мачке. На те ријечи мени се сва кожа најежи. Куку мени ако ме Жућо нађе овако у џаку!
Ау-вау, тражим пријатеља! — Ено још једнога који је у невољи — прошапута Миш пророк. — Колико чујем, то је неки пас. — Шта кажеш, зар да псу помоћ указујем?! — зачуди се Тошо. — Кад си ти још чуо да мачак помаже псу?
— Кад си ти још чуо да мачак помаже псу? — У срећки број девет стоји мудра изрека: „Кад настану тешки дани, пас и мачка спаваће на истом узглављу.
које им се учтиво представи: — Част ми се представити и од вас врло престрашити: ја сам чича-Бркин Шаров, овчарски пас. Имам пет година службе, седам пута борио сам се с вуком.
Пророк се изгуби у оној рупи, а ја кренух до Шарова. Сироти пас, добро избубетан, само је цвилио: — Ето, неком смијех изиђе, кажу, на нос, а мени се, како видиш, просу по леђима.
— Јест, јест, о мени и о моме старом непријатељу Жући — рече мачак, док је крчмар и даље викао: — Жућо лаже као пас, није он дошао главе Тоши.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Волео бих да је питала бар нешто, покушала да ме задржи, али није ме задржавала. Био сам слободан и сâм као пас и нисам знао шта да почнем; сви су ме тако лако пуштали од себе да ми је било јасно како не вредим много.
После сам сазнао да увек носи сô у џепу, али да није вешта као њихов пас Лиско за проналажење јаја. Мислим да се правила важна: за пола сата, док смо се извлачили према друму, пронашла је
Само, предострожност је овог пута била узалудна: Станика је била будна као најбуднији полицијски пас. - Слободно упали светло! - рекла ми је кад сам се, изувши ципеле, увукао у кухињу. - Знам да си то ти!
Рашидада је била неких два метра испод површине; осетих како ме хвата за пету. - Ја сам морски пас, бежи! - викнула је изронивши на површину и почела да ме уједа где стигне. - Ти си једно чудо, Рашида!
Црњански, Милош - Сеобе 1
би искалио жуч, окрете се, румен и ознојен, под белом периком, официрима, обесивши једну од својих великих рукавица за пас и одмеривши све, редом, укрућене, гологлаве, непомичне.
јер узалудно је све, прах, смерт, суета суетства... праздне речи... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и да пође. Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт...
Све чешће додириваше јој руке, косу, плећа, па и пас. Све чешће се приближаваше да удахне дах из њених чипака под грлом, или да јој се нађе, крај толиких слушкиња, при
да још једном осећа, како јој он лиже руке и колена и она се уплашено покри душеком, као да јој на постељу беше скочио пас. Треснувши главом о земљану пећ, крај постеље, дође јој да виче, од страха, у тај зид, видевши шта је учинила.
Увек опкољен псима, заогрнут, а само у кошуљи, сав зарастао брадом и обрвама, тај стари пас спавао је и даље на прагу куће, покривен и увијен толиким ћебадима, да се никад није знало где му је глава, а где су
Стојећи гологлав, у трему, он је мирисао ноћ која се спуштала, као пас кад њуши неког, који издалека прилази. На дну видика пушиле су се љубичасте равни и узнемирени тршчаци, под отвореним,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овај необичан скуп животиња које трудница мора да избегава, а који сачињавају: змија, мачка, вук, зец, јастреб, црв, пас, мечка итд.
¹⁶⁰ У Горском вијенцу, Сердар Јанко жали се да га ноћу мора притиска, па каже: „Али од ње ништа боље није но пас’ пружити одгор с врх хаљинах.“¹⁶¹ Као и од других злих бића и нечастивих сила, и од море се људи бране белим луком.
У селима југозападног Стига, зуб стављају у качамак па га дају псу да га поједе, „да би дете имало јаке зубе као пас“⁴.
(Вук, 2743) — Обила мајка родила обила јунака. (Вук, 3890) — Што је чија ћуд, никад је неискорени; ако ће пас и краљ бити, опет ће кости глођати. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 486) — Од зла семена не тражи добра племена.
Влах, пас, коњ. Слободно се може рећи да је најразноврснији и најбогатији део народне теорије развоја личности онај који се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Јако! Француз јој је лежао у крилу демонстрирајући својину. – Qуи ест Синан? — упита. – Саис пас qуи дтаит Синан... — шапутала му је на ухо Андреа. (Боже, како сам га само мрзео!) — Дервиши онт дансé ици. Зар не?
Затим Француз поче да се распитује када је отворен Синанов музеј. – Маис се н'ест пас ле мусéе! – Маис цоммент? – Пуштамо да ствари пропадну како саме воле! — објасни му Мики. — С'ест плус натурел!
Видео је тад, причао је, како се његов пас бори са том змијом и како покушава да је ухвати с репа, и видео је како га змија сикћући уједа, и чим би га ујела, пас
пас бори са том змијом и како покушава да је ухвати с репа, и видео је како га змија сикћући уједа, и чим би га ујела, пас је цвилећи одлазио до тог зида на коме је човек спавао, зубима је чупао травке па се враћао да настави битку са змијом.
Мирисали су на колоњску воду и кувано вино. Читава та бујица стресе са себе немаштину, као што пас стреса воду, па се сјури у центар подврискујући и пуцајући петардама.
Затим скиде заштитне наочари и стресе снежну прашину са косе као млад пас. —Какав ваздух! — уздахну Поп палећи цигарету. —Може да се пије... —рече Чиле.
Милићевић, Вук - Беспуће
У авлији по који пут залаје пас, и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци. Старински сат шета и избија. И онда му се очи саме отварају и буље
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
На крму се пас тај наслонио, А очима страшно зажагрио, Развалио уста и чељусти, Па удрио у тај лавеж пусти, Боже мили, та шта му
Тек што доше магарци на Саву, Пас и спази па преклони главу, Па им смерно на сусрет поита, Пољуби им ноге и копита, Јоште нешто говорити теде, Ал'
говорити теде, Ал' магарци ни да га погледе, Већ скочише у лађу лагуни, А за њима псина и мајмуни, Они веслим', пас приону крми, Па завати, привати и скрми, — Пресекоше воду и матицу, Уз Београд пригнаше лађицу, Јоште виде а за
(РАДОСТ И ЖАЛОСТ) Деду, деду — Да заведу Лако коло Наоколо. Држ' се за пас, злато моје! Ала сјаје око твоје, Око твоје црно, мрко — За тобоме, душо, црко.
Свирац свирну, за срдашце лати, Те се коло пред црквом увати: Коло води војвода Милета, За пас му се уватила Цвета. Ала, брате, дивни двоје људи!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Заклео се у душу, у вјеру, у шта хоћеш, па опет слагао ко пас? — Јок, то се досад није чуло у овој околини уозбиљи се дјед.
То ни Турчин не би урадио. Учио га, сјетовао, божју му ријеч казивао, а он — отресао све ко пас росу. Што бар мртва човјека не пожали, магаре недоказано?
Ђуро се брани да је неписмен, то му је главни адут. А фактично, и јест неписмен, пас један, али опет гадно уједа, онако усмено. Ђуру не налазе у подруму.
Натежемо се с њим ево већ од раног јутра, али вајде постићи не можеш. Неће, пас, ништа да призна, па бог. — Хајде, Пане, јабуко моја, признај већ једном, немој патити и нас и себе — лијепо га моли
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати. Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.
Све средиш, загасиш ватру на огњишту, лепо и јако поклопиш судове јела да не би могла која мачка или пас што да узму.
Свира он, а његов куси пас (кога смо ми, деца, увек јурили, јер нас је уједао кад год смо хтели да се приближимо његовом газди) чучнуо преда њ,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА 215 НАЈЉЕПШЕ МЈЕСТО У ХЕРЦЕГОВИНИ 216 МУДРАЦ И СЕЉАК 217 ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ 218 ПАС И КРМАК 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ 221 ЗА НУЖДУ СЕ ЛАЖЕ 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 225 ЋОСА И
“ А пси одговарају својим језиком: „Дођите да би смо се и ми најели!“ Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то!
“ Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то!
И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче.
Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад: онда пас рече петлу: „Несрећо несита!
Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад: онда пас рече петлу: „Несрећо несита! Теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!
И све то чинићеш више за другога него за себе. Живјећеш и ти тридесет година! — Господе, — рећи ће пас — кад ми је живот тако немиран, може ли бити да живим само десет година? — Драге воље, живи десет година кад волиш!
— рече бог. Човјек се опет прокашља н приступи: — Господе, — проговори — дај мени тих двадесет година које пас отура! — Дајем ти их, онаке каке су! — рече бог. И човјек се опет обрадова у срцу своме што је вијек тако продужио.
Идући тако кроз једну планину, нестане му и 'љеба и ракије, а огладнио к'о пас, а куће ниђе ни за лијека. Наједанпут угледа више себе мачку ће чучи на једној букви, па, да би дао вољу за невољу,
— Болан, какав ћеш виши кијамет него кад ти ага засједне у кућу? ПАС И КРМАК Завирио један дан пас крмку у корито гдје бјеше пунано скроба и кукуруза, па му завидје и рече: — Благо
— Болан, какав ћеш виши кијамет него кад ти ага засједне у кућу? ПАС И КРМАК Завирио један дан пас крмку у корито гдје бјеше пунано скроба и кукуруза, па му завидје и рече: — Благо теби, мој лијепи и дебели друже!
да се постиди, па одговори оџи: — Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Е добро! (Пође.) СУЛТАНА: Куд си пошао? Свршио си посао, наједио си ме и изуједао као пас, сад можеш ићи. СТЕВАН: Заповедате јошт штогод? СУЛТАНА: О, што ми није нарав заповедати, да ти језик ишчупају!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Па шта ако се налазим? Зар је учтиво да се понашаш према мени као да ме ујео бесан пас? Погледај, потпуно сам здрава! Ево, исплазићу и језик: а. а. а. а. а. а....
Кад зрело размислим, збуњивана сам још од малих ногу: пола живота су ме учили да је пас најбољи Човеков пријатељ, а другу половину сам морала да набубам да је највећи пријатељ Човеку — књига!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ДИВЉА КУЋА Расту куму копита, чељадима рогови. Испред прага колу се купине и глогови. Пролајале кокоши, пас на леглу проквоче. Скикне коњче с корита и помије полоче. У качари волови пију жежен-ракију.
О, румен ветар, рашчупан и луд, над свадбом шушти, крши му се пас а с наших крошњи засветлуца блуд кад ритам свину добош, полубас у трубни ехо. - Шта је видик?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Изиђе мјесец у руху жутом, заблиста срмом предио вас. У друштву иду бескрајним путом Малишан Жарко и вјерни пас. Узалуд Жућу на путу дугом из трња сваког мамиле зеке. Ишȏ је вјерно за својим другом, газио горе, пливао ријеке.
“ Поново одјек низ реку пође, испуни хука предео вас, опет су срећни код млина старог дедица Триша, мачак и пас . . .
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Од шкрипе точкова колских. Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лено, Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира Увија поља и равни.
Све грли мир и сан. По кашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И ђерам шкрипи све и вода жуборећ' пада. ЛАКУ НОЋ!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Склапао сам очи. Још један дубок удисај и тело као да обамре... Негде је лануо пас. Као да чујем зричка; онда је умукао, па опет затреперио његов шум, али то као да није био шум, већ звук, који се
Коса нам се диже од ужаса при помисли да сада тучемо наше. — Пењимо се на ову кућу. Танасије, телефон брже! Пас неки на ланцу лајао је бесно, вукући за собом један трупац.
Бомбаши би тада бацили бомбе. Његов вод има да опали три брза плотуна. Војници ће викати: ура, ура, а онда се пушта пас, са привезаном кантом, испуњеном чаурама. Замолио сам га да моју улогу изостави.
На станичну ограду попела се деца, а кроз разређене летве чак и неки пас промолио главу. Из последњег вагона изиђоше неколико официра и два ђака наредника, колико да опруже ноге.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Она се труди да се насмеши. Отвара се затим тешка, огромна капија, али ми пас у сусрет не истрчава. Излеће само неколико голубова.
Ја се онда сећам како су ме фратри, пијаристи, учили како пас цркава, човек мре, а само у Епаминонди има душе. Мени се то више не чини ствар са, овим сигурна.
Па кажу: „Ту лежи паша! – Просјак! – Пас!“ А вичу и француско „тоут пассе“. И наше „прошло“. Ти, међутим, стојиш над широком реком, над равницом плодном,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Није нужно ни спомињати да је ревизор најгоре прошао; изгрдио га је тако да га, што наши кажу, ни пас с маслом не би појео.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Код кревета бди мама; светиљка дрхти кроз тмину, И ветар, око зидина, као пас љутит кевће. Дошао и Џон Хохохонд, отпасао револвер, скинуо шеширчину Стао уз кревет, велики као брдо, и почео да
И као што је природа одгурнула мамута, Човек је изневерио пса због аута, Веран газди, пас не зна да се устави И живот губи због несрећне љубави.
Њен сјај поносни Прогута муву, сенку и клас. И састаше се, у тајности, Месец, извор и тужни пас: Нек киша усклади случајности, Јер радост чека свој тајни час.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Тако му и треба! Зар он, газда мој, да ,допусти да га онај и онакав пас убије. Е, али ја, Арса, ништа не знам! Арса луд, Арса пуст!...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И онда, поглед равнодушан бáци На зло што режи као пас на алци; Нека те не љуте надмени глупаци, Нит вређају икад ниски неваљалци.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дуго су тако мучке сједили. Вјетар је, на махове, хујао и потресао вратницама; торни пас у авлији би понекад крупно залајао па умукао; у селу загрми погдјекад пушка, па опет настане мртва тишина, да се
даље гледаше чело јој се поче мрштити, и, најзад са набраним обрвама сави слику и обави је траком, па је задједе за пас. „Шта је то, Стаке?“ запита је мати, улазећи из авлије. „Па некаква амајлија, шта ли, Јанкова. Донио је Озринић.
Уочи Тројичина дне све куће око његове бјеху пусте нити је у којој пас лајао, ни кокот пјевао, јер Његуши оду сви, а поведу и све живо. Сунце бјеше на заходу.
Цура је за дуго гледала своју слику. Насликао је бјеше да сједи; једном руком покрила пас, а другу спуштила низа се. „Е, фала Богу, шта не умију људи из свијета!“ говораше Милица. „Као људи учевни!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Али постоје и нарочите формуле којима се клетва сузбија, омета, отклања (У кам упрла! Пас рекô, пас одрекô итд.). Осим овако озбиљних клетви постоје и оне шаљиве (за пса: Газда ти се репом закитио!
Али постоје и нарочите формуле којима се клетва сузбија, омета, отклања (У кам упрла! Пас рекô, пас одрекô итд.). Осим овако озбиљних клетви постоје и оне шаљиве (за пса: Газда ти се репом закитио!
Бијел као лабуд. Бјежи од људи као дивље паче. Бира као медвед гњиле крушке. Бос као пас. Ведра ноћ као рибље око. Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела.
Долетели као осе на мед. Дријема као кобила пред сувачом. Живи кô риба у води. Завргао се главом као пас репом. Загледао се као теле у шарена врата. Засукô бркове као вилаш рогове. Затеже се као кобила у вршају.
Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис. Млати језиком као плиска репом. Мути као риба по плиткој води.
Понио се као да је добио бијеле пчеле. Промеће се као мачка међу стаклићима. Провукао се као пас кроз росу. Ради као кртица. Раширио се као жаба на води. Ретко као бела врана. Сед као овца.
Милује као враг тамјан. Мио му је кô трн у нози. Миран као јаре. Наудиће му као врабац гуски. Пазарио као пас на вашару. Пазе се као мачка и миш. Паметан као попино прасе. Плива кô сикира по земљи.
— Да се ријечи купују, мање би их било. — Празна тиква на вјетру свира. — Лајавој секи целини ријетки. — Пас који лаје не уједа. — Тко много дроби, мало вреди. — Лонац ћеш познати звонећи, а човјека говорећи.
— Више луд мисли, него што гора листа има. — Зао ум, готов суд. — Луда памет, готова погибија. — Будалу ће и пас на ланцу ујести. — Да будала зна да је будала, двије би памети имао.
— Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли. — Жежен (опарен, опечен) кашу хлади. — Опарен пас и кише се боји. — Тко се ожеже врелим, и на хладио пуше. — Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши.
— Стари руг нова срамота. — Добар глас далеко иде, а зао још даље. — Бољи је дабар глас, неголи златан пас. — Зао глас сам лети. — У колико се сам штујеш, у толико те и други цене. — Образ је скупљи од живота.
— Биће нестало дрва. 6 Питали пса: — Зашто много лајеш? — Другога заната не знам. 7 Питао пас зеца: — Ђе окрећеш кад годину свршиш? — Пут нове године, ђе ја знам! 8 Питали јежа: — Кад ћеш у вино?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Клупко. 81. Чокот и вино. 82. Прсти у преље. 83. Челе. 84. Кад прсти скидају муе са скорупа. 85. Овце и курјак и пас. 86. Човек с гувна поручује жени за врећу, кад се наоблачи, 87.
104. Лонац. 105. Мравињак. 106. Сисе у краве. 107. Лула. 108. Мјесец. 109. Овца у тору, и курјак и пас. 110. Лађа. 111. Кокош на гнијезду. 112. Репа. 113. Ватра и дим. 114. Зуби и језик. 115. Варница. 116.
” А пси одговарају својим језиком: „Дођите да бисмо се и ми најели!” Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то!
” Али међу псима бијаше један матори пас који само још два зуба имадијаше у глави. Онај матори пас стане говорити курјацима: „Тамо њима то и то!
” И тако легне у сандук, па још један пут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче. Човек опазивши то рчее жени: „Донеси један комад хлеба те подај томе псу.
” Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас не ће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад; онда пас рече петлу: „Несрећо несита!
” Жена донесе комад хлеба и баци пред пса, али пас не ће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад; онда пас рече петлу: „Несрећо несита! теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!
чоека цијенити га, али наком дугога препирања виђе већ да није куђ камо, те она шта ће, да је отац не вјенча и да пас пасу као приказаније не казује, науми да убије сама себе, те тако и учини: узме очин ханџар те њиме сама себе усред
Тек што у ову авлију уљезе, остаде и он и коњ му и пас мутав и окамени се на ономе мјесту ђе се нашао. У та исти трем замути се брату му бочица воде, те он јави оцу и мајци
” Чувши младић ово обесели се, те узјаше на онога ђевојчина коња и зађене за пас онај чудотворни нож па управ к оној гори упути се, и кад дође на ону главицу, угледа ливаду и по ливади коња
да се постиди, па одговори оџи: „Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда. 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ.
да се постиди, па одговори оџи: „Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда. 17. КАД СЕ АРЧИ НЕК СЕ АРЧИ.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ти си сад лудо дете, зато гладујеш као сиромашки пас; мирски будући, нећеш меса да једеш, а кад будеш калуђер, нећеш имати кад чекати ни да се испече; бићеш као Турчин кад
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И сва тројица сложише. Напољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама. Торни пас Кушмељев вијаше у наслону. Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.
Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен помало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за пас му тиснули ватраљ. — Нема ту говора о поткивању! — вели Наћвар. — Припануја би се и ђавâ, а камоли не плашљив коњ!
— Може ли се ово очима вировати?! — рече, крстећи се, Срдар. — Је ли ово сметени Букар? Је ли човик, или пас? — Брзи су Буковичани, оца им њиова! — вели Бобан — али је ово јопет прико мире!
Најзад Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови кâ обаћетан пас“, затече их на осами, али се учини невјешт. Бакоња немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.
у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јозице најмање десет година, а тако крупна да би га, што но кажу, могла за пас задјенути. Он одмах разумједе шта их је навело на тај избор. Вица је била имућна удовица без дјеце.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Из гомиле сламе извуче се пас, скочи на газду и зацвиле умиљавајући се. — Увек си ме дочекивао. Ноћас ниси. Остарио си, а? Јеси, јеси.
Хоћу сад да те чујем. Хајде! Што ћутиш? Ђорђе се спусти на сламу. Пас му леже између ногу, послушно трпећи миловање по врату и гужвање дугих, клемпавих ушију. — Сви сте се погојили...
Говорио је да не ћути, да отац заћути и да се што пре заврши ова њихова прва и последња свађа. А добар говорник, пас. Каква би он сила био у Скупштини. Моја је То крв... Европа ми упропасти дете... Несрећник. Аћим засузи.
Ђорђе се наслони на врата. Кеса је страховито тешка, па му дрхте руке, и леђа, и ноге. Неће, вељда, пас, бројати. Повероваће брату, душманин, злотвор, изелица! — На, изброј! — испружи руку с теретом.
Ни он, нити ико други. Кад се једног пролећа трули дирек срушио, он је веровао да се пас почешао и оборио га, мати је рекла, жалосно и строго: „Не дирајте га. Нека га тако док се багрем не осуши.
Чује тај ход у шуштању прегореле отаве под својим брзим ногама и врти се по ливади као пас на жици, и никако да изиђе из густе вреве зрикаваца. Не може и не сме.
Боже, зар ниси могао мене да мимоиђеш? Све, значи. Ја све да платим. Пас по калдрми вуче трупац. Опет кашаљ. То је она. Ђорђе јекну кроз нос и полако пође у кућу. Тако мора да буде.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад би бар имала пса или мачку? Ах, којешта! Где у њен тесни кавез да стану пас и мачка? Једва сунчева зрака понекад залута, заигра по зиду, каже: — Улови ме, улови! — па оде.
— Ово ти није ни за страшило! — Знам да није! — одговарао је старац. — Али у неком другом не би ме познали мој пас и мачка, па ни сељаци, ако наиђу! — Продај га, па пођи у свет. Много је других градова... — Шта ће ми други градови?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
брз, хватао и Васа није примећивао да већ пада, полако, док довикује, као у шали, својим змајевима: „Гле, изеде ме пас, закон му његов! Не бојте се! Ено пева Чамџија!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гонећи весела стада, Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира; А његов космати пас, подвивши репину, лено Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира Увија поља у равни.
Све грли мир и сан. По кашто заурла само Суседов стари пас; ил' позно дошавши с рада Испреже ратар плуг, и стоку уморну поји; И ђерам шкрипи све, и вода жуборећ' пада. В.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То разгњеви номофилакса још више, капљице зноја поцурише са његова лица, он поче да дахће као преморен пас и показиваше жељу да искочи из властите коже. Но остали присутни били су се већ снашли, а први од њих мајмун.
Они ће те научити да живиш као пас. Прави ли ти задовољство да у препиркама подмећеш ногу својим противницима и да им прикачиш чичак на леђа, а ти,
- Шта би онда радио? - Без Мардохаја не би дошао ни до једне арапске књиге више. Због тебе сам као ловачки пас пројурио и проњушкао целу Шпанију. Са својом ћопавом ногом!
Они ослушнуше. Кола се зауставише пред капијом дворишта, а пас објави својим лајањем да су стигли неки странци. Исак појури у двориште да види ко је дошао.
Онда га је увек пратио један велики ловачки пас“. „Ловачки пас!“, узвикнуше деца, „како се звао?“ „Хектор. Био је својина шумара грофовског имања, али је сваког
Онда га је увек пратио један велики ловачки пас“. „Ловачки пас!“, узвикнуше деца, „како се звао?“ „Хектор. Био је својина шумара грофовског имања, али је сваког дана кад не беше
Тек кад се, у неко доба, обазрех, не видех ни једну овцу у пољу. Али наш добри овчарски пас бринуо се место мене и све овце повијао на окуп“. „Како се звао?“, упиташе деца. „Херкулес. Јер беше огроман“.
та уживања, играјући са Дарвиновом унучади која је цикала и викала од усхићења, убеђена да је она њихова џугра бесни пас Џуки, а онај који ју је терао, опасни лопов Алија.
уши и саопштише ми да им деда долази са својим псом Полијем који, благодарећи свом господару, поста историска личност. Пас се први појави у нашој средини, поздрави дечицу махањем репа, а мене лајањем.
Дарвин се обрати унучићима. „Шта радите врапчићи моји?“ „Дивно се играмо!“ - Ово је арапска пустиња! „Ово је пас Џуки!“ „Ја сам лопов Алија!“, гракнуше дечица.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па показујући прстом човека преко пута: — Шта га цениш? Милион као грош. Погледај у кофере па у њега. Пас нема за шта да га уједе. Тип ратног богаташа.
Месец нестао. Лишће шушти, и негде далеко према црној шуми дрхти једина светиљка. Све је замрло, све. Само пас нашег суседа, везан у дворишту до нас, кобно и промукло урла, те се његови дивљи И злослути тонови топе у самим мојим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Знам да се причало да су оца, насред оцеана, морнари убили и бацили у море зато што је према њима био „гори него пас”.
Разумијете ли? повраћао је и пас — а камоли неће надвојвода! — Питам: гдје је тај пас или тај надвојвода који би повраћали из идејних разлога?
Разумијете ли? повраћао је и пас — а камоли неће надвојвода! — Питам: гдје је тај пас или тај надвојвода који би повраћали из идејних разлога?
Глас је, међутим, ишао и ширио се шапатом, шуњао се кроз мјесто као пас без господара, допро до у посљедње куће у предграђу, међу рибарске жене и крезубе старце што крпају мреже, увукао се у
како је добром Киму јагуар растргао мазгу хранитељицу на рубу прашуме, или како је старог Доминга у црно завио морски пас раздеравши му рибарску мрежу — а све то да бисмо тиме „остварили себе”.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се. — А они матори пас никад ми не даде више од десетак петнаест банки. Сад сам твој, сав твој...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
215 ЧОЕК И ЗМИЈА 216 ЗЕЧЕВИ НИЈЕСУ НАЈСТРАШИВИЈИ 217 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 218 ПАС ХТИО ГРАДИТИ КУЋУ, ПА НЕ ХТИО 219 ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 САСТАНАК МАЧАКА И МИША 221 КРАВА И ВО 222 ЛАЖ ЗА
КОТАО 320 МУДРИЈИ ЈЕ МОЈ МАГАРАЦ НО ВИ СВА ТРИ 321 НАСРЕДИН ДИЈЕЛИ ОВНОВЕ 323 НАСРЕДИН У БОСТАНУ 324 НАСРУДИН И ПАС 325 НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И
А пси одговарају својим језиком: — Дођите, да бисмо се и ми најели. Али међу псима бијаше један матори пас, који само још два зуба имадијаше у глави. Онај мотори пас стане говорити курјацима: — Тамо њима то и то!
Али међу псима бијаше један матори пас, који само још два зуба имадијаше у глави. Онај мотори пас стане говорити курјацима: — Тамо њима то и то!
И тако легне у сандук, па још једанпут обазре се око себе, кад али онај матори пас дошао од стоке и сео му чело главе па плаче.
Жена донесе комад хлеба и баци пред пса; али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад. Онда пас рече петлу: — Несрећо несита, теби је до јела, а
Жена донесе комад хлеба и баци пред пса; али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад. Онда пас рече петлу: — Несрећо несита, теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!
Кô јадан, кô жалостан, не имајући куд камо, упрти самар на леђа, а четири плоче метну за пас, па једва ни жив ни мртав у мртви акшам дође кући.
Тек што у ову авлију уљезе, остаде и он и коњ му и пас мутав и окамени се на ономе мјесту ђе се нашао. У та исти трем замути се брату му бочица воде, те он јави оцу и мајци
Мајстор га дочека, изгрди, наружи, ама штоно рекну: ни пас с месом, те му даде опет стари посао, да продаје сомуне.
— Диже се и узе ону траву те је метну за пас говорећи: — Могло би ми гдје и ваљати. Сјутрадан крену даље, и за неколико дана дођоше на оно поље што је везировићу
И све то чинићеш више за другога него за себе. Живјећеш и ти тридесет година! — Господе, — рећи ће пас — кад ми је живот тако немиран, може ли бити да живим само десет година?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када је отишао на пут у Европу, оставио је свога пса једном пријатељу. Али овоме је пас побегао и лутао кроз шуме Норфолка у потрази за господаром. Једног дана дошао ми је у кућу.
Али тада вас нисам познавао. Сада вас знам. Тај пас који је сада са вама не би остао ни са ким у овом месту, али он је остао са вама и прати вас као што је пратио свог
Ви сте добри према њему и пас то зна. Имам велико поверење у мишљење паса, и сада сам уверен да сте добар човек, исто тако добар као и сваки човек у
Ћипико, Иво - Приповетке
Један од њих дува у свиралу. Пред њима пас потркује, а кад спази странца, стаде и залаја. Дечаци приђоше к води. Миливој помисли: „Чија су то деца?
Миливој, гледајући пламен, крши озебле прсте. Дође му да загази у воду и да приђе к ватри. Пас у врбаку заштекта... Миливој се трже. —Да идемо! — рече Арнауту. —Нећу! — не мичући се одсече заробљељшк.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Ето, сама видиш, ја не тражим богзна шта, а што се поједини искашљавају, баш ми је свеједно, јер што кажу: пас кашље, ветар носи. КАЛЕНИЋ: Одиста, то би се могло учинити.
ДАЦА: Положила си је ти чим си проходала! СОЈА: Пас лаје, ветар носи! (Оне излазе у свађи и чим цела гомила буде напољу, те се врата заклопе, чује се врисак и цика и
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
празне речи ... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и пође. Душе нема ... као што ни Бога нема ... живимо узалуд ... прах ... смерт .
И тако све до смрти, једном један, други пут други детаљ; у почетку с одвратношћу, „као да јој на постељу беше скочио пас”, касније све повољније.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Тише, тише... Бајонети су упадљиво светлуцали. Из села је залајао пас, потом други. Војници су улазили у кукурузе. Жуто лишће шуштало је опоро, и дрхтало од страха.
По вратовима се види да им се очи развукле. Очекују. Гледају у куће за оградама. — Ау, ау... огромни пас се залетео у ограду, и са пеном, уздигнуте главе урла. — На стражу, па у патролу, па у јуришање...
На све је пала ноћ и подерани покров лишћа. Било је тихо и чуло се како негде дале ко, далеко завија усамљени пас. Можда је и он био привиђење. Сви су били занесени, поспани и блиски смрти.
Изгледа да су свега још два пуцала, јер су четири имала смешне и необичне положаје. Један је чак изгледао као пас кад мокри. Ужас када премаши јачину има сасвим необичан учинак на живце. Тако се тада војници сулудо кикотали.
У славу гостију два Њепора превртала се у зраку. Бароничин пас био је угодно постављен, и лежао на једном комбинезону.
— Какав сте ви леп дечко... Болничарка га је помиловала по прљавој коси. У бараку је ушао чупав пекиншки пас и зацикао пакосно. Пуковник Веља је дозивао: — Баронице, рематизам, није добро...
Петровић, Растко - АФРИКА
Напред иде црнчева козица, позади жена са децом привезаном на леђа, и још даље мршави жути афрички пас. Ето једне породице која тражи погодније место за живљење.
Њена глава, само велика и мрачна лобања на танком врату, има израз на дивнијих египатских портрета. Један афрички пас крај њених ногу, треби се од инсеката; једно дете на њеним непомичним, укрућеним коленима, зацењује се од плача.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И пас да види твоје колено, Зинô би, лаком, па и угризô. ИСАК: И намах липсô месом отрован. ВУК: ’Ма погле, Раде, здравља
Сестру му силуј, он ће гледати Погледом тупим роба несрећног!... Узалуд ће се за пас машити, Онде му нема верне обране!... Оружја нема!... Сулејман иште Турака бесних скупе пусате? Лепо, војводо!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На ливадама пландовале овце. Понеки пас залетао би се на пут и лајао неуморно, трчећи за колима. Онда би застао и подавијао реп.
Онда су ређале увијено рубље у корпе, које су захватале обрамицама и без муке стављале на рамена. Један пас лежао је поред извора и дахтао. А у суседном дворишту врли су жито.
— Ма’ш! — и саже се да дохвати камен. Пас скочи, одмаче се мало, махну репом и наслони се на задње ноге, гледајући жмиркаво. — Како си, младићу?
— Свратите, господо, прво да се одморите! — понудио нас је официр граничар. Један пас привезан на дугачкој жици, лајао је бесно...
— запитао сам. — Ни то! — Онда можемо да изиђемо... Немамо много времена. — Хоћете ли да видите црквицу? Онај пас приближио се готово уз врата, те га један војник ухвати и одведе мало даље. Дан је био ведар, али хладан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Није језик на то да мадаме псује, нег' умно, умилно да штогод казује. Сам пас на пса режи — на кучку не лаје. Видиш, скот ког' љуби — поштење му даје.
Зло је мучно садашње поднети, Зло нас бивше пече у памети, Будуће већ једе пас. Дневне туге рађају сне худне, А сни ноћни растуже нас будне. Јесмо л’ без зла који час? Човек, страва човеку, ах!
Од облака руно носе И од звезда пас имају, Груди наге, ноге босе, Путницима вак’ певају: ПРЕДЊА ПЕСМА ВИЛА Ој, путниче, Самртниче!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Што не вукова, Вујо? ВУЈО: Вукова се данас тета-лије играју, а ја сам ви, ђецо, на вратима свијетле госпође пас. БОГДАН: Па везују л’ те за синџир, Вујо? Ту је доброме синџар одлика.
БОГДАН: Па везују л’ те за синџир, Вујо? Ту је доброме синџар одлика. ВУЈО: Е, ’ваки пас за сиједу се косу везује, — а ријеч му је огрљак... БОШКО: Ма збиља, Вујо?
Јок! Ено, био сам са младићима, Са којима се Зета поноси, А дође она твоја будала — Пас стари — сâм кô што се, У часу свога лудог заноса, С подсмехом неким вешто крстио.... ЈЕЛИСАВЕТА: Вујо? КАП.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Па онако смо се, оче прото, мало наврнули... — Ама како сте ви ушли да вас пас не опази и не залаје?... Нећеш више ни залајати Џибовина ти се меса на Божић најела!
Стевица поблиједио, па дрхће као прут. Очи му се укочиле од страха. Пушка грмну, пас скикну! — Тако! Кад проту не знаш чувати, који с тобом залогај братски дијели, а ти сад носи поздрав у пакô старом
СУДОМ Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас. П. Кочић Чиста, свијетла судница. По зидовима висе слике великих личности.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
прецима, или хтоничним демонима уопште: Младенци су дан змија [= душа], и има их четрдесет, а то је мртвачки број код пас (упор. нарочито М.
У митологији г. може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г. везан је велики црн пас. Тај пас једнако глође г., па кад га скоро сасвим преглође, он стане вући из све снаге да би га преломно.
може имати козмички значај. Сва земља стоји на гранама великога г., и за тај г. везан је велики црн пас. Тај пас једнако глође г., па кад га скоро сасвим преглође, он стане вући из све снаге да би га преломно.
гранчицом, или је мећу за пас, или беже под леску (СЕЗ, 17, 197; 32, 376; ГЗМ, 6, 370). Веза са громом показује се и у веровању да ће лешници
Раштан. Р., куван у млеку, лек је »од таторије и курта, што уједа човјека за срце као пас« (ГЗМ, 20, 1908, 356). РЕН Меерреттіцх (цоцхлеаріа армораціа). Рен; морска ротква; торман (Шулек).
Одољен. У народној песми пева вила седећи на камену: »Да зна женска глава Што ј̓ одољан трава, Свагда би га брала, У пас ушивала, Уза се носила« (Вук, Пјесме, 1, 223). Оман. Сади се у уљанику (СЕЗ, 65, 1952, 253).
Ћипико, Иво - Пауци
свјетлост наложене суве балеге на чијој ватри чобанчад пржи клипове кукуруза; клепка звечи и неко дозивље — док нечији пас престане лајати.. .
— Знате, господару, њега зову Рого! —Муч', грдобо! —А брат му, Крње, лугар је! — настави Цирило. —Пас, господару, као и он; веле ти је зла учинио. А знате зашто су га прозвали Рогом? — и надуши се обијесно смијати.
Зна бог да ја нисам ничему узрочан. Ја сам трудија ка пас, и трудим, и мислија сам у најгорој мојој невољи на њу. Кад сам тужно писмо штија, било ми је, боже прости, ка оне
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Уосталом, зар је то Кирча тражио од нас? Он би пре скапао од бола као отрован пас него што би и једном речју поменуо како му је до ње стало нешто више него било коме од нас.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лено, Корача упоред с њим. Копрена дубоког мира Увија поља и равни.
Све грли мир и сан. Покашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И ђерам шкрипи све и вода жуборећ пада. 1883.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дух научника мора имати способност да намирише нове проблеме, као што ловачки пас нањуши дивљач. Иначе не вреди. Има додуше таквих научника којима дух има добро развијене ноге, може да хода дуго и
При угашеној електричној светлости, са затвореним очима, заваљен у наслоњачу, пратио сам тај лов. Када ловачки пас јури за дивљачи, онда сви делови његова тела, сваки његов мишић, очи, уши, нос, грло и зуби, постају искључиво органи
Станковић, Борисав - ТАШАНА
На њеним гломазним, отвореним крилима неке даске већ до пола изломљене, да се може, и када је затворена, особито пас и ситна стока слободно провлачити.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Стражар је само у зимске мрачне ноћи ходао целу ноћ око куће. Пас на ланцу је био један и много матор, и љубитељ добош-торте.
и здравствено, да време једва стиже, једва траје толико колико да се какав такав успон живота оствари и да бар један пас породице прође. Изђикају људи као трава, и увену као трава.
С тога камена дању деца скачу, а сада ноћни стражар на њему седи и дрема. Поред њега је пас и врећа у коју купи све што по улицама наиђе или кроз плот убере.
— Павле одједаред поче да јеца: — Бранко, друже, шта је ово од нас! — Бранко стеже Павла у загрљај. Стари чупави пас фрау Розин се пропе уз другове. Фрау Розино здравље слабо. Павле неће да иде док не види како ће дејствовати нов лек.
На клупи пред кућом Павловом лежи пас фрау Розин. Дигао се, задржао Павла у корачању, и загледао му се у очи. Павлу се очи напунише сузама.
Дигао се, задржао Павла у корачању, и загледао му се у очи. Павлу се очи напунише сузама. Пас се тад узиже на две ноге и положи главу господару на груди. — Не знам ни како ћу га оставити — шапће Павле Бранку.
Хајде, Чупоња, хајде матори мој, кажи лепо господин Бранку лаку ноћ па да нас двојица идемо да вечерамо и да спавамо. Пас арлаукну језовито.
„Зец!” — вриште деца. „Пас скочио на столицу, хоће да дохвати јело у тањиру на столу!” — вриште још јаче. Измамљивао је учитељ Лесковац дарове
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Уједанпут, и сасвим изненада, појави се с бока нашем развијеном фронту домаћи пас, који је дотле спавао негде у кујни.
Тај изненадни напад унесе донекле забуну у наше редове и министар полиције, на којега је пас прво насрнуо, напусти пола очупану гуску, дохвати једну каменицу и прими на себе отворену борбу са псом, бранећи наш
То склањање нам је задавало нарочите главобоље. Сећам се, нпр., мојих мука да научим пети падеж од именице пас. Сви остали падежи ишли су којекако, али пети падеж једнине (покојни звателни) никако ми није ушао у главу, нити сам
разредима, изгледа да се провукао и није у животу имао посла са том именицом; мој млађи брат ми рече да је од именице пас пети падеж: куче.
Он је одлучно тражио од мене да му кажем пети падеж од именице пас, чему сам се ја одлучно одупрео једним бескрајним ћутањем, једном од оних мојих особина којом сам се врло често у
Сазнао сам још: да је магарац стрпљив, јагње питомо, коњ племенит, тигар крвожедан, лисица лукава, пас веран, зец плашљив, твор подао, мајмун смешан и да човек има све те особине сабране у себи, те се стога и сматра вишим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али, и они што остадоше нису у бољем положају, тешио сам се. Овако ћу преко прве ограде у ноћ. Неки пас лану. Ордонанс нешто пропрмља, као да опсова. Куће су биле затворене, нигде светле искре, као да је цео свет замро.
Чини ми се, видим тамо и неку ватру. Куће се притајиле. Онај пас залаја. Ах, да сам у могућности, побио бих све псе овога света.
— Шта то би, побогу чоче, те изљегосте из земље? — Е, велика сила удари... — А вала, пас им мајку гонио, запамтиће, светога ми Петра, Црну Гору, те ће и на онај свијет приповједат.
— Из мене не излази више ни зној — жали се потпоручник Војин. — Дође ми да зинем, па да дахћем као пас. — Море, врућину ћу још и да поднесем...
Када смо кренули, прошли смо кроз неки заселак. Видимо неке кошаре, трошне куће, али нигде живог створа. Чак ни пас да лане. Према звезданом небу назиремо контуре високих планина и по свежем даху осећамо њихову близину.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ехом И доћи ће на домак једном детету, Које бледо Као васкрснути херој јак, Узеће је у беле руке своје па спустити у пас; А један једини воз Одхуктаће свим правцима у исти час.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
С тугом се сећао чак и ђаволова лица. Помоћи није било. Смех и поруге пратиле су га као највернији пас. Коначно, помисли да је и смрт боља од оваквог живота, па одлучи да пође и нађе своје право лице или смрт.
— лагано, као да с ножем забоденим у леђа иде, пође младић низ реку. Испред њега ишла је његова сенка. Иза њега пас чији му је врели језик лизао час листове ногу, час длан. — Зар тај пас толико вреди? — потрча Златокоса за младићем.
Испред њега ишла је његова сенка. Иза њега пас чији му је врели језик лизао час листове ногу, час длан. — Зар тај пас толико вреди? — потрча Златокоса за младићем. — 3ар ти је од моје лепоте дражи?
— 3ар ти је од моје лепоте дражи? — трчала је девојка, саплитала се, падала, дизала, опет трчала, али младић и пас стално су јој за корак измицали. Коначно, и ноћ паде, и роди се ново јутро. Младић је бежао.
Већ је и на крај земље стигао, и ивице неба се дохватио, кад девојка крикну: — Као пас ћу за тобом ићи, опрости ми, опрости... Младић се трже, застаде. Поколеба га начас нежност и туга у гласу 3латокосе.
У танкој сенци осушеног багрема испред дечакове куће — дахтао је пас. Узалуд су се надали да ће неком у сусрет потрчати.
Узалуд су трагали за Царицом. Још неко време, верне као пас, лежале су крај наслоњаче Царичине шарене папучице, а онда и њих нестаде.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Коме ја и говорих, и претих, и кога апсих?... Ништа! Зар што ја говорим, то пас лаје и ветар носи? А? ГРКЉАН (издваја се, пада пред њим на колена и показује на Салче): Ја, газдо — не! Она.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И како ја јездим, и мисли Језде ми преда мном; Оне ме весело воде У моје драге дом. Са свећом излазе слуге, Пас лаје зао и прек. Ја јурим уз завој скала уз оштрих мамуза звек.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Некакога млада Немањића (не зна се на коју личност певач мисли). Караман је, по једном мишљењу, пас пореклом из Караманске у Малој Азији. Каил сваки заспат на уранку, тј. радо увек спава на уранку.
планине Жијово и Ком, зато се зове „ломно“) Лаб — речица на Косову лабуд (коњ) — белац лав — пољско имање; ловачки пас; разговор лавра — главни манастир лаган — лак лагум — дужи прокоп испод земље који се испуњава барутом ради
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
у два смера Шта ми треба да се прсим Другима рачуне мрсим Хоћу страха да ме дрма Да се тресем иза грма То пас рече испред лава Па одмагли ко мећава Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако с миром се води звере, то јоште и повише виђено меркати ваља на њега да се пас изненада не проћуши с помамом. Тако и за ово: од многе и разлике, општосложнога црковна тела, не једносвидну и
Небојшу пси уједају. Није сваком царевина. С муком и с тугом благо се тече. Бољи је жив пас неголи мртав лав. Правицу не ваља крити. Прознај себе самога. Јеси ли сиромах, с богатим се не пачај!
И само тек помрчних и студених подрумина страховитих пуно с бесови! ИЗ МЕТАФРАСТА Та бољи је жив пас, него ли мртав лав. Живи знаду то јер ће помрети, ја мртви што знаду?
Еда моруна оре, во ли плови, ил' му магаре рије, а свиња самар носи? Коза ли лаје, а пас брсти? Него свако у своме завичају борави се.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Знаш ли, бре, како ћу да га поткупим? Море, ни пас с маслом неће га моћи појести!... И одржа реч! Написао тако да је све брујало по граду.
ете, неје требала да збори!... — Е, што ми казујеш... што ми треба тој?... — Зоне — рече Мане и притеже пас око себе. — Ја сан немам... Ја за вечеру не знам.. — Леле! — рече мало подругљиво Зона.
Погледа и Мане на ту страну. Погледа боље, кад ал’ коловођа није као друге коловође, него стари Жућко, стари пас Замфиров!... Шта је ово, ако ко бога зна?
“ Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. Како би то било да пас води коло?!... Присећа се да ли је икада видео да пас води коло.
Како би то било да пас води коло?!... Присећа се да ли је икада видео да пас води коло. Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је пас кадгод водио коло, тога се не
Ако ико, он се баш свога века доста наиграо и био коловођа, али да је пас кадгод водио коло, тога се не сећа! И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?!...
И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?!... Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!...
И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?!... Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!... „Леле, пшешко играње — има ли га у свет?!...“ рече Мане.
Остаде му још Мане. Он је човек млађи, светски, сувремен, иако носи фес и траболос-пас, — па ваљда ће од њега што сазнати моћи. Њега ће бар моћи онако лепо интервјуисати, мишљаше г. Ратомир.