Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Месечина као дан. Издалека се чуо лавеж паса, све се друго умирило, само понека врулица својим сетним звуцима просеца нему тишину.
Ниједно псето није залајало на њега... Чак у трећем скоку чуо се лавеж паса и глас његових гонитеља. Ја сам дрхтала од страха, од узбуђености. Сиромах Алекса! Мој несрећни, мој гоњени љубавниче!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
18 Курјак и овца Курјак, сав издрпат од паса, лежаше при једној реци. Упази недалеко овцу, пак је почне молити да се смилује о њему видећи га у такој невољи, и да
20 Курјак и лав Курјак yграби негде из цтага овцу, пак пође носећи је даље од пастира и паса, да је с миром изе. Сретне га лав и отме му је. Онда ови, издалека стојећи, рекне лаву: „Неправедно моје отимаш!
Чуди се сељанин, и својим очима не верује. Кад ето ти домаћина с лова, загрми авлија од лупе коња и лајања паса. Ужасне се гост, бежи по буџаци, невешт месту, не зна гди ће се сакриши.
Какво ти је то лекарство? Кад бих ја то учинио што ми ти велиш, ваљало би колико је тог паса у селу да ме сви уједају”.
” Пружи врат и поиздигне главу, као да нешто из далека види: „Ево и наших паса гди управ овамо трче, и носе нам новине мира!” „Паса!
” „Паса!” — викне лисица, пак бежи на све четири ноге колико игда може скачући. „Стани, што ти је”, — викне петао — „та мир је
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
сваки на своје место и... тајац!... Хајдуци се понамешташе. — Пазите!... Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... — Добро, харамбашо! Наста мртва тишина. Станко је слушао цврчка поред себе...
Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: — Јуриш! Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јyпнy на пут... Један Турчин мину мимо њега. Он опали и Турчин паде. Други један јурну на њ са голим ножем.
Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. Пошто задимише, Турчин му се приже: — Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати?
Тај је човек био Станко. — Доле! — Доле!... — загрме опет. Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... Станко посрте и пусти узду. Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.
Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... Хајдуци уснуше, само Станко не.
Ја ћу на вама искалити!... Кад чу Лазарево име, Иван прену. — А где је Лазар? — Како немам оваца, тако не чувам ни паса! Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао.
— запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... И љубише се и грлише се... Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: — Чијо!... Чико!... Он је љубио све... Срце му се разиграло у грудима... Па још и Јелица ту!
Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. — Аих!
— Је ли, болан!... Што ми не кажеш? И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... А девојка изгуби памет... И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... — Шта ти је?
И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!... Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...
Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све... Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... Миље му се разлевало телом.
Баба приђе носилима. Ишла је погурено, ослањајући се на штап. — Да је мало видела! — рече. Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице. Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ми корачасмо по њима даље, све даље. Ја је обухватих око паса. Приближих јој се све ближе, онда јој притиснем један пољубац на лево слепо око.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Изумире разговор дŷж целог шора, и замењује се лавежом паса и концертом жаба из свију јендека испред куће. Тек чујеш овде онде где неко зева и вели: »Х-а-ај, хај, ’ајде да се то
Зато си ти сад и дотер’о до паса! — Ал’ и јесам био ирош, ао, дука му! — рече и лупи о сто. — Нисам се, што кажу, бој’о ни једног бачког ироша, ни
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
отварање, затварање, чишћење цркве, надгледање гробља, ноћу обилажење, пазење гробова, а нарочито ноћу растеривање паса који се купе и лочу зејтина из кандила по гробовима све је то она, жена му, клисарица радила.
Африка
Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса. Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и
Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена. Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља.
собом две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд. Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Седећи у црвеним, утегнутим чакширама и белој кошуљи, до паса, дрхтао је. У тренутку, кад га је Гарсули дао оковати, насред касарне, уз лупу добошара, Павле је збиља помислио да ће
могао да нестане из дереглије, у оним страшним барама Бегеја, кад је, при изласку из дереглије, спавало неколико паса, а спавала, су и два пратећа хусара, са пиштољима, под главама.
Чуо се само лавеж паса. Ноћ је прошла без икаквих догађаја. Шта је Божич тражио у Грану, Исакович није знао, али је, из разговора, наслутио
А млада је клечала у колима, обухвативши мужа око паса, затворивши очи, да не види смрт, у коју иду. Међутим, није ни врискала, ни плакала.
Све је било у кући заспало. Као и на преноћишту у вароши Раб, из баште се чуо зрик попаца. А из даљине завијање паса. Он, међутим, видео је, и у мрачној ноћи, своју непролазну надежду: звезду Даницу.
Где се спавало тако безбрижно. Како се лепо чуо лавеж паса тамо. А кад би Ђурђе и захркао, Петар је умео да му спусти, на уста, перце кокота, које би хрк Ђурђев дизао, па затим,
Побогу да си ми брат! Па га је и загрлила, око паса. Лепо је, каже, са Пејом живовала. Трунуће, под земљом, млада, али ће трунути, са њом, и тај Гарсули, наказа.
Волков га је, на растанку, загрлио око паса и поновио његово: „Не грустјите по прошлому!“ Исакович је тако, тог дана, враћајући се у Енгелбирту прохујао кроз Беч,
Уоколо, била је, свуд, вода. Најближи кућери предграђа вијенског били су на једно хиљаду корака. Кад замукне лавеж паса у околини, завладала би мртва тишина. Никакав људски глас није допирао до лазарета.
У својој соби, Исакович се, у полумраку, тог дана, дуго прао и пиркао, а белео се у мраку, јер је био бео и го, до паса. Био је, као што су коњаници, танак у пасу, а био је широк у рамену.
Зна, каже, да он и њена мати срљају у несрећу. Боји се, каже, за свог остарелог оца. А чувам и тебе, лудаијо! Го, до паса, Исакович је имао само толико времена да обуче своју плаву, хусарску, куртку. Стајао је насред собе, занемео.
Била је то јутро у лакој, летњој, хаљини, у муслину, који је имао боју бледих трешања, а око паса утегнута, ешарпом, који је био свилен, боје зеленог лишћа. На ногама је имала бечку ципелицу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најлепши су они превези чији везови имају старе шаре без шљокица и срме. Превез се спушта са главе низ леђа до близу паса. Најчешћа шара, која се у разним облицима понавља, зове се бистри крст и опомиње на шаре старих свештеничких одежда.
јелу су“, вели он, „прождрљиви и том приликом само о њему мисле и не узнемиравају се: срче бугарин не шали се, триста паса да се покољу не би га заглушили. Уз то му са лица падају грашке зноја.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Нисам хтео да мислим о томе. С банатске стране допирао је лавеж паса и тупи звук бућкала за сомове, а Бароница је чучала на скели и певала.
- пропела се на прсте и ставила ми шаке на рамена. Како је месец растао над водом, лавеж паса с друге стране реке постајао је све јачи. Било је чудно мислити да ћемо једнога дана гледати Земљу са Месеца.
је, ипак, нешто - пришла ми је и уштинула ме, а онда се засмејала и смех јој је у том сутону пуном месечине и лавежа паса личио на звонце. - Ти се не љутиш? - шапнула је.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
То нипошто. — Има још и други’ који носе сабљу. — Шта, ваљда адвокат проактор, има их као куси’ паса! — Фишкал, прави честит адвокат зове се фишкал, па то је велика чест и слобода, и свуд је отмен.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Капље кроз трску, капље, и, мада је густа тмина, види како једна жаба скаче, све ближе и ближе. Испрекидан лавеж паса и испрекидан пој петлова, још од поноћи, али далек.
Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини,
Лежао је у мраку широм отворених очију, зачуђен, и дрхћући од хладноће. Није више сањао. Пој петлова и лавеж паса чуо је. Жена, која му је била заспала на руци, дисала му је на груди.
Док су шајкаши дрешили конопе и газећи до паса воду, вичући, отискивали чамце од обале, дотле су неки промрзли бедници, најмљени да вуку чамце цео дан, целу ноћ и
уморни, и изгладнели, тако журним кораком да су се, опкољени сребром окићеним официрима, чинили као хајка гладних паса, које воде, притегнуте на ланцу, у лов.
Из задњих улица града, које су светлуцале под брегом, допирао је не само лавеж паса, већ и свирка потмула и нека хука. Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати.
те ноћи под ведрим и тамним небесима, ни ти воћњаци који се осете тако у мраку и миришу негде у близини, ни тај лавеж паса који је свуд исти, ни те ватре од којих засузе очи, загарави лице и угреје се једна страна, док друга прозебе.
И мој долги живот пројде аки кратцје житие. И камо аз појду... горкост смерти вижу...“ Голог до паса, понесоше човека затим до тих двеју, живих, правих, обала узане реке, којом је његово тело требало да отплови до
осети, како је тих полумрак око њих и како их нико не види, између ова четири зида Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса, и шумела је вода, коју је и он чуо, непрестано, под прозором.
Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и лавежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала. Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду.
За ловачким псима официра, који су јахали пред пуком, димећи из лула, било је потрчало мноштво сељачких паса, који су после, изгубивши траг за повратак, ишли повијених репова и испалих језика, међу ногама војника.
колима пук, што се одмараше по селима и код мостова, или официре своје, који су тражили разоноде у лову и хајкама паса, одлазећи ноћу на игранке које су приређиване у њихову част, Вук Исакович је обично одабирао преноћиште на некој
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
са више смисла и радости, тако различит од наше родне провинције, у којој се ноћу чују само урлање пијанаца и завијање паса у авлијама, покаткад цилик разбијеног прозора или нечији плач.
Поново му је под стопалима тврдо набијена земља зарађена на пушку, кров изнад главе и лавеж паса напољу. Нестаје му филтер-цигарета и он завија очеву шкију у тоалет-папир марке »Голуб«, а затим гледа у ватру. Ватра.
свој обраслој у шикару која је човеку досезала до паса, а дан касније — у потпуно пустом и претужном Месечевом пределу, на некој црвеној земљи, по којој је било расуто оштро
Пешачили су после кроз ноћ. ослушкујући лавеж пуштених паса. И сад је исто! – мисли Јоаким Марић. — Шта се, у ствари, променило? Ништа!
путовању нема краја, а дух и удове им обузела отупелост, Ружина кућа искрсава с једином претходном опоменом, с лавежом паса, сасвим изненада иза шумарка, хајдучки укопана у косину брега, полускривена високом травом и каменим оградама.
Њен поглед наливен зебњом срне која је осетила воњ хајкачких паса подиже се према рошавом конобаровом лицу, но оно није одавало ништа друго сем помирености са судбином што га је бацила
Матавуљ, Симо - УСКОК
стотине људи, жена, натоварених коња и мазага, рогате стоке, прасади, живине, поврћа, воћа, сеоских и градских мангуп-паса. Људи понајвише сјеђаху подвитих ногу, на струкама и на поњавама, с дугим пушкама преко крила, с чибуцима у устима.
Сви допратише кнеза и госта му до дворишта, па се опростише. Њих двојица уђоше, дочекани лавежом двају крупних торних паса, привезаних десно, гдје је била дугачка, ниска стаја.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Охо, селе, вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде?
обори, Крши грање, па силена Чупа раста из корена — Сече Вељко и натиче, Гони, стиже што измиче, Сече аге посред паса — „Ала, Ала!
Тек Хајкуна што то осетила, Па од паса ножа повадила, Удри Тала у срдашце живо — Ал' му млада не учини криво, Што тражио, оно и нашао, Заш отимâ што му
Ала!“... оде један с гласа, Оде паша, брате, посред паса. Ох мој Гојко, јеси соко сиви, Бог нека те Србињима живи! Цика, звека, већ Турци измичу, „Бежи, кардаш!
„Ала, Ала!“... завика из гласа И потрже бритки нож од паса. Свеће сјају, ал' нож сјаје живље, Ал' још живље њено око дивље: „Ао, грдни јада за менека!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Згодио бих тако и у Америку само да знам пут и да се не бојим паса. — Чекај ти само, отићи ће стари Петрак — пријете ми у кући кад већ сасвим прекардашим.
— Ево те, перјаш путељком кроз високу раж, ороси ти се чак и капа, прикрадаш се нечијем тору код кога нема паса. Ослушкујеш како на ниској колибици све кркеља танак чамов кров од нечијег хркања.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— повичу остали. Отварају им врата, оне се нећкају. Гурају једна другу која ће прва. Док, а увек она, снашка Паса, жена чича-Масина, прва не уђе, па за њом остале.
Примају га сви радо. Нешто што га се боје, а нешто што су као више сигурни, кад је он као власт ту. А Паса, не знајући да је он њу просио, хтео да је узме, кад је превео, није се од њега устручавала, бојала, већ га је много
И слуге дошле у собу, стале иза пећи, до врата. Све се откравило, ослободило и само дахће од смеха, песме. Снашка Паса наслонила своје лице на руку, грло јој трепери, глас из отворених јој топлих уста иде право, меко, мило ...
Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено? Прихвати Паса и све девојке са њом: Ако несам од колено, А ја имам црне очи, Црне очи, медна уста! — Лало, дајре! Туго!
— Срећна слава, домаћини! Скочише к њему, скинуше му сури шињел, поставише га за софром. Снашка Паса поче као увек око њега: да му даје јела, точи вино, запиткује га, пецка... Он нешто једе, нешто не.
— Трже се он и поче да се диже да иде. Не дадоше му ни да се макне, а камо ли да оде. Паса га дирну, показујући главом на чаршију, механе: — Иди, иди! Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не!
Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао! — Прекиде је он тако искрено да се Паса трже и као покаја што га је толико дирнула. Али она опет окрете на шалу: — Јест. Такав ти посао.
То као да и снашка Паса осети, и би јој тако жао на њих, што они Томчу тако цене. И, да би Томчи то као накнадила, брзо се диже, руком позва
Чује се плач. Шамијом же не бришу очи. — Ту ли нађе? — одазва се мукло ч’а Масе. Врата се отворише, и снашка Паса, за њом девојке бурно уђоше, витлајући се, играјући, ударајући у дахире, обилазећи их, певајући им око глава...
Али снашка Паса! У јелеку, шалварама, разузурена. Ћерћерлије и низе бисера трепте јој испод белог нежног грла... А цела снага јој се
А све то због Томче, јер је он тај због кога они не могу да искажу све што осећају. А снашка Паса се баш највише око њега вије, игра му: час као роб, погнуте главе, благодарно, до црне земље; час мило, нежно, гануто,
Снашка Паса тамо једнако пева, а овамо Томча час устаје, час седа, хлади груди, брише зној... А кад убрише чело, он и косу понесе
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се тако баца пред синајском горостаса, целује му колена, увојке му глади власа са чеоног што се краса до јуначког вију паса око дива голема. „Хоћеш да ти кажем право?
” Један оца, други сина, сваки друга жали свесна, што издахну под ударцем Самсонова бојна беса. Кô гомила дивљих паса кад нападне тигра звера, так о граја Филишћана на Самсона јурнут смера.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој: — Нећу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш.
Па упртивши врећу с побратимом на леђа, побегне преко села: а за њим пристане много паса лајући и гонећи га. Кад мало посустане, и врећа му се низ леђа пониско обеси, онда побратим из вреће повиче: — Дижи,
Вуци приме рат, па се почну спремати. Пси се скупе у једну долину, а вукови у другу. Али вукови, знајући да паса има много више него њих, те да на сваког вука може доћи најмање четверо паса — а већ два лоша убише Милоша!
Али вукови, знајући да паса има много више него њих, те да на сваког вука може доћи најмање четверо паса — а већ два лоша убише Милоша!
Овај оде, те кад видио ону силесију паса, врати се сав преплашен па рече да их има силесија божја, те ако се упусте с њима у бој, да су скувани, „та појешће
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Сада тога нема. МАКСИМ: Та богме; сад стоји чаша у подруму. Ти ћеш ме довести до паса, то ја знам. СОФИЈА: Ако желиш, ја му нећу давати више, и подрум ћу држати затворен.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Срећом, тог дана стиже и други одговор на мој оглас. Нисам ни сањала да су шетачи паса тражени у толиким количинама!
А управо тај израз излуђује мог маторог. Кад зрело размислим, мислим да он нема ништа против паса лично, већ само против њихових власника!
Матори, наравно, има нешто слично појасу за спасавање (од младости) око паса! Ствар с бакутом стоји још лошије! Она из цуга одмах почиње да плаче, а маман јој однекуд извлачи фотографију Марлене
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пропашћеш једном без трага, гласа, у ропству паса!“ А Тоша жмирне и снено каже: „Не бери бриге, слободно дремај, препусти мени бригу о репу, па рибу лови, ручак ми
Поваздан ћути, па истом пита, очи му тужно круже: — Некад је било толико паса, куд ли одоше друже? У траву гледа и мрмља тужно док пада снено вече: — Куда се вију трагови твоји, преклањски
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
мачем пресецају архиве преко паса да нико више никог не позна ни дете ни оца ни ону мајку мудру избачене су из употребе личне карте каква вест
јами гини гини гини у Глини па опет до последњег светског дана ја сам порасла носећи кондире и носим децу око паса и видим аждају која на њих полаже право јао шта се то рађа златно му теме не аждајо!
Не верује сунце ни само да толико сија себе пресече преко паса сунце на најнижој тачки усред великог царства повукло је из земље лепоту за власи потегло камен дигло стуб до
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Овчарски пси се разместили по околним брежуљцима, скотурени али начуљених ушију... Једино се чуо зричак и лавеж паса из долине. Овчари, увијени у јагњеће коже, спавали су по земљи.
Можда је пожар — помислих и лагано се подигох, да не бих пробудио оне поред себе. — Чувај се паса, господине! — довикну чобанин, па се и он диже те изиђосмо заједно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Напој ми коња. — Не могу боса, Пала је роса Коњу до самара, Мени до ђердана; Коњу до носа, Мени до паса. 204.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Имала је бело куче ка крилу, које је лајало на мене, а око паса имала је бројанице од црних зрна. Она ме пољуби у чело, а помилова по образу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И пре је био наочит момак, без »фелера« и замерке, али сад да га видите шта је чудо дрангулија навешао око паса. Задовољан је јер је служба комотна, а више је у селу него у пољу.
И тада је увек љутит. Псује и турски и српски и грчки; вади љутито плекану табакеру и муштиклу од јасмина иза паса и прави цигару, а руке му све дрхћу од љутине, тако да обично процепи по неколико цигар-папира правећи цигару.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ШВРЋА То бело куче, што влажним очима теши Тужне животе осталих паса, и људи; Тај нежни псић што се свему смеши, И чуди, чуди, тако бескрајно чуди...
Разбиј га; у њему, ко у гнезду, Наћи ћеш кракату, млечну језгру: Четири скакача, четри џамбаса Који се држе око паса, И плешу, у месту; четири брата Који се заглавише у кружна врата.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Вегенер се 1 новембра 1930 године, на свој педесети рођендан, у пратњи само једног Ескима, са двојим саоницама и 17 паса, упутио у правцу Скоресби—Сунда, који се налази на источној обали великог острва, на истој географској северној ширини
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КАКО СЕ САСТАШЕ С ЊИМА, ЗНАДОШЕ ШТО ЈЕ. СЕСТРА СЕ БАТРИЋЕВА ЗАГРЛИ С ЂЕДОМ БАЈКОМ (КНЕЗОМ), УГРАБИ МУ НОЖ ИЗА ПАСА И УБИ САМА СЕБЕ; БАЈКО СЕ ПРЕНЕМОГНЕ И ПАДЕ СПОРЕД УНУКЕ МРТВЕ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једино се дуготрајни лавежи паса и певање петлова из магле разлегало и распростирало по пољима и њивама. Марко обрну алата тако да својим раменима и
Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака. Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.
Не може од њих да се прође! За њом, готово посрћући, узверена, зајапурена излеће друга и виче: — Баба Симка, стрина Паса сву ме модрицом начини! Сву ме изуједа.
А песма, звук тасова све јачи, све бешњи. Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и бежећи од другарица, које су је јуриле, поливале водом, да јој се сва коса била слепила по
једва дочекаше ту њену раздраганост, те и оне почеше још веселије и бешње, особито чувена и страсна играчица, тетка Паса. Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати.
и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!“ Сва четир извадише леденице. Сердар извади иза паса своје двије, које му бијаху увијек свијетле и наредне, пак изиђоше пред врата. „Стане!
Бијаше то висок човјек, сиједе браде до паса, окошт али не сух. Године му не би умио одредити судећи по цртама, јер му лице иако мало жућкасто и сјединама окићено
„Знам, Стево, знам; разумијем лијепо!“ рече му ђакон суминувши га. Нечесов носоња, здепан, црвене браде до паса, бјеше тај архимандрит Вучетић. Он ружно погледа клисара.
“ Оба млађа Петровића значајно погледаше старијега. „Е, гле умал’ не заборавих“, рече Саво вадећи неку артију иза паса. „Поздравио ти се, Господару, и послао ти је ово писмо!“ „А да није болестан?“ запиташе многи. „Није, но...
Ниједан не извади леденице ни јатагана иза паса, те да се коме и хтјело да се на бок обрне не могаше. Бриге им за то! Наузнак се слађе спава и боље одмара.
Они се примицаху, страшни у лицу, и грозећи се пут младића. Стари извадио иза паса нечесову кључину па хоће њом да га удари, поп замахњује онијем бременом књига и циља га право у чело, жутељави момак
Кад шће да му помене Озринића, присјети се слике. „Гле! а ја и заборавих да ти предам!“ рече вадећи је иза паса. „Шта то?“ „Ваистину, не знам ни ја“, рече она мало чудним гласом и предаде му је.
Људи поскидаше капе и стадоше у коло, око трпезе. Поп извади оружије иза паса, па га положи на кревет. Затијем натаче петрахиљ и стаде да чати напамет.
“ Стана хитро да устане, а он, ваљда знао напријед да ће то она учинити, па још хитрије ухвати је око паса. „Не’ш побјећи валај, по чуј! Чуј сад...
момци! на ноге, раздани се већ!“ па колико му срце бјеше весело, извади иза паса леденицу, па из ње: ду! До мало, диже се граја по планини. Стаде блејање, муцање и хрзање погладњеле стоке.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дао ти бог хиљаду паса, па сви ћутали, а ти сâм трчао око куће и лајао! Очувао нас, боже, кратке жлице и дубока лонца, дуге луке и мотике
Тако ме коњска копита не сатрла! Тако ме коњски репови не вукли! Тако ме не јела губа до паса, а живина од паса! Тако ме не клело мало и велико! Тако ме не прождрла пучина морска! Тако ме не разгубао твој хљеб!
Тако ме коњска копита не сатрла! Тако ме коњски репови не вукли! Тако ме не јела губа до паса, а живина од паса! Тако ме не клело мало и велико! Тако ме не прождрла пучина морска! Тако ме не разгубао твој хљеб!
опио се). Направио му враг вршај на глави — (тј. оћелавио). На рану би га привио. Не би га надлајало сто паса. Не би ђаволу дао нож да се закоље. Не би му ни ораха из руке узео. Не би оћутио, да му сто узлова на језику свежеш.
— Одговори отац, кад га ко пред његовим синчићем пита: је ли ти добар? Како оваца не држим, паса не чувам. — Одговори се кад ко пита за кога, а онај који се пита хоће да каже да за оног нити зна нити се с онакима
— Што ђаво не зна, пита жену. Б) СТИХОВАНЕ 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) Лако ти је без тојаге проћи Кроза село у ком паса нема. Лако ти је трошит’ богатоме И јачему бит’ се с нејачијем.
на дрвету, да не бјеже од ње него да сиђу доље, јер је мир између свију животиња, па јој пијевац рекао: „Ето и наших паса ђе иду и носе гласове од мира!“ Мисли да ће му сном проћи — као лисицу.
2. О ЖИВОТИЊАМА 1 Питали вука: — Кад је највише зима? — Кад се сунце рађа. 2 Питали су вука: — Бојиш ли се паса? — не бојим, али ми није мило да на мене лају. 3 Питали су коња: — Каква је најгора слама? — Бобова.
— Вала, то и сам знаш! Богме, они који ми се не може више но до паса поклонити од тешке торбе на леђима. 8 Питали Турчина: — Зашто ти не једеш сланине?
— Црњ трнче, не одгризе црном трну црн врх. — Павте, под павтама потпавтак и под потпавтком потпавтак. — Паса пол проз поток три дни пред Петровдан. — Петар плете Петру плот су три прута по трипут.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој: „Не ћу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш.
Кад то виђе царев син, извади нож иза паса, те сам себе уби, и обоје мртви на земљу падоше. У ови исти час — Божја воља!
” Па упртивши врећу с побратимом на леђа, побегне преко села: а за њим пристане много паса лајући и гонећи га. Кад мало посустане, и врећа му се низ леђа пониско обеси, онда побратим из вреће повиче: „Дижи,
“ А он му рукама покаже да је ослијепио и онијемио. Тада они човјек кад то виђе, извади иза паса некаку малу златну свиралицу, па се припе на једно дрво и поче у њу звижђети, док ево ти са свију страна вила и
Питали Краљевића Марка, како је постао јунак, а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Ветрови фијучу. СТОЈНА (распрема, извлачи из долапа постељу, намешта крај огњишта). Чује се лавеж паса као на туђинце, али се брзо утиша. СТОЈНА (ослушне): Рано је за њега. И не би пси. Биће ко залутао и прошао.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пролеће, красота време! Све певајући да се горе и долине разлежу! Јошт да нисам се гдигди пастирски[х] паса плашио, чинило би ми се као да на Пигасу, Велерофонтову коњу, јашем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
!? А знаш да ћу ти узети те црваљике иза паса, па ћу и’ сломити ода те!... — Покушај! — рече Стипан извадивши кубуру. Фратар угаси свијећу.
С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа као голема печурка. С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени
Домало се врати Букар. Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата ни ватраљ иза паса! — А витеже! — вичу му другови. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... — Носи те враг бештијо!
?... Ај, да видимо! — Натраг — викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу... — Натраг, пасји скоте! Нико да се одавде макâ није, него да ме свак слуша..
За њим хтједе ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса. Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али по кроју хаљина као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.
Најзад дође с поља здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па смијући се потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби. Бакоња се чудио колики је Шкембо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
година живота с њим само су чекање, стражарење по мраку и киши, несаница што будно ослушкује лајање преровских паса на одоцнелог повратника... При плашљивој и прљавој светлости лампе ствари у соби личе на страшила.
Не виде се гарава ждрела оџака. Згрушало се небо над Преровом. Топло је само у кутњацима замуклих паса. ...Кожа одраног свињчета, разапета на зиду у углу оџаклије, привиђа се Толиној жени Анђи као запаљен вепар који
Ја сам јој ноћас за све. Узбуђен, дуго чека да га позове. Селом успорено лутају женска нарицања, лавеж паса и немир који само војска ствара. Све су буне друкчије, само су ноћи после њих увек исте.
Сад смо, људи, начисто свршили. ...Једва вуче ноге, ноћ је, враћа се Никола. Неопажен од паса, ушуња се у сењак и поред стога клону на снег. Дише хроптаво, успорено и недоклано.
Ђорђе се кратко зацерека и мукло рече: — Немаш куд. Она се окрену к њему, преко паса пресечена месечином. Притиснуте уз бокове, беле јој се песнице. Лице у сенци. Имаћу снаге, понавља у себи.
Луку, увек га месечина и врштање реке на спрудовима подсете на оца, чуло се безнадежно, успављиво лајање преровских паса, све дале и тише, и сетило га на кућу која остаје на Адаму, ижџикљалом, мршавом дечачићу што не личи ни на једног
Ни капи жалости нема у њему. У мраку, кроз грање, жути се распрсла рана лампе. Тамо дале, у селу, нема ни паса ни петлова. Не може напред, стоји. Меко крцкају колена. Тишина наваљује путем, из дрвећа, с неба, и гаси нарицање.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
пре но што уђу, на пустари пред Стамбол-капијом, по којој су се, кроз љигав и смрадан кал, гонили чопори полудивљих паса.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде?
На глави ти венац од поменка, Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Око срца стручак милодува. Зачудих се, на што тол'ко цвећа; Ал' ми цвеће тихано прогуди: „Тихо,
„Ох, Шерифо, - џанум Ато, Ох, Зулејко, танка паса, Ај, Заремо, сухо злато Сећаш ли се оних часа! „Ох, Фатимо, луче танко, Ох, Мејримо - црне очи Ој, Бегзадо,
Попа, Васко - КОРА
наручју Носим Младе јеле дуж погледа Садим Градовима твог ћутања Лутам Росу ти са трепавица Берем Ноћ витку ти преко паса Ломим Брижне зоре са кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж свих улица Образи кућа сјаје се Када
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Није ли он пунокрван, неће му ни потомство ваљати, исто тако као што је то случај код соја коња и паса“. Он се насмеја на ово драстично упоређење. „Не очајавајте! Ствар није тако трагична.
„Да се о томе осведочим, довољно је да посетим какву изложбу паса“. „Сасвим тако! Ту сте видели како су те домаће животиње добиле у току времена своје разнолике облике.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тако шетасмо, чекасмо, удисасмо диван мирис траве, слушасмо зрикавце, лавеж паса, откуцавања телеграфског апарата или поглéдасмо на таман звоник усред успаваног села и беличасте, разбацане кућице што
И не знајући више шта чиним ја страсно прошаптах. — Снајкице!... Ох, снајкице! Па је бесно зграбих око паса. И док се она сва упијала у мене, ја сам је гризао у оној безумној грозници страсти која — — — — — — — — —.
И у селу неком пуном дивљих паса и људи, зауставила се ова колона скелета да преноћи. Око огромне ватре, као ломаче, поседали официри штаба, пију
Град се већ јасније оцртавао, однекуд чуо се звекир и његов одјек за гребеном, а ја седим и дремам и неколико паса вулају се око мене и нешто траже.
да се једанпут ослободи оног мрског млинског клепетања, и шкрипе оних ђермова, и крекетања оних жаба, и лавежа паса, и свега другог горе, укратко, наведеног — допринесе убрзо и увелико баш сама људска пакост, која је уосталом вечна; а
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сусретао је споре парове што шапућу узајамно обујмљени око паса и нечујно газе по мекој влажној земљи, под звијездама, док из прикучених капија заудара изнесено смеће у проваљеним
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан оному, којим се беше опасао преко паса. — Откуда овај пешкир код тебе? — запита он бабу. — Знаш, ваљад', кад ти је Мићо лежао красте ко га је извидао.
без размишљања, онако исто као што се удављеник грчевито хвата за слабу шибљику, дохвати свој мали ножић иза паса, истрже га брзо и тако исто муњевитом брзином сјури га ономе страшилу у груди.
јест, плаши га и лавеж паса, стрепи и од изненаднога полета гладне вране, и од крештања безазлене свраке... Да је бар у свом селу, где не мора
Ђурица разгледа место и учини му се да Симо вади револвер иза паса. Не чекајући други његов покрет, Ђурица истога тренутка баци своју дугу пушку, скочи на Сима с леђа и једним махом
Старцу тешко дисати, стеже га младић као кљештима... Најзад се некако дохвати паса, одакле истрже мали оштар ножић. Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји
Ђурица се уплаши. Стадоше да му дршћу руке, задрхта сав... Једва се сети револвера... Истрже га иза паса, наслони цев на чело старчево и окиде... Тресну пуцањ, а руке, којима се Вујо брањаше, клонуше...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Слуга не буди лијен, но црносапчину иза паса па аждаху клеп: одједном јој одсијече главу. Он узе главу, а трупина се свали у језеро.
КРАЉЕВИЋ МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО Питали Краљевића Марка како је постао јунак, а он одговорио да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето, макар било највеће и најјаче, побјегне, онда сва остала пашчад, и најмања и најслабија,
Цар јој ово одобри и потпише. Пошто паса неколико времена, цар се на њу ражљути и рече јој: — Нећу те више за жену, него хајде из мога двора куд знаш.
“ Па упртивши врећу с побратимом на леђа, побегне преко села, а за њим пристане много паса лајући и гонећи га. Кад мало посустане, а врећа му се низ леђа пониско обеси, онда побратим из вреће повиче: — Дижи,
човјек причао покрај ватре на сијелу да је нашао у књигама како је ђевојке свака подијељена на два дијела; а то од паса низ до у стидно, а од паса навише у дивно, што чојека премами да је вјенча.
на сијелу да је нашао у књигама како је ђевојке свака подијељена на два дијела; а то од паса низ до у стидно, а од паса навише у дивно, што чојека премами да је вјенча.
који се ту намјерио, рече у дружини: — Дајте, људи, да сваки право каже ко би што најволио од ћевојке лијепе од паса навише. Један рече: — Ја бих најволио њезине три бијеле ствари: грло, зубове и образ.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ви сте добри према њему и пас то зна. Имам велико поверење у мишљење паса, и сада сам уверен да сте добар човек, исто тако добар као и сваки човек у овом граду Њу Ингланда.
Ћипико, Иво - Приповетке
—А да наставимо.... —Нема од тога користи... —А ми се милујемо! — рече он живо и обухвати је око паса. . —Пусти ме!... Зар сам ти ја боља од жене? —Јеси! —Па што ме не поведе собом оне вечери?
А што си ми ти задрта? — вели јој као у шали и обујми је око паса, али жена, погледавши га кришом, измаче се. И иду заједно.
— И сувезници смо, — не да се разлогу Павле. Илија најпосле изнебуха обујми жену руком око паса и пожури. Павле, тетурајући, застаде и прислони се уза телеграфски стуб. —Пијан је! — опази Цвета. —И ми се написмо..
Момак, не рекавши ни речи, истрже го нож иза паса, шчепа цупy за руку, и голим ножем хоће да се пробије кроз гомилу што се око њега стегла.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
док се дахом дотиче с небеским сводом, одева се и у његове боје, обвија се плавом линијом хоризонта: „Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.
и ове њихове жене, онако у својим крутим футама, још крућим и чак до пета дугачким новим кошуљама, а опет свака са око паса обешеним ножићима, ланцима; па онда оне њихове испред куће и по моткама пребачене бисаге, узде, узенгије, а доле онај
ружи та љубав истина у сећању, али на јави - оличена у девојчици из суседства, која живи с мајком, а зове се једном Паса, други пут Стана.
Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да види, у висини,
347 И нешто мало даље: „Напољу је завијао ветар, пун лавежа паса, и шумела је вода, коју је он чуо, непрестано, под прозором.
У кући све легло. Заспало. Ништа се није више чуло, сем ветра и ла вежа паса. И непрекидан шум воде што је отицала. - Подиже руку и велика се црна сенка начини на зиду“.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
закаљаним чизмама, под црним ћулавом, ретке браде и дугих танких, малоруски опуштених бркова, са два реденика око паса и брзометком У руци, поп чињаше слику невиђенога горскога витеза, викла да се никад и ни од чега не страши.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
змију и уђох у врт Лешеви се распадају од посмртне нежности Траве иза смрти и мокраћа Имитирају јарост жутих паса Зелена боја ума и плава словенска нежност Нагризају плућа бубрег и јетру Црна миловања уместо уралских
мртви орао Лети преко неба Сто разбојника на месту анђеоском С будућношћу се шали СУЗА Хиљаду виолина — крилатих паса Прелеће небом и јеца С истока према западу Само је суза без сенке Водо моја напаћена Иза тебе звезде се распадају И
Петровић, Растко - АФРИКА
Узвици ноћних птица и мајмуна имају чар нашег лавежа паса. Младић–црнац који нас води, бој, нуди нам своју господарицу која је „скоро белица, груди уздигнутих, кратке косе и
Деца носе проплетене између ногу и око паса црвене ђердане. Људи не прабацују више ништа преко рамена. Са таквим људима стигао сам у престоницу расе Бауља.
собом две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд. Постеље су биле насред дворишта, под самом куполом небеском.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
зажмури, и ако може само за тренут да заборави да је ово борба, пушчани пукот учини му се као лавеж хиљадама злих паса који с неописаном пакошћу лају један на другог.
Стока, пси, пиладија — управо све живо бежало је с дреком из попаљених села; арлукање паса разлегало се далеко по околини. Призор је био ужасан.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
На глави ти венац од поменка Миле груди бела ружа чува, Око паса плавичаста саса, Поврх срца стручак милодува. Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Навреше ми сузе. Пожурио сам. Иза једне завојнице угледах малога пешака у шлему, са фишеклијама око паса, где седи на једном камену и свира у свиралу. Поред њега лежале су пуне чутурице са водом.
— Јеси ли жив? — и потапша ме по рамену. — Хвала богу... — И опет ти?... Је ли, има ли горе паса? Насмејао сам се, јер сам знао да се питање односи на онај случај у Биџа-Махали од пре три године.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
корена писак, и те ноћи Арнаутину су вуци поклали све што је у тору имао, »крај чопора паса који нису ни ланули«. Кад је тај бор, у јуну 1932, извалила непогода, сељаци су корен и један део стабла вратили на
са благословљеном пшеницом) утук против подземних демона (који »у глухо доба ноћи« — у облику »црних људи«, па »црних паса« и опет »црних људи« — излазе из гробова да новог мртваца »напухају, да постане лорко«). Паприка. У сну јести п.
Ћипико, Иво - Пауци
Ко би то негда био рекао?” — Машо што си се замислила? — и обујми је око паса. —Де, ти! —Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.
Па погледа на сунце: —'Ајдемо, Машо! Дигоше се. Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој: —Овако ћемо планином! И обгрљени газе цвијетну траву.
нестајаше, а друтоме не бијаше се надати, људи се забринуше; било је мушких што, да одоле глади, стављаху испод паса плочу, а женскиње испод прегаче, и, чврсто утегнути, путем ходаху. И жељаху неки просена сјерчана круха као мане божје.
На обали ишчекиваше његов долазак неколико носача и два—три гоњача задјенутом палицом иза паса. Агенат паробродарскога друштва држаше у руци снопић још неистргнутих цедуља и стајаше устобочен на самоме крају
се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... — Не, Јуре! — шапну она...
А ноћ нас крије, и њени шапатљиви гласови пуни су љубави... 'Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед.
— Не иди! — успротиви се он. — Мислиш да је мени лакше? — и обухвати је руком око паса. Дјевојка једнако плаче; он је милује и тјеши, и вели јој: Сједнимо на жало; слушајмо море! Проћи ће нам!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нигде ништа од живих бића. Осим њих. Ни паса, ни мачака, ни кокошки, ни најситније животиње, само они воде некакав живот, не знам ни сам како и од чега.
Вечерњи звуци: лавеж паса преко Мораве, рзање коња у шталама Куле, жамор гласова. Онда наилази група војника. Не знам да ли су овде због тога
и даље укочен на оном свом месту, седећи онде само вршком гузице као испрепадани зец док ослушкује удаљени лавеж паса. Зар је морао и он (питома њушкица, питоме очи), зар и он? Шта се ово догађа с овим светом? Али није.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Остали део вароши, нејасна гомила кућа, одаје се само жмиркавим светиљкама, својим брујањем и лавежом паса. На небу трепере звезде; Месец, који се већ уздигао изнад влажних ваздушних слојева, добио је сребрн сјај; у
Изглед тих звезданих јата, и поред нашег помереног стајалишта, није се променио, само у јату Ловачких Паса видимо једну нову звезду. То је наше Сунце! Звезда као и остале звезде, ништа друго.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А после, кад одрастосмо, раздвојисмо се: она у свој дом, сељачки, ограђен гувном, стоговима сена и чопорима паса; ја у чивлук, млади бег, опкољен старим крезубавим ханумама. И она у њену цркву, ја у моју џамију.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— И биће менажерија мачака и паса — додаје апотекар — знамо ми шта је живот Енглеза. Госпођа апотекарица забола, по јапански, две огромне коштане
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
реч и Иво Ћипико: – Е, оштија – рећи ће он – било би право позвати га, тога блаженога Нушића, амо к нама, ма велим да паса још мало времена, бар до прољећа, јербо се сада већ укишељио купус те приспеле сарме и пршут је већ нафуман, а биће да
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
где је друга четврт месечева, Засмејати се тамо охоло И коракнути на четири стране; Љубавно дише моје село, Лавеж се паса с бостана разлева, Ко злато ковано плашће голо. Одакле зора ће да сване? Одакле зора ће да сване?
часу, кад бесмо сатрвени, Талас нас Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Тако она, вита, ломка, Обви руке обадвије Око паса смјела момка Што му чело самур крије. Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде И
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Онде ј' пала крвца од јунака та доброме коњу до стремена, до стремена и Ао узенђије, а јунаку до свилена паса, — онде су ти сва три погинула! Већ ти иди двору бијеломе, не крвави скута и рукава“.
подвикну Старина Новаче а на своја два нејака сина, па опали лака џевердана, те погоди Мехмед-Арапина посред паса, укиде га с гласа, ни земља га жива не дочека.
“ То изрече од Тупана Панто, земљи паде, пушци огањ даде, те погоди Перовић-Батрића посред паса, укиде га с гласа, мртав паде у траву зелену; а Осман му осијече главу.
Рикну јелен, а рикну кошута, тј. Новак и Радивоје су се јавили Грујици имитирајући рику јелена и кошуте. 55 Посред паса, укиде га с гласа, тј. уби га. 56 Са сувијем узведену златом, тј. проткану сувим златом.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Вода је постајала све дубља. Најзад им се попе скоро до паса. Мачак неодлучно застаде. — Ја не бих даље. — Ништа се ти не бој!
Читала је бабама из календара кад је који празник, бранила пролазнике од паса, помагала чобанима да савладају непокорна говеда, једном ријечју: уживала је у томе да се некоме нађе при руци.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је
леђима, а десном накривио фесић; испрсио се, па силно заплеће ногама, а на ногама му празничне гајтанли-чакшире и око паса траболос-појас... „Их, што је несрећник!“ веле једни. „Лелее, куче у чашире!
Украдоше Замифорово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху