Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
никакво ни чудо што је страховала и већ почела очајавати за успех, јер није и не би то био први случај да њеној Јули пасира тако што. Увек се њој тако неки ђаво морао десити.
— Јао мене жалосне! — викну очајно гђа Габриела, која је била већ прилично одмакла. — Ју, убио је бог; како то да ми пасира! — па стаде и погледа доле и виде да је сасвим тако. — Уф, уф! Куд сам сад овако пристала!!!
Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми баш пасира какав малер. Изволите, само до ујутру. — Не брин’те се ништа. — Ал’, слатка, немојте само ником ни речи о томе!
— А већ код вас не могу да прођу ниједни сватови а да вам какав гођ ђаво не пасира! Не мож’те да живите без малера! — вели Цвечкенмајерка очевидно попуштајући...