Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
клецнух, стиснух је; глава ми клону више њеног рамена, те мој образ додирну њен, и не знам ни сâм зашто шапнух: — Пасо! Она се трже, стресе и освести.
Паса га дирну, показујући главом на чаршију, механе: — Иди, иди! Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао! — Прекиде је он тако искрено да се Паса трже и као покаја што га је толико дирнула.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Лак је мој разум! ШАЉИВАЦ: Но друга невоља појави се. Један магарац, који је ту на обали пасо, како намириса ваш разум, да се помами.