Употреба речи паспаљ у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Људи кажу!... Откуд ја све знам?... Бог само све зна!... Иди у гору!... Станко саже главу... Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву... Дева погледа Станка испод ока. — Је ли, Станко? — Шта? — Баш си намерио у гору?

на пушци отпаркивати — достављати некога паоци — спице на дрвеном точку парбити се — парничити се, прегањати паспаљ — ситан прах кад се меље жито, отпаци пафта — копча, карика покошке — оба заједно, напоредо помам — храна за стоку

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

); глотан конак (рђав, неудобан конак); вујаљка (вучја куцаљка, гунгула); охохнути (узвикнути охо-хо); паспаљ (најфинији прах који се расипа при млевењу жита); завагивати низ пут, (заносити се у ходу, попут богаља); гањак

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Пао је с врећом, а жито му се просуло у недра и око главе. Празан камен се окретао и у трењу палио паспаљ и рам од амбара. Да нису чобани наишли да зауставе ваоне, можда би се и воденица запалила. Дешава се то.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности