Африка
“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка. Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“, што други, каже, црни, не умеју. Хришћанин је.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Софра му талир подарује. Сад женске маске: једна, као бабица, носи уфачловано дете; друга, опет, као пастирка обучена, и тако све једно за другим иде.
Та пастирка иде управо фрајлаЛујзи, па јој препоручује да не полази за најбољег играча-Шамику. То је преобучено мушко. Бабица, опет
После испитивају ко је шта био. Дознало се да је просјак — Кречар; није га било на балу; Пастирка — Перина играчица; лопов — Пера; бабица — госпођа Чамчиница; а делија на магарцу — сам Чамча.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
То је „Особито накићена пастирка“, у петој књизи Српских народних пјесама, у државном издању из 1898. године објављена под бројем 254.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка. Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“, што други, каже, црни, не умеју. Хришћанин је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
буде угодница, наших страна вила, Да јој предјел даре носи од свих својих сила; Ако л' буде, срећом мојом, подгорска пастирка, Те долази да се купа и ту цв'јеће бирка: О, ја ћу ју умилити с окладом у пјелу, — Зла не може душа витат в оном
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тамо густа липа мири и свилена блеје стада, И хори се тужна песма што пастирка пева млада. Она зове свог драгана што у тврдој кули чами, И песма се болно хори по вечерњој тихој тами И песма се
Некад је на ово место по стази, зараслој давно, С крчагом на рамену слазила пастирка млада; И пастир певаше песме у вече, тихо и тавно, Гонећи весела стада.
Спојише чопора оба, И онда иђаху тако, ћутећи до неко доба, Док, најзад, стигоше реци. Ту мала пастирка седе, А свежи подухну вихар у њене образе бледе, И она уздахну ти'о.