Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А твој вранац, Пурко, и ти имаш једног? — И мој је почишћен — одговори Пурко. — У Зарожју, чини ми се, нема нико пастува. — Већ ако овде у Овчини да упитамо... — рече чича Мирко. — Право велиш, богами! — прихвати Пурко.
— Па што сам, хвала богу, кмет! — Ти имаш, чини ми се, вранца пастува? — упита Пурко да се не отеже разговор. — Имам, ја!... А што ће ти? — Па треба нам... Знаш...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Биле су то скулптуре, портрети, пастува ергеле грофа Пара. Пред кућом, у лаком, црном кабриолету, чекао га је ветеринар.
Кад су кола стигла, у велико двориште, међу шталама, изишли су и пошли штали пастува. Павле спази неколико капиџика, а над сваким, на белом зиду, у плавим нишама, од порцелана, главе чувених, покојних,
Павле спази неколико капиџика, а над сваким, на белом зиду, у плавим нишама, од порцелана, главе чувених, покојних, пастува ергеле, са црним очима, и црним ноздрама. Као нека попрсја императора.
Рамена су му се тресла. Човек је плакао. А тек после, Павле спази, испред Валдензера, на слами, и неким ћебадима, пастува, који цркава. Био је то огроман вранац, извучен из бокса, а Павлу се чинио, у полутами, гигантских размера.
Био је збацио свој свилени, францески фрак, засукао рукаве, па је гњечио трбух животиње, као да хоће, рукама, да дигне пастува. Али је одустао од тога. Капетан, каже, присуствује једном чудном феномену.
Пре три дана, ударила је у ергелу нека мора. Преболело је неколико маторих, обангавелих, кобила. Овај примерак пастува, који носи име Јупитра, планете, неће. Смрт ће наступити, ускоро. Могу отићи. Чему да то гледају? Спаса нема.
Ветеринар одврати да ни он не би знао, и кад би хтео, да протумачи смрт овог пастува. Зна да је наступила нека чудновата констипација, али не би знао рећи откуд да буде смртоносна.
Од чувене кобиле. Здрава. Производ природе, тако складан, редак, леп. Он, каже, мисли да је узрок смрти овога пастува оно што су антички Грци звали: завист богова.
Долазе му ноћу, у сну, каткада. Тутње крај њега својим копитама. Ова констипација, која убија овог пастува, Јупитра, потпуно му је несхватљива. За Валдензера, управника ергеле, то је тежак удар.
траву, свакако, то је ствар природна, случајна, али зашто је природа изабрала да убије, данас, баш тог прекрасног пастува, а сви су коњи били на тој истој трави? Зашто и међу људима, каже, у животу то тако, често, бива?
Били су то Арапи, какве није био видео нигде, до тада. Нарочито је био запазио једног, огромног, црног, пастува. И једну снажну кобилу, која више није била млада, али је била лака. Имала је чудну боју, кулаша.
Иако је то Исаковича изненадило, он дрекну: „Слушају!“ Затим рече да моли само да му се дозволи да јаше оног црног пастува, или ону кобилу, боје кулаша. Он је уверен да су те животиње способне да узму и највишу препону, само их добро не јашу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Будалина. Лауш га је овде оставио да му начини наследника, а он се игра војске. Наместио га као приплодног пастува, а он препустио омицу неком сметењаку у мантији и почео да рже заповести и да води рат против некакве разбојничке