Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело. Пастир свирку надимајет, при потоках он свирјајет: О златоје пролеће!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ залењети, и све на њим' што пасут се начину с' весељети. Јелен в горах поскакује, сова хитро возљетује. О златоје пролеће!
Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело. Пастир свирку надимајет, при потоках он свирајет: О златоје пролеће!