Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ту има трага, — мрмљаше кмет Радован... — А и моја Стојна била је одјутрос код баба-Јане врачаре; гледала је у пасуљ, па вели: „Млад, висок момак, ту је из села“... Нико други, него он... — Ко, Никола, ко? — питаше га радознало гомила.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МОЛИТВА Да намирим она дрва! Да оберем онај грашак! Да претребим онај пасуљ! Да разастрем оно биље, по оном столу, испод оног храста! Да приставим онај лонац! Да откључам онај подрум!
купуса, тикве у амбаре, паприке у корпе, бели и црни лукови у венце; разастрт по платнима, на сунцу, суши се пасуљ црвени и бели: све се данас, с боговима, збира, да се сутра с мишевима дели!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Читао сум едно старо мудро греческо књига да тамо има толико злато и бисер колико пасуљ у Европа. МИШИЋ: Јест, тамо има неке птице које легу бисер. ЈАЊА: Ух, ух, ух! Како је ту слатку реч.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Гостивар је тржиште у коме се купују жито, пасуљ, купус и све остало за живот. У њему је средиште за све земљорадничке производе Горњег Полога и суседних области.
У њој рађа најслађи пасуљ Балканског полуострва. Веће је плодности и због тога што земља није оноликим вадама и наводњавањем изапрана, као у
Црњански, Милош - Сеобе 1
и жени Аркадијевој, која је била свакидањи гост код њих, чучећи са женама око ватре, до неко доба ноћи, пржећи пасуљ и тикве, причајући љубавне доживљаје, као бајаги других жена из села, а не своје.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
беше, мудро поче, Истрже му штап из руку, Још повика: „Не дам, чоче, Не дам тужна лонац' груват, Та у што ћу пасуљ куват?“ ИИИ ПЕСМА 1. Горе, песмо лакокрила!
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
за боље чекати да прође време плача и сетовања, време глада и уви викања, једним словом, време великога поста, кад пасуљ царствује и његова сестра сочивица. Гра(х) и купус земљом управљају.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Али каква је та душевна рана; је ли обична: пасуљ, купус, месо, лебац? ДОКТОР: Душевна је рана наука. МАНОЈЛО: Аа! Зато међер треба науку јести. Само да је слатка.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
језиком: — Па зар ја толике године по туђини мучио се и ринтао и узалуд тражио ужички кајмак, и соду у вино, и пасуљ пребранац, и чезнуо за другарима из кафане „Прозор“, одмах поред „Гинића“, а о Каленића пијаци да и не говоримо, и о
— А сада — рече бакута — ко оће да проба моје киселе паприке пуњене купусом, нека изволи у кујну! Имамо и одличан пасуљ са шпицевима од ребара ... Остало од ручка!
Остало од ручка! И, да видите, они блазирани се хладно покупише и шмугнуше кроз врата, док остали свет навали на пасуљ; без везе, њих, рецимо, троје, и то без посебних тањира, на часну реч, кад вам кажем, дабогда се не помакла с овога
(Суле се побожно крсти пред запањеним скупом.) шта је радио покојни Лука Ћеловић? Јео празан пасуљ без меса за господина! — и пио кафу без шећера, јер је била јефтинија доле у „Бристолу“.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Смилуј се, Силни, који си лекар, ковчеге раскуј, махуне мрачне да нам се пасуљ расеје ведро; нека бар сине, узалуд мртвим, рђом са траве, крцат, семèнит, облик горчине који је сточен у минерале.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Патлиџани долазе у чамцима, целери се извлаче из језера као драгоцен улов, пасуљ је одмах ту под руком, скуван и запржен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тек сада... Сетих се тада батерије, где се служба обавља као за време мира. И још налазе да им пасуљ није добар, па замичу у село за кокошке. — Једном баш ’нод’ код оног дрвета, пробушише ми казан. Срећом, бејаше купус.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
непотребне ствари, као што су: таште, свекрве, и главна контрола и споредна, летећи државни и приватни дугови, цвекле, пасуљ, грчки и латински језик, Трули краставци, падежи сви могући, с предлогом и без предлога, жандари, свињско питање,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
умре, и ако је појео безбројне ћуране с тртицама као песница, а Марко ће још и даље да се превија овако, једући лук и пасуљ. Јуче је и поп—Косту лепо огласио, баш сасвим лепо... И за тај посао треба вештине...
покажу јој где је најбоља говеђина, где је добра и јевтина зелен, и тако... Истина, једном јој недостао грош да плати пасуљ, и она затражи од попСиме на зајам, а он се изговори, да нема и побегне.... А ја лешкарим тако и ћутим и мислим.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ПРОСЈАК: Није да не би могло... ИКОНИЈА: Шта кажеш, да ти дадем вечеру, имам пасуљ са свињским ушима, савршен, и парадајсалату, плус једно ладно јагодинско? Је л важи? ПРОСЈАК: Није да не важи...
ИКОНИЈА: Па шта онда? ГОСПАВА: Шта онда! (Из кујне улази Просјак) ИКОНИЈА: Јеси вечеро? Шта каш за пасуљ? ПРОСЈАК: Одличан! Не би вам га заборавио ни кад би ми круна синула с главе!
А са шпорета црног, из плаве лончине, пасуљ градиштанац мирише раскуван! у пасуљу сува ребарца, лук, лорбер, мирођија, целер, паприка, першун!
Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ њега једе. Ако има нешто јадније од човека који вечера сам... АНЂЕЛКО: Ниси ти толико на крај срца.
Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ њега једе. Ако има нешто јадније од човека који вечера сам... АНЂЕЛКО: Ниси ти толико на крај срца.
ИКОНИЈА: Од чорби имамо парадајзчорбу, и кромпирчорбу. Онда шкембиће у сафту, сладак купус са кожурицом, и пасуљ са свињским ушима. Верујте, савршен. НЕПОЗНАТИ (стално погледајући напоље): Дајте ми тај пасуљ.
Верујте, савршен. НЕПОЗНАТИ (стално погледајући напоље): Дајте ми тај пасуљ. ИКОНИЈА: Купусалата, парадајсалата? Нешто за пиће? НЕПОЗНАТИ: Купусалата, и једно ладно пиво.
ЦМИЉА: Видиш ти оног тамо? ИКОНИЈА: Кога? Ааа, оног! Видим, нисам ћорава, сипам човеку пасуљ! ЦМИЉА: И ти то тако... Ништа, сипаш му пасуљ? ИКОНИЈА: Ваљда му нећу зитин у кандило!
ИКОНИЈА: Кога? Ааа, оног! Видим, нисам ћорава, сипам човеку пасуљ! ЦМИЉА: И ти то тако... Ништа, сипаш му пасуљ? ИКОНИЈА: Ваљда му нећу зитин у кандило! ЦМИЉА: Па је л ти не видиш ко је то?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А некада... Некада, пошто би се поздравили, ишли би на ручак у механу „Орач” и јели увек исто јело: густ, постан пасуљ. За ручком не би реч проговорили. Из Паланке би пошли тако да у сутон стигну у Прерово.
— Три дана нико га није видео — рече Чађевић. — Причали су Ми они који памте да му је срце било — пасуљ. — Али поштено је било. И јест Василије био лопов.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Јер шамар, везивање или затвор, Секула Ресимић сматра за неизбежно војничко следовање исто онако као и пиринач, пасуљ, таин, кратку кошуљу или шајкачу.
после тога, опет удари у бес и расипање, док оном голом народу не остаје ништа него да и даље љушти ону пројетину и пасуљ, од којих пре времена остари и пропада.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ту је било увек страних дописника, виших официра, и понека проститутка. Срби су увек тражили пасуљ са пастрмом. По подне су пили чај код ”Флоке”. Онда их је Ивета понекад остављала.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Удари сада мерзер горе и један камен, оволики, тресну у порцију онога Милована из Житковца. Све му разли пасуљ по лицу и оделу. Ето га горе где се јада: „Волео бих да ме је ударио у леђа, него што ми просу вечеру.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
осионост газија — јунак гердан — ђердан, огрлица герз — момак; ђида, делија гигијати — подврискивати гра (грах) — пасуљ грахораст — зеленкастосив граша — старински револвер грунтовник — чиновник у грунтовници, надлештву у коме се воде
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
истиче »важну улогу« боба и пасуља у мртвачком култу код свих Индоевропљана и наглашава: »Наш народ употребљава пасуљ и боб при гатању, а сви предмети који се при гатању употребљавају стоје у каквој било вези са доњим светом«.
Међутим, ни боб ни пасуљ није унео у »Речник«, по чему се такође може закључити да га није довршио. За гатање или »гледање« у боб в. нпр.
Паламида (цірѕіум арвенѕе). У пшеничним њивама са п. (која је штетан коров) закопава се на први дан Божића пасуљ од бадњиданске вечере, и том приликом се говори: »Кад никне овај гра, т̓г да никне паламида« (СЕЗ, 70, 1958, 349,
и 254). Пасуљ или грах (пхаѕеолуѕ, пхаѕеолуѕ вулгаріѕ). В. горе ѕ. в. боб. Говорећи о »важној улози« п. у култу мртвих, Чајкановић
О римским задушницама, лемуријама, бацао је домаћин душама покојника пасуљ, да би их заситио и одагнао од куће. Пасуљ који падне са трпезе — веровали су стари Грци — не треба дизати, јер је то
О римским задушницама, лемуријама, бацао је домаћин душама покојника пасуљ, да би их заситио и одагнао од куће. Пасуљ који падне са трпезе — веровали су стари Грци — не треба дизати, јер је то (по једном објашњењу које нам је сачувао
То је, по свој прилици, био разлог што су Питагора и орфичари забрањивали једење пасуља: ,Ако једеш пасуљ, исто је као да си појео главу свога оца̒« (СКГ, 11, 1924, 40).
захвати мало пасуља, па обнесе кашику око суда, просипајући помало по софри, а затим сви укућани истом кашиком ,кусну̒ пасуљ по једанпут« (ибид.
, а највише на Божић ујутру. У њу се ставља новац (за срећу у кући), слама (за овце), босиљак и трава (за здравље), пасуљ (за свиње), мало винове лозе (за виноград), делић јарма (за волове), пшеница и кукуруз (за усеве), комадић прага (за
На Божић се обавља симболична сетва: око полаженика »поређају све што треба да роди у пољу: кукуруз, пшеницу, пасуљ« и врше разне друге радње с циљем да наредна сетва успе (ГЕМ, 42, 410).
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
лако суделује у таквим авантурама, па зато је једнако на епитимији по манастирима, где лепи балегом кошнице или треби пасуљ од мехуна).