Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ми смо таки у овој нашој кожи да и сами себи не ваља сасвим да верујемо. „Не веруј, куме, пасја су уста” и „лакоме су очи при погачи”; ово ми сви, хвала богу, знамо, нити је потреба да ја топрв кажем.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
док видимо шта ће на Свилеуви бити; но велим да ја уз пут испод Ваљева ово чардака, сена и сламе замунђам, нека она пасја вјера зна да хоћемо да палимо”. — „А ти дела то, кнеже!”, рекнем му ја, и он оде у своју војску у Жубер, али по мраку.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је сјетан, невесео. Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... — Немој, ага! Ти га не познајеш. Пасја је то сорта! Пре би од камена реч измамио него од њега!... Боље је да се ми држимо Ивана. Он је човек поштован и виђен.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Вина ти меникана дâј, да ча-Нића огреје мало своју беамтерску душицу, кад је овако пасја ноћ напољу. — ’Оћу, ’оћу, Нићо! ’Оћу, роде, само кад не тражиш штогођ више као мито. ’Ајде, гуцни мало!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
На клупама око водоскока није било ни живе душе. Била је таква пасја жега да је и муве мрзело да лете. Драга Падавичарка спавала је на црквеном улазу.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А Стипе сав блажен раскрави се, па ће, као да му је сињи терет пао с душе: — Е у какви нас страх утира, пасја вира, својом устром и својим шкарама! Да не би твоје бистре главе ћаше нас отират у били свит! АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: А кад муж каже да се не кува ово и ово, зашто се то кува, пасја веро? СОФИЈА: Друго је јело, а друго је белило. Оно је нужно, а ово не само излишно, него и шкодљиво.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... — А што лажеш, пасја те рђа убила! — Шта лажем море, зар није тако било?... — Ко здрав с дружином!?...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кад се дигну, они седну онако задувани па се одмарају и разговарају. »Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али када душу моју ноћ обасја Дубоким утиском својих тамних веђа, Кад умукну даљна завијања пасја И жагор, мисао за мишљу се ређа; И гомилу жеља са дна душе крене, И поворку страсти романтичних мами, И буди
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
се на њу, па стане испитивати и матер и све дворане, али не могаше ништа разабрати, него сви му кажу оно, што му је пасја мати налагала, и већ не знадијаше, шта ће да ради, или своју жену да закоље или да иде по свијету тражити своју ђецу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
да видиш сада јада, када га мати опази без коња, па још када сазнаде да га је вук појео, стаде га грдити и ружити на пасја прескакала, па да се и на том размину, но докопа штапину, па одовуд па отуд, кô вола у купусу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ДИВЉА РУЖА Хундѕроѕе (роѕа цаніна). Дивља ружа; шип; шипак; пасја драча; пасја роса (рожа); мачеха, бабји зоб (Шулек). Д. р. је позната као сигуран апотропајон.
ДИВЉА РУЖА Хундѕроѕе (роѕа цаніна). Дивља ружа; шип; шипак; пасја драча; пасја роса (рожа); мачеха, бабји зоб (Шулек). Д. р. је позната као сигуран апотропајон.
ПОМОЋНИЦА Нацхтѕцхаттен (ѕоланум нігрум). Помоћница, пасквица, пасја јагода (грожђе; зеле); качје грожђе (Шулек). П. се приписује велика моћ лечења.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— ... Слушам га само: сто речи говори место десет! а кад српски говори, онда три стотине место десет! Мило му је, пасја њушка, да не говори матерњим језиком... Изрод!...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — поротник, члан поротног суда; заклети чиновник, присежник КАНИКУЛЕ (лат. цаніцулае) — »пасји дани«, »пасја жега«, последњи дани јула, време највећих врућина када је Сиријус (Пасја Звезда) у зениту КАПА — (фиг.
цаніцулае) — »пасји дани«, »пасја жега«, последњи дани јула, време највећих врућина када је Сиријус (Пасја Звезда) у зениту КАПА — (фиг.) удаја; капу на главу метнути »удати се« (уп. наше народско доћи под капу и нем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заћута и тужно климну главом. Запитах Ђуру да ми објасни шта је говорио. — Ман’ се врагу... пасја вјера... Каже да смо му поробили сто миљуна оваца. Научило за турског земана да роби, а сад не може.