Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Северни Тип је углавном патријархалне културе, а у Србији се на патријархалној основи и под утицајем страних култура ствара нова, умногоме оригинална
У њихову оделу превлађује црна боја; њихови пеленгири су врло карактеристични. Живе уопште просто, али не без неке патријархалне угодности. Куће су велике, често имају нарочите трпезарије. Около су вајати за сваког ожењеног члана задруге.
Чини се да су под утицајем српске државе племена крајем средњега века била ослабљена и смањена, као и задруге и друге патријархалне установе. За време турске владавине се у њиховом развитку осећају два појава.
Често су као запета пушка, занесењаци, и ове њихове изразите особине једва се скривају под велом патријархалне мирноће. „Народна је душа“, вели славни талијански писац српскохрватског порекла, Н.
је утицај старе византијске цивилизације био најслабији и зато се њихова област може обележити као област најчистије патријархалне културе у централном типу.
Каква разлика према идеализму младића динарског типа и према идеализму оних младића централног типа који су из крајева патријархалне културе.
— Утицаји идеја средње и западне Европе. — Нови Сад, национално средиште. — Покрет за јединство у Загребу. — Патријархалне и балканске особине. — Последице једне непрекинуте цивилизације. — Утицај аустријског духа. — Развитак менталитета.
Становништво је вредно и врло одано уживањима. На прелазном је ступњу: тек је изишло из патријархалне културе и није се још потпуно прилагодило савременом животу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Жеља да се удају и страх да ће „престарити“ и остати неудате, код девојака се, под притиском патријархалне заједнице, јављају веома рано, већ у пубертету.
5. Ове карактеристике наше народне теорије развоја личности могу се објаснити у великој мери особеношћу српске патријархалне културе и патријархалног начина живота уопште.
године, каже да у целој српској земљи има свега десет градова.² Основне јединице патријархалне друштвене организације биле су породичне задруге и племена (братства).
Култ предака и поштовање оца налазе се у самом средишту целокупне патријархалне културе („патријархос“ = праотац, поглавар племена, народа) и њеног система вредности.
Неписана правила патријархалне заједнице поштују се много више и имају већу снагу од многих писаних закона грађанских држава.
⁹ Сваки прави припадник патријархалне заједнице највише страхује од тога „шта ће гусле казати“, односно хоће ли се пред заједницом осрамотити.
Један од стубова читаве патријархалне идеологије и културе јесте култ предака. Веселин Чајкановић сматра овај култ основом и суштином целокупне старе српске
За херојски стил живота типично је надметање у јунаштву. За припаднике патријархалне заједнице главна брига јесте ко је био већи јунак, ко се више истакао у боју и часније поступио.
потпуно својевољно, без сагласности осталих чланова и, што је још важније, без поштовања општеприхваћеног начела патријархалне културе, које има већи ауторитет од домаћина и коме се он сâм покорава.
Задруга има свој морал, свој систем вредности, који је уједно и језгро читавог етничког кодекса патријархалне културе. За задругу је, пре свега, карактеристичах дух заједништва којим је прожет целокупни живот задруге; он је у
Пословице које сажето исказују извесне добро утврђене норме патријархалне културе веома неповољно и тамним бојама сликају женску природу: „Све зло долазило је одувек од жене“; „Нема пакости
Жена, будући „нечиста“ и мање вредна, дужна је да се строго придржава извесних правила и табуа патријархалне културе који регулишу њен однос према мушким припадницима ове културе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Има у том призивању „милих сени” много патријархалне идеализације: Ћопић је дубоко конзервативан писац, па се и његове најлепше поетске визије крећу у оквирима спутаног
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Стари дух патријархалне културе изгледао му је несравњено виши од тадашњег византијско-цинцарског духа наших вароши. А поред тога код Светозара
Лазаревић је у том сукобу између старе патријархалне породице и нове индивидуалистичке културе сав био за старо, за традицију, за целину, за оне »праосновне, чврсте,
Он опева не данашње Врање, које се модернизује, но Врање »старих дана«, патријархалне људе, њихове уске појмове али срдачан живот.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Крај све своје патријархалне каквоће и уз појаву честих општих места, народно говорништво има не ретко узлета и снаге, развибриран тон реторства, а
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Једно од њих је да је у овоме периоду, у поезији, преовладавала позитивистичка линија, коју он везује за „кодекс патријархалне и грађанске етике“, а с њом корелира и онај малограђанскосентиметални и у суштини конзервативни дух (друго сазнање)
А позитивистичка линија у српској поезији о којој Мишић говори, и која се преко грађанске везује за кодекс патријархалне етике, настала је стицајем специфичних околности у којима се у прошломе веку формирала, у време
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Низ сјајних метафоричких сцена, у којима тријумфује савршен идилични склад патријархалне породице, крунисан је отвореним, исходним задовољењем етичког кодекса - Стојановим даривањем сестре оштећеном
српска народна лирика у облику у коме је до нас дошла превасходно је лирика села, пре свега израз различитих видова патријархалне културе, која је вековима опстајала под нашим поднебљем.
љубави сестре према брату, нежни однос снахе и девера, уздизање девојачке части, што осветљава ведрију страну патријархалне културе.
У књижевност улази регионална тематика, а у њен језик продиру дијалекатска обележја. Заљубљени у старе патријархалне односе што су нестајали, реалисти су с познавањем и разумевањем приказали породичне и друштвене прилике на селу и у
Љубиша потиче с крајњег југа, из патријархалне приморске општине Паштровићи код Будве. Назван је "Његошем у прози" зато што је слично великом песнику приказивао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У тој песми заједница Југа и Југовића појављује се са свим карактеристичним цртама патријархалне задруге.1 Кад је зет Бановић Страхиња дошао у госте, дочекан је да лепше бити не може — сасвим по обичају који влада у