Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и трпљаху у томе надању, које но мало после и дочекаше. Не би им на празно то поуздање. А Патрићије, колико се више може, врло с градом упраљаше: тврђаше бедене, наређиваше војску од свуда, учаше и орљаше како ће се
Ко има, ко нејма што јести. Инди, што да чине? Здоговорише се патријарх и градски господин Патрићије с остали бољари да их покане на мир ако усхоће они пристати. И свим грађаном то угодно свиде се.