Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сутра ће, мислим. Ја скочих: — Шта? Сутра већ! — Сутра, богу хвала! Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И пошто би већ поодавно настала потпуна тишина и пауза у друштву, да се његово тик-такање није чуло, — то мислим да неће бити на одмет и њега, као једно, бар за вечерас,
Док се гости намештали и пауза трајала, уђе Ержа са послужавником, на коме беху порцулански ибрици, шоље и сребрне кашичице, и послужи госте.
Сви поседаше и почеше јаузновати. Настаде једна повећа пауза. Сви се дали на посао. Чује се само сркање кафе; сви срчу као по некој команди.
— осмелиће се Шаца једнога дана и запитаће је. Јула ћути и ради даље. Кратка пауза. — Фрајла-Јулијана — започе опет Шаца — јесте л’, реко’, увек тако вредни... хе, хе, тако к’о данаске?
(Стаде Јула с радом и погледа га.) Срам вас било! Севајте одма’ с те дéре. Мâ... Сад ћу звати маму. Настаде опет пауза. Јула продужи копање, а љута јако, па пребацује себи што се и упустила у разговоре. — Он да ме жали!
Севајте тáки од тарабе! Мол’те бога што није тàта код куће! Срам вас било! Настаде опет пауза. Јула копа, а Шаца се ућутао и повукао па ћути. Тишина.
Тако је брезобразан... — Какви су они — вели гђа Сида зевајући — таки им је и мачак. Настаде мала пауза. — Јуцо... јеси л’ још на пенџеру? — Јесам, мамо! — Отвори мало шалукатре!... У соби је к’о у рерну...
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Но, па реците шта је? АЉОША: Ја морам, ја морам да вам кажем, ја не могу да од вас кријем. (Пауза, ломи се и најзад диже главу.) Ви знате моју Лидочку? ПАВЛЕ: Вашу госпођу? АЉОША: Да!
ЉУБОМИР: Господин Новаковић! ПАВЛЕ: Да, он, он! Ах, како је то подло, како је то одвратно! ЉУБОМИР (пауза, неодважно): И шта мислите сад чинити? ПАВЛЕ: Шта? То се и сам питам. Питам се, а не умем да се одлучим.
СВИ (нико му не одговара, нико не окреће главу. Остају у ставу у коме су били). ПАВЛЕ (дужа пауза, он их посматра и најзад понавља): Добар дан желим!
СПАСОЈЕ: Па хоћу, дабоме! Нек држава прими на себе ту бригу. ЂУРИЋ (пауза, размишља): А сад, реците ви мени, треба ли у таквим случајевима дати закону реч?
(Звони. Пауза. Нема тишина.) XВИИИ СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ СОФИЈА (појави се). СПАСОЈЕ: Софија, чека ли ко напољу? СОФИЈА: Да, овде је
јесте ли ви уверени да ће он отићи? СПАСОЈЕ (гледа на сат): Овога тренутка он је већ у вагону. (Дуга пауза.) СВИ (ћуте). СПАСОЈЕ (и даље гледа у сат): Овога тренутка воз је кренуо. (Телефон. Он му прилази.) Ало, ало...
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Тринаест! — Е, хоће у тим годинама!... У тим годинама је, видиш, мој отац умро од »шлога«! Настаде подужа пауза. — Па како се осећате? — прекиде је газда Радисав.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Не вреди да објашњаваш, она је ко на другом свету... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Све ми је овим доведено у питање... (Кратка пауза) МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: А лепо је говорио покојни отац: „Каткад и оно што чујеш из људских уста треба да послушаш ко
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Рано си ми нешто, мy сон, почео с конференцијама! (Пауза — Кокан напушта разред, а госн Суле поново закључава за њим врата.) Јер, шта, драге даме и драга господо?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
X ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН ЈЕВРЕМ (враћа се нервозно, узбуђено и иде право левим вратима): Младене! (Пауза.) Павка, пошљи ми, бога ти, тога Младена. (Стане насред собе и дубоко се замисли.) МЛАДЕН: Звао си ме, газда?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Затим се даде у неке његове мисли. Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека. Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. — Ка, кутија, господине! рече фамулус. — Ама, да, збиља... ја те и не запита’.
Је л’ тако, браћо? Опет пауза. Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. — Браћо учитељи! Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших
Настаде пауза. Сакупљени се само згледаше. Неко чисти шешир, неко шара прстом по прашини која је попала по скамијама, неко размазује
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
За све време представе пада киша. Пауза после треће слике. И СЛИКА (Кафана „Шарган”. Напољу, на неком плацу, друг Вилотијевић држи говор, чије се невезане
Погледајте! Је ли он луд? Подиго руку против! (Сви, запрепашћено и са завишћу, гледају у небо. Дужа пауза. Прва се прене Иконија, која почиње да скупља судове у веш-корпу.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Љутито): Хајд, сада иди! МАРИЈА (одлази; силази у кујну у којој настане потмуо жагор кад она уђе). Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне.
) ВАСКА (излази зајапурена, леже клонуло на миндерлук, на леђа, забацује руке више главе): Ох, докле? (Зажмури.) Пауза. МЛАДЕН (уноси софру са саханима јела, тањирем воћа, грожђа, бресака и др.
На, бар узми, пиј ово. Не могу, јако је то вино за мене. Што ми ниси донео оно друго? МЛАДЕН Није расхлађено. Пауза. ВАСКА (служећи се, пијуцкајући, посматра га подсмешљиво): Гле, гле, па ти имаш нове чакшире и минтан.
СОФИЈА (одмахне им само руком, замакне у кујну). Пауза. У соби, горе, утишанији жагор: »Ако, ако, пријатељу! Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка.
ЈОВЧА (сруши се преко прага собњег, потмуло јечећи). Пауза. Доле у кујни и на прозорима гаси се светлост. Позорницу осветљује само млаз светлости озго из собе, испреламан
(Себи): Што ли ће сад? ГЛАС ОЗДО (опоро): Отвори ваздан! СТОЈНА (затвори прозор): Сад, сад ћу. (Силази лево.) Пауза. ТОМА и АРСА (с подигнутим оковратницама, трљајући руке седају уз огњиште да се греју.
ТОМА Доста, а сад нас води и умири се, да он што не примети. Хајде, брзо, одмах! (Силазе лево.) Пауза. СТОЈНА (враћа се, умирена већ, подстиче ватру на огњишту, намешта грање): И боље, боље тако!
) СТОЈМЕН Ко? Младе газде?! Где су? СТОЈНА (затискује му уста): Ћут! (Одвлачи га лево низа степенице.) Пауза. Ветрови све бешњи. ЈОВЧА (пење се тешким корацима, замишљен, уморан, седа крај ватре на столац.
још јаче осветли од ватре њено старо кошчато лице; узима са софре »кост«, уноси се у њу, загледа пеге и шаре по њој). Пауза. Ветрови јаче и бешње дувају. Тресу зграду. Ватра нпацка. Њени пламени осветљавају час Циганку, час Јовчу.
) НАЗА И ЗУЛФА (покупивши разбацан новац, беже лево, без лупе, у чарапама). Пауза. Кроз фијук ветрова чује се крик Зулфин: Аман газ...!, загушен шаком. Рзање коња, топот све даљи.
(Одлази.) ВАСКА (диже се. Узима од дрва неколико најтањих и пошто их о колено преломи и уситни, улази у кућу). Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча. Деца га воде. Играју се с њим.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За тих пауза, апотекар им је, из властите сналажљивости, дотурао иза сцена коцке шећера с неколико капи опијума да им ублажи грчеве
Поновно започињање свирке послије краћих пауза између ставака ишло је, напротив, много лакше, а у самом току свирања, кад је једном преброђена она почетна тешкоћа,
Чекао сам да се још мало прибере. А онда сам избацио, без тежине: — Да одиграмо једну? Мала пауза. — Можемо. Кроз таваницу још су допирали звуци Асра-лиед-а.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
се изражавао на необичан начин, сваки пут када би проговарао била је то галама после које је следила дуга збуњујућа пауза. Професор Пешл је био методичан и савршено темељан Немац.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Уз инструкције добио сам и свој портрет којије Меџ нацртала за време пауза између мојих напорних вежби учења брђанских игара. То ми је била награда, и то веома лепа.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Да!... Молим вас да се позове на телефон г. Нинковић, секретар... Да!... Реците, зове га госпођа Живка министарка. (Пауза.) То сте ви, господине Нинковићу (Пауза.) Тако! Дакле, потписано је... Е, па честитам вам унапређење.
Нинковић, секретар... Да!... Реците, зове га госпођа Живка министарка. (Пауза.) То сте ви, господине Нинковићу (Пауза.) Тако! Дакле, потписано је... Е, па честитам вам унапређење. Видите, дакле, да сам одржала реч.
Да, да, и он га је окупио. (Пауза.) Него, знате шта, друго сам нешто хтела да вас замолим. Овај мој несрећник, онај мали гимназиста Рака, био је данас
Да! Па замислите, разбио нос сину енглеског конзула и опсовао му оца. (Пауза.) Па да, увиђам и ја сама да је то врло незгодно, али, шта ћу, не могу из ове коже.
(Пауза.) Е, па шта друго могу да му кажем? Ја мислим, он је паметан човек, неће ваљда дозволити да се две државе заваде због ј
ЖИВКА: Е, врло добро! 'Ајде сад за мном сви! (Она напред, за њом Дара, а за овом сви остали.) (Пауза) (Задња се врата полако и пажљиво отварају и кроз њих протура Чеда главу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
78 Оно што је, међутим, још важније везано је за прозодију (суперсегментна средства): распоред пауза, кретање тона, размештај експираторног притиска, говорни темпо, издвајање акценатско-интонационих целина, као и
Борисав Станковић као да није могао да нађе довољан број интерпункцијских знакова које би пометао дуж реченице: све пауза до паузе неједнаке јачине, и другачији притисак при изговору, другачије дизање тона од синтагме до синтагме, покаткад
говори о овој мојој кући, толико је чувена); друго, испред тих речи метнут је зарез да би се означила јака синтаксичка пауза (пауза истицања), што Станковић и у другим случајевима чини.
о овој мојој кући, толико је чувена); друго, испред тих речи метнут је зарез да би се означила јака синтаксичка пауза (пауза истицања), што Станковић и у другим случајевима чини.
Друго, истородне промене у смислу настају и када се испред три речи начини осетна пауза. Паузу обележавамо зарезом: (1) „Дај сестри своју, свеску”; (2) „Дај сестри, своју свеску”; (З) „Дај, сестри своју
интонације зависи од снижавања и дизања тона, размештаја експираторног притиска, као и размештаја синтаксичких пауза. Заправо су то саставни делови интонације.
дају довољан број импулса за усмеравање читаочеве пажње на ритмички уређен (ритмички осетан) размештај синтаксичких пауза. У стиху је, разуме се, овај размештај гушћи, строжи, и осетнији је.
посматрање показује да зарез, додуше, служи као спољњи, али и као неопходан сигнал за нарочит размештај синтаксичких пауза.
Најзад, нешто помније разгледање унутарњих синтаксичких промена открива да је размештај пауза последица преуређивања устаљених, канонизованих односа у реченици.
Стари пример за реченицу гласио је: „Дај сестри своју свеску”. Једном малом изменом речи може се добити пауза у одредбеној синтагми: „Дај сестри свеску ↓ своју ”. Стога се с правом може метнути зарез: „Дај сестри свеску, своју.
Сада се већ јасно види како долази до уношења допунских пауза, али такође и шта конкретно значи тврдња да се обично синтаксичко уклапање делова у већу целину може заменити
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Затим је на целој тимочко-моравској линији наступила мала пауза у ратним догађајима. Ми смо се спремали на одбрану, а Турци су довлачили поткрепљења из дубине своје велике царевине и
Тако прекидање паљбе увек је или врло радостан или врло жалостан знак — знак да или Турци или наши измичу. Пауза није дуго трајала, наскоро се зачу правилна плотунска пуцњава са одмереним темпом.
Велимировић је кривио и оптуживао, Комаров се правдао. Кад наступи она дуга и мучна пауза, која обично наступа при таквим разговорима, где ни један не зна шта да почне, Комаров устаде и оде.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Не можеш да познаш ни која је поштена, а камоли која је непоштена? (Пауза, шета.) Е, па, де сад, кажите ви мени, господо, како мислите ви да поступимо у овој прилици?
КАПЕТАН: На здравље!... (Пауза.) Шта сад, мој господин-Жико? ЖИКА: Немате куд, морате га спровести. КАПЕТАН: Кога? Ђоку?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА И отац ти, и он треба да зна: да не буде мање, да сељаци, чивчије, не краду, јер не сме да буде мање! (Пауза). Па како ти, Ташана? ТАШАНА Добро, дедо... Улази Стана носећи послужење од кафе и две мале чашице ракије.
ТАШАНА (уплашена мраком, самоћом, хвата се за чело, виче): Свеће, Стано! (Пауза.) Стано! Стано! Улази Ката. ТАШАНА (бесно матери): Где си, мори, мати? КАТА (зачуђено): Па ту сам, синко!
Кажи све! Све кажи! Немој ништа од мене да кријеш, јер немаш од мене ничег да се бојиш. Не бој се ти мене. (Пауза.) Или не! Чекај! Имаш право! Не можеш ти мени ништа казати, док ја прво теби све не кажем. Треба!
ТАШАНА (прекида га, узнемирено): Шта то? САРОШ (решено, спремајући се): То! Ево... Сада! (Пауза.) ТАШАНА (сва узнемирена измиче испред њега). САРОШ (задржава је): Шта узмичеш?
Главу за образ! Ја сам већ мртав али бар да ми се кости у гробу не преврћу. (Оде.) ДИМИТРИЈЕ (оде за њим). Пауза. Улети Стана и нариче. СТАНА Куку, снашке, куку, снашке!... Крв ће да легне. Већ цела варош узбунила се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Одједаред Бранко завали главу и рече мирно: — Сад ћу да ти кажем шта је Павле. Павле је Јеврејин. — Настаде пауза. Од оних потпуно празних, кад је једна страна казала све, а друга не уме да мисли ништа.
После пола сата ропац стаде разређивати своју неуморну уједначеност. Кркљај, па пауза. Кркљај, па пауза. Отац Миланов помисли: Нека, лакше му је тако, одмара се. И нехотице стаде бројати кркљаје.
После пола сата ропац стаде разређивати своју неуморну уједначеност. Кркљај, па пауза. Кркљај, па пауза. Отац Миланов помисли: Нека, лакше му је тако, одмара се. И нехотице стаде бројати кркљаје. Опет кркљај, па пауза.
Отац Миланов помисли: Нека, лакше му је тако, одмара се. И нехотице стаде бројати кркљаје. Опет кркљај, па пауза. Опет кркљај, па пауза. Пауза, још пауза. Пауза, пауза, пауза, пауза.
И нехотице стаде бројати кркљаје. Опет кркљај, па пауза. Опет кркљај, па пауза. Пауза, још пауза. Пауза, пауза, пауза, пауза.
И нехотице стаде бројати кркљаје. Опет кркљај, па пауза. Опет кркљај, па пауза. Пауза, још пауза. Пауза, пауза, пауза, пауза.
И нехотице стаде бројати кркљаје. Опет кркљај, па пауза. Опет кркљај, па пауза. Пауза, још пауза. Пауза, пауза, пауза, пауза.
И нехотице стаде бројати кркљаје. Опет кркљај, па пауза. Опет кркљај, па пауза. Пауза, још пауза. Пауза, пауза, пауза, пауза.
И нехотице стаде бројати кркљаје. Опет кркљај, па пауза. Опет кркљај, па пауза. Пауза, још пауза. Пауза, пауза, пауза, пауза.
И нехотице стаде бројати кркљаје. Опет кркљај, па пауза. Опет кркљај, па пауза. Пауза, још пауза. Пауза, пауза, пауза, пауза. И тако је округло рачунајући свега годину дана после сјајне матуре, гробље склонило једног од три одликаша.
Опет кркљај, па пауза. Опет кркљај, па пауза. Пауза, још пауза. Пауза, пауза, пауза, пауза. И тако је округло рачунајући свега годину дана после сјајне матуре, гробље склонило једног од три одликаша.
И тако се приближили писању. Настаде мала пауза. Ко ће да почне. Павле стаде лупкати прстима по столу као да свира у клавир, што је увек значило да је мало узнемирен.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
заст.) — пошто, нашта, после чега ПОЧЕСТ — част, почаст ПОЧИВАТЕЛНА — почивка, пауза ПОЧИТАЈЕМИ — поштовани ПОЧИТАНИЈЕ — поштовање, углед ПОЧИТАТЕЉ — поштовалац ПОЧИТОВАТИ — поштовати; сматрати
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
неје, ете, прилика. — За мен’ збори ли што? — Збори. Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару. Опет настаде пауза коју прекиде Мане. — Море, ти ме л’жеш, Васке? — Не л’жем те, бата-Мане... Две ми очи!... Како смем да те л’жем?!...
како онај говедо када се, етет, напасе од травку зановет... брљив стадо’, Зоне! — Хе!... Мане ућута. Настаде мала пауза. Мане се маши табакере и стаде правити цигару. Пушти ме, отима се Зона. — Остани јоште малко! — зауставља је Мане.