Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
РАСТАНАК 56 11. ДЕВА 60 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ 65 13. ПРВИ МЕГДАН 76 14. ПРОКЛЕТА КУЋА 81 ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 89 1. ПАУК 90 2. ЈЕЛИЦА 96 3. ЗЕКА 102 4. ПОТЕРА 109 5. СИМА КАТИЋ 115 6. КРУШКА РАДИ 120 7. РАСЦЕП 126 8. ТВРДОГЛАВСТВО 132 9.
И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 1. ПАУК Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи... А помрчина као у паклу.
Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вода се светлила у висини, ваљда од многих звезда. ДЕЛО Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу.
Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност? Знаде ли да испреда замку? Ко зна. Али је немоћан да се уздржи имало, да
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Хоћеш отворити? — Какав дућан! Зар од паука син баш мора паук бити? Мани се тога! Дошао сам да те питам имаш ли доста лука на продају; рад би’ купити. — Имам, ако хоћеш на киле!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Однекуда је допирао мирис јоргована и месечина једног фењера. Над њиним главама спуштао се, од једног анђела, огроман паук, са велике мреже, али га они не приметише под својим црним надодољеним клобуцима.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А Јова седи тако у механи, па вреба сељака као паук муву. Тако је радио неко време и трошкарио се, бога ми, прилично. Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
двори, Трава ниче на прозори, Кроз њи ветар тужно пири, Тужно данак кроз њи вири, Гледа сову како слави, Како паук мреже прави, Што ће јадан да се рани, А нико му ту не брани, Јера свака љуц(к)а нога Клони с' двора злосретнога.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сунашца златна, То беше мрежа паука гладна, сузама горким бељена, прана, народа клана, поисисана, а усред мреже крсташ паук: у препреденој, големој мрежи, српски лепирак — ево га лежи!
Паучином си сапет у крили', гмизави паук по теби мили, шеће се по твом срцу стрвену, сиса ти плаву крв и црвену, а ти зар живиш, зар очекиваш?
а камо л' крвник у плашту сиву, а камо л' паук, а камо л' црв! Па нек и твоје срце прехладни, тек да те паук не једе гладни, тек да ми ниси стрвини стрв!
а камо л' крвник у плашту сиву, а камо л' паук, а камо л' црв! Па нек и твоје срце прехладни, тек да те паук не једе гладни, тек да ми ниси стрвини стрв! ПАРИЗУ 1867 — 1870.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И КОКОШКЕ 199 КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ 200 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 201 ЧОЕК И ЗМИЈА 202 ГРОЗНИЦА И ПАУК 203 МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА 204 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 206 ВУК И КОЗА 209 ЗЕЦ И ЛИСИЦА 210 НЕВЈЕРА СТРАДА 211 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА
ГРОЗНИЦА И ПАУК Откуд било откуд није било, тек се састали грозница и паук, па пошли по свету. Идући овамо онамо уморе се од дуга
ГРОЗНИЦА И ПАУК Откуд било откуд није било, тек се састали грозница и паук, па пошли по свету. Идући овамо онамо уморе се од дуга путовања, па стану у једном винограду код неког пудара да мало
А паук каже: — Богме, ја ту остати нећу, волим отићи у град! — па оде. Кад грозница после остане сама а она спопадне пудара
А кад је паук отишао у град, а он се намести у соби код неког господина, и тек почне да снује своју мрежу кад ево ти слушкиње с
Други дан стане паук наново прести и сновати, али проклета слушкиња опет дође па опет удри чисти и бриши, док му и опет сав посао не
Трећи дан ево је опет, па четврти, па тако сваки дан. Онда паук види да ту за њега нема станка, те се дигне и тумарне некуд у свет.
стану једно другоме казивати своје јаде и невоље што су до тада претрпели, и најпосле се договоре да промене места: да паук оде код пудара под колебу, а грозница код онога господина у град.
А паук кад је отишао код пудара под колебу, а он у највећем миру и тишини напуни сву колебу својим предивом, јер му пудар нима
И тако сиромах паук једва једном стане задовољно живети. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА Удруже се међед и свиња и лисица, па се договоре да ору
50. ГРОЗНИЦА И ПАУК: Чуо од Нове Тривуњагића из Кумана скупљач Светозар Мл. Бајић и објавио је у својој збирци народних приповедака, 1905.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН Качара: Месец поједен, уснуо казан чучавац, размрежен паук губавац, пацови, хлебац доједен.
Спушта се паук с празне чахуре и жедан преде, у лов полази. Псалтир ми чита јесен с махуне, а паук граби, паук долази.
Спушта се паук с празне чахуре и жедан преде, у лов полази. Псалтир ми чита јесен с махуне, а паук граби, паук долази. У шупље гајде ветрина свира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Расцепом свести цвили ракита.
Спушта се паук с празне чахуре и жедан преде, у лов полази. Псалтир ми чита јесен с махуне, а паук граби, паук долази. У шупље гајде ветрина свира: цвати ми, цвати Роѕа цаніна. Расцепом свести цвили ракита.
слепих пчела мрачно кошничиште поведен свет је, лишен милосрђа, а лажне блеске, што у бесу вриште, до нокта зглођу паук, губар, рђа. У печат бола док се грб уплете, још једном грани, бивши сунцокрете!
- Дијагоналом, гривом титравом, ломном пречицом, ваља се сабласт са црном шналом у паук-коси и са преслицом, костур-невестом. - Гласом у срми, односно шоком, гором загрми михољски светац.
Кроз паук-време да ли назрех слику, где два су бреста оба патријарси, где Рудник љуби руку Медведнику, где глог се клања Чарап
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
МИР 224 РОДНА ГРУДА 225 ЗИМА 227 РОНДО 228 ВЕЛИКИ ПАУК 229 ПОСЛЕДЊА ТЕЖЊА 231 БУДУЋИ ДИЈАЛОГ 232 ПЕСМЕ И БИСЕРНЕ ОЧИ Као дух јесени у шум лишћа
Осећам, чешће но што желим, Велики умор драг и мио. Дани су мојих жеља ређи, А хоризонти мисли блеђи; Паук у својој танкој пређи На надама се сунча свелим.
Ко нам старе ране још може да вида? ВЕЛИКИ ПАУК Видиш како тихо изнад наше главе, На тракама сунца, кроз тренутке беде, У варљивој слици будућности плаве, Кроз
У варљивој слици будућности плаве, Кроз подруме Дома и таванске греде, Нечујно, као сном без своје јаве, Велики паук своју мрежу преде?
То Велики Паук своју мрежу преде... ПОСЛЕДЊА ТЕЖЊА На тлу што се испод нас колеба Под сумором садашњости болне, Мртвог неба,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Осим тога заклетве се употребљавају у правом и ублаженом значењу (С места се не помакао, и Тако не имао среће као црни паук у гори!). Неретко заклетве могу да буду и условне (Не дочекао сутрашњи дан, ако сам ја то рекао).
Тако ми троскот на огњишту не изникао! Тако моје тијело вран (гавран) не кљувао! Тако не имао среће као црни паук у гори! Тако пепео не сијао мјесто сјемена другога! Тако се небо нада ме не пролило!
— Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе.
(Прасе и жир) 165 — У ватри мокро, а у води сухо? (Восак) 166 — У горици висибан у кучине замотан? (Паук) 167 — У зраху бијело, кад на тле падне — жуто? (Јаје) 168 — У нашега вранца триста покроваца?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ако је кнез добро разумео, мрежа је већ била исплетена, лепљива, а паук је седео у његовом дому, ту, пред њим, са тим лицем чедног страсника.
Хоће ли остати паук или ће постати мува? Кнез је волео ту муву и, упркос себи, стрепео а стрепња је била излишна: Ригу од Фере није могао
Више није био сам: имао је тајну малу радионицу за израду изазова историји и, у њој, седам помоћника. Привлачни паук, како га је видео Маврогени, постао је у аустријској престоници, у којој су занати и вештине увек били на цени, главни
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' можда мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним таваном: - Међу људ'ма си, међу ближњима“...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Од њега се покрене разбуђен паук на својој тананој мрежи између двије греде. Дуго сам слушао тај глас, који је постепено малаксавао, замирао, блиједио,
Љепота је нешто што оне вјечито у себи преду и из себе сучу, као паук своју нит. Зато нам се она привиђа као неко њихово беспрекидно дјелање, и као њихова лична заслуга.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1913) ПОСЛЕДЊИ ИМПЕРАТОР Паук је исплео мрежу своју у царској палати, совуљага је закликтала своју ноћну песму на кулама Афразијаба.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ил’, можда, мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним таваном! Међу људма си, међу ближњима!...
Ћипико, Иво - Пауци
Повише ње, у углу, паук разапео своју паучину... — Слушај ме! — трже га из мисли газда. — Примакни се ближе да ти кажем што треба да радиш!
Ту му се поглед устави; и гледајући у паучини уловљене, поређане, бескрвне мухе, помисли: — Многи ли им је паук крв испио .... Одсјече ми главу! — шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али Црни Стеван је остао упоран у свом изгледу, био је и остао само џиновски црни паук и ништа више. Није се потрудио да за свих ових петнаестак година измени једну једину љускицу на својим рутавим и
Зенице су ми се растакале од бола, паника ме је све више захватала, паук је постајао све тежи, губио сам дах, као да сам се одједном пробудио у мртвачком ковчегу хват испод земље и схватио у
Неко време бих озбиљно помишљао да паук постоји. Да је сан, зар би био тако јасан, зар би му се иначе тако јасно разбирале све проклете чворугице и жлебови на
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Зашто, ко препотопски паук, лепи се за застор мог прозора, Никада га, никада га неће моћи пробити, Ја сам најмрачније сунце иза оног застора; Ни
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А ноћ се цери, и све више, јаче, Небеса хвата као црни паук. 1906. ПРЕД РАСПЕЋЕМ Хоћу да живим животом човјека: Хоћу да љубим, да трпим и страдам, У својој вјери да се
1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине вео. У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко.