Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Даје поред ње осам хиљада шајна. И, доиста, госпођа Макра Мрачевићка у М. богата је, а фрајла Паулина доноси мираз од осам хиљада. Љуба је контен, и готов је онамо са чика-Гавром. — Дакле, хајд’мо, чика-Гавро!
Сад јој ни у памети није за њега поћи. Сирома’ чикаГавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена. Фрајла Паулина била је лепушкаста, црномањаста; знала је свирати у клавир и француски — била је академикерка.
не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у прочељу седети као госпођа, а госпођа Макра као полумати сниже, а то би јој тешко пало.
Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се. Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола.
Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола. — Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте. — Мени опет десно око игра; плакаћу.
— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте. — Мени опет десно око игра; плакаћу. Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца. — Херајн! Врата се отворе. Напред чика-Гавра а за њиме Чекмеџијић.
— Чула сам за њега, драго ми је, рече госпођа Макра. И фрајла—Паулина господски комплименат начини. — Изволите сести. Гости седну. Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе.
Морате да ме пецнете. Но, сад ’одите мало на страну да вам нешто шушнем, док није фрајла Паулина дошла. Сад чика-Гавра ухвати за руку госпођу Макру, па је води до других врата; нешто јој шапуће, да Чекмеџијић не
— Но, како вам се допада мој Љуба? — Фајн — здрав момак! На то отворе се врата, фрајла-Паулина носи на тацни ликер, бадем и суво грожђе, па метне на сто и сипа. — Заповедајте. Пију ликер.
— Сад ћу вам што из „Профете“, свирати, да видим како ће вам се то допасти, — рече она и поче свирати. Паулина свира, а Љуби је мука. Волео би се онако с њом разговарати.
Чекмеџијић устане и лагано се довуче до сале где фрајла Паулина је баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.
— То не сме нико видити! Сад и Чекмеџијић седне, па фрајлицу због писма задиркује. Видило јој се из очију да се Паулина једи, и само најмање што још да каже Чекмеџијић, одмах ће зло бити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Опет је у кући свакидашњи. Две су још девојке у кући на удају. Старија, Паулина, од двадесет година, а млађа, Маца, од шеснаест година. Лепе девојке. Шамика их лепо занима, разговором и свирањем.
Мати се договара са сином, били Шамики понудили Паулину. Син је склон. Питају Паулину би ли за Шамику пошла. Паулина се смеши, иште промишљења. После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику.
Син је склон. Питају Паулину би ли за Шамику пошла. Паулина се смеши, иште промишљења. После неколико дана Паулина изјави да би пошла за Шамику. Једном приликом, кад је Шамика дошао код њих, мати га позове у другу собу.
— Педесет. — Соколовић је био педесет и две, када ме је узео, а била сам за две године млађа но сад Паулина. Па код вас свака ће женска лепо живети. Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу.
Лепота, младост пролази. — Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити. Ја сам доиста рад да се фрајла Паулина срећно уда. — Па усрећите је. — Примате мој план. — Дајте ми термин три године. — Дуг термин.
Шамика се договара са Паулинином матером; матери се странац допао. Доведе оца и сина у посету. И оцу се Паулина допада. Код Шамике опет се договарају. Пита отац шта ће мати покрај Паулине дати. Дванаест хиљада. Отац је задовољан.
Дванаест хиљада. Отац је задовољан. Најпре отиде Шамика матери и брату. Погоде се. Паулина је већ онај дан заручница. После две недеље сватови. Паулина се уда. Није морала чекати три године.
Најпре отиде Шамика матери и брату. Погоде се. Паулина је већ онај дан заручница. После две недеље сватови. Паулина се уда. Није морала чекати три године. Шамика се опет није оженио. Шамика је „галантом”.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Та кнегиња Паулина беше несумњиво изванредно духовита жена и, као таква, духовни центар бечке аристокрације. И бечки грађани су је толико
И бечки грађани су је толико обожавали да су жалили што није царица уместо непопуларне Јелисавете. Но Паулина не беше никада лепотица, а она вереница Метернихова о којој сам почео да причам била је њена баба.