Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Обликујем рондо.) Зрак кућевни прожму нана, ирис. У ормару жут осмејак: дуња! Пахне духан из сукненог гуња. Залелуја кућне душе мирис. За зрцалом гранчица од дренка. Голо тело - јабука руменка!
(Крепко пахне тамјан из приклона.) да се речи чамом не учаме, перунико, грани с балдахина! Сентандреја, Іріѕ флорентина.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
спомен на лет белог јата, Што оде у ноћ без збогом и крадом, Још шум му чујем кроз маглине плаве, Но ноћас пахне неким гробним хладом. Одјек се мрзне, а ноћ на ме сипа Лептира мртвих покидане главе.