Употреба речи пахуља у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

не чујући више све то, са бисерним низом капљица самртног зноја на челу, гледала је, у надземаљском сјају, у вејавици пахуља снега и ковитлању пламенова, у мешавини славонских шума и небесних сазвежђа, Вука Исаковича.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Није ли биће гашење жара, пелинов цветак у крилу мајке, пахуља жарка што се разара и хрли, хрли од жеље жарке? Сели се тело у чашку крина: цвати ми, цвати Роѕа цаніна.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

дуну суманути Ветрови, ил када мраз Затвори речни газ: Година каткад закасни, ал посла свог се сети Па још покоја пахуља у априлу нам слети. Све иде по свом реду: небо је књига стара, Облаци што промичу — листови календара.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Гле! откад пахуља снега На лесковоме листу? Није. То бони лептир један у сан се свео А цео Бео Ко бела свила, Само по рубу лепа му

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности