Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је, то вече, у другој хаљини, лакој, летњој, скоро провидној, имала је плаву кринолину, посуту шљокицама, као пахуљице што су.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кроз хладан ваздух, проткан као неким растуреним власима магле, почеше летети са свих страна, као залутале, пахуљице снега и падати на угнуте кровове, зидове и голо дрвеће чије се гране оштро и црно оцртаваху. То беше први снег.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Од дуга времена зурим у ниске, тешке облаке, хватајући погледом још у висини снежне пахуљице, па их пратим по земљи... Одмах се топе.
ПОД КРСТОМ ПОЗАДИНА СЛАВИ НАШЕ УСПЕХЕ Предели су се видели као кроз какву копрену. Крупне пахуљице снега вејале су. Летели су читави праменови, квасили земљу и војнике или се задржавали на њима, те су личили на
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Јагода) 5 (ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ) 206 — Бијеле пчеле на земљи сјеле? (Снежне пахуљице) 207 — Бије те, а не видиш га? (Ветар) 208 — Брат и сестра родише се, вазда скупа путоваше, један другог не виђеше?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
По жбуњу и по стази блештале су пахуљице јасније од звезда. Пуним грудима удахну девојчица ледени ваздух, решена да о Татагиној деци никоме не каже ни речи,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко! Ви драга лица, ишчезла сте давно! Пуста је соба... моје срце тавно...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тај снег, рекао бих, много је утицао. Крупне пахуљице падале су у млазевима по дрвећу и нама и засути њима ми смо изгледали некако чудно чисти тога вечера кад је снежна
испод шатора и око добоша, па се кикоћу, цере, дувају у смрзнуте песнице и сецују, а крупан снег пада те цврче пахуљице по ватрама, алачу оџе са џамија, док у даљини потмуло грме тешки топови, и зјапе под шатором раскопчане чакшире
јата и ројеви, хиљаде, милиони голубова, све мањих и ситнијих, и све тако док се не претворе у снежне тачкице беле као пахуљице.
Краков, Станислав - КРИЛА
Но лекар је већ прегледао неку размрскану главу. Ноћ је била хладна, пуна магле, а прве снежне пахуљице стадоше опет промицати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пошто сам се у хотелу очистио, изишао сам одмах у варош да се упознам са местом где ћу од сада боравити. Пахуљице снега вејале су... Са крајњег југа Европе, где је сунце блештало, нашао сам се наједном у свежем алпинском месту.
Сутрадан, када смо се састали, ишли смо у Саснаж, место за излете у близини Гренобла. Стигли смо тамо трамвајем. Пахуљице сувога снега вејале су.
Сећам се... снег је ромињао. Суве снежне пахуљице вејале су у густим ројевима, заклањале светлост и шуштећи падале кроз оголело грање...
“ - Воз убрза. Она застаде. Полета јој приђе и Арлета наслони главу на њене груди... Кроз снежне пахуљице видео сам још њихове силуете... Воз скрену и пред мојим очима указа се пуста пољана покривена снегом... И никада више.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер празан је живот, кад у јесен доспе, И замућен поглед црвени од суза, Пахуљице модре старост лицем оспе. Чело пуно змија кô страшна Медуза, Клецаве су ноге, спарушкане дојке, Црне жиле — оков
твоје очи никад сталне, Час смртно црне, час кô осмех нежне, Час модро плаве, зелено опалне, Кристалне И меке као пахуљице снежне. Њин господски поглед свуд ме прати.
У тој јези као и богови сами Да су се пред болом у амбис повукли. Само бели бездан пахуљице веје. (1915) КРОЗ ПУСТИЊУ Лутасмо пустињом одмереним ходом Без огњишта свога, огољена раја, Али сумња нашим не
XXИИ По олују ти ноћас поздрав шаљем. Слушај како ми шум раскошно свира И сањив сутон са облака спира И пахуљице нагле расејава... Чуј, тутњи, жури свом циљу све даљем, Тисућ мириса у загрљај збира И растура их стазама свемира.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Овај се нагиб назива Преполац. Од половине Преполца дуну хладан ветар. Кроз кишу промицале су влажне пахуљице снега. Кад бесмо мало више, поче нам шибати у лице сув снег, а кад се приближисмо врху, засу нас снежна мећава, да
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко! Ви, драга лица, ишчезла стеко'... сте давно! Пуста је соба...
А она с пенџера ђул и бехар мио Просула би хитро, и кô снијег на ме Пахуљице меке падале су ти'о, Као да су севдах ћутиле и саме... О, како је онда пуно сунца било!... А сад?...