Употреба речи пачати у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Баш сте погодили!” — одговори ови. — „При пићу ко најмање зна, највише говори.” Смислен се стиди пачати се у то чему није вешт, а несмислену се велика срамота чини ако он свуда свој нос не увуче.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

ако ће и у Кавкас, и ја ћу с њим, само нек нисам онде гди је куга, јер с њом за главу не би[х] се рад пријатељити ни пачати. Први корабаљ гди запитамо куд иде, кажу нам - у Галац, у Молдавију.

Ћипико, Иво - Пауци

— рече млађи јецајућим гласом. — Заклећете се да нисте ништа видили!... — Ми се нисмо хтили пачати у туђе после! — промуца старији, — и чисто му замире ријеч на устима кад погледа у крст између двије воштанице.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Зато чему је што удесно, то иштем с добром вољом прознати. С Богом мучно ми је пачати се, тога се сплетања врло бојим, те и памет ми се заврће; дор ме несвестица из тога хвата.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности