Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
данас нећу о пословима да говорим — види само сина како с главом међу длановима тупо, изгубљено зури у пачиће. Аћим заустави кобилу, умуче звонко трескање потковица о калдрму. Ђорђе не диже очи. — Јеси ли га видео?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И кос дивној ран' зљетујет, гласно в љесах позвиждујет: О златоје пролеће! Патка рано па па квикчет и пачиће погледа, кукук тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
свет, фауну и људе) како се буде и радују пролећу, често уз примену ономатопеја („…патка рано па па квичет/ и пачиће погледа/кукут тако ку ку вичет/свима радост без сљеда/… гуска гачет, гушчад водит/ гусак смјехи га га носит.
Канар птица развијајет, с числом всјех птиц воспјевајет: О златоје пролеће! Патка рано па па квичет и пачиће погледа, кукут тако ку ку вичет: свима радост без сљеда. Јастреб ишчет за лов к срећи, врапци гледе да б' побећи.