Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Један босански везир питао је старце Бошњаке: „Хе, кметови, кажите ми право: који вам је најбољи био паша откад је цар Босну освојио?“ „Честити везиру, они који је отуд пошао а к нами не дошао”, одговоре простосрдечни старци.
” А он одговори: „Како није добро дело, кад јаше на ату како исти паша?”| 37 Пас и његова сен Пас, носећи парче меса, пролазаше покрај једне реке.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дођу кнезови о Митрову-дне од свију нахија да порез порежу; везир, Шашин-паша, проучи тај ферман, и каже да је цар помиловао аге, и допустио да опет буду као што су и били, „но идите у вилајет” —
тај ферман, и каже да је цар помиловао аге, и допустио да опет буду као што су и били, „но идите у вилајет” — рече паша кнезовима — „отишле су аге да купе своје, кажите раји да се не противи царској заповести.
— Причао ми је буљубаша мог оца, Лаза из Трлића, да је татарин утрчао у варош непрестано вичући: „Мазул Шашин-паша, мазул! Хазур Хаџи-Мустафа-паша, хазур! хазур!
Хазур Хаџи-Мустафа-паша, хазур! хазур!” Сутра рано стари везир изађе из града, а нови Хаџи-Мустафа-паша, бивши бина-емин, седне у сараје, а
Хазур Хаџи-Мустафа-паша, хазур! хазур!” Сутра рано стари везир изађе из града, а нови Хаџи-Мустафа-паша, бивши бина-емин, седне у сараје, а тугови му после од цара дођу.
Али Хаџи-Мустафа-паша, кад се утврди мало у граду, потпусти некога Турчина, те Кара-Смаила, кад је из амама изишао, кроз прозор једне куће
Сирома султан Селим седам је везира на Видин с војскама слао, да победе Пасманџију, а и Хаџи-Мустафа-паша из Београда ишао је на Видин и жестоко се тукао.
— А други су везири без боја побегли. И ту погине сребрнички паша, отац Хаџи-Сали-бега. (Тако ми је казивао из Ужица Асан-баша Дрљача, који је онде на војсци био, а после је био
— Хаџи-Мустафа-паша врати се с војском у Београд, а Пасман-оглу пошље своју војску, да Београд узме и сву Србију пода се покори, а и Босну
) Мој отац добије пензију, и врати се кући. Кад он дође кући, а то нахија остала без старешине и без суда. Паша дошао, примио Београд по трактату, с мало Турака.
и дођу на мешћему пак викну на зулум, напишу прошеније у ком опишу сав зулум и да га сиротиња не може више да трпи, но паша да га дигне, или сиротиња хоће да бега у Кауре (у Срем).
с неколико кметова дођу у Ваљево и донесу сваки од своје кнежине рачуне на суд, ако је преко кога кнежине прешао какав паша, или други какав Турчин, на кога се млого на дочекивање потрошило, или су какву јапију или што друго плаћали што се
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
(половина оке, 640 г) понајлак — (најлакши), лагано, полако, комотно поп игра — игра са картама попас — јутарња паша за време росе поиспаличити волове — испрегнути волове из јарма попишманити се — одустати порус — шупљика на кожи
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским: Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Изедоше ме, браћо, изедоше!... — Ко, Менко, ко? — Асан-паша... — И запрепашћено почне да се дере и прича: — Не ли Беглер-бег дође по десетак!...
И, како он не да да они од тог његовог новца граде себи куће, ханове и пуне своје дућане еспапом. — Паша — ајдук, владика — ајдук! ... Сви — ајдуци. Ајдуци! ... — драо се је. А они су узимали и чували му.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Она њега задиркује, он опет њу. — Ал’ је здрава ова паша госпођа Макра, — рече Гавра. — Мислим, — дода Пинтерић. — Све ти нешто зазубице расту за госпођом Макром, но немој,
Црњански, Милош - Сеобе 2
А барјаци паша турских вили су се, избледели од киша, и ветрова, а не од крви. Исток, муслимански, није више имао војску, која може
Бајевич на то цикну: шта да чекају? Чекали су доста, био им је да их пали, пре двадесет и пет година, Ченгић Бећир паша. Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима. Доста се чекало.
Чекали су доста, био им је да их пали, пре двадесет и пет година, Ченгић Бећир паша. Пре двадесет, Топал Осман паша. Па шта да чекају? Иду да живе и мру, међу својима. Доста се чекало. А кад Исакович заграја: имају ли нешто написмено?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
године и пада Србије после деветогодишње борбе: већ после неколико месеци јавља се такав отпор да се паша није усуђивао изићи из београдске тврђаве. Нови је устанак почео готово пре него што је први био угушен.
Ови су „Бошњаци“ сматрали себе за најбоље мухамеданце, сматрали су да су бољи мухамеданци од Османлија, бољи од паша и од везира; често су уображавали да су бољи мухамеданци и од самог султана, њихова калифе, наследника Мухамедова.
Један сат доцније ушао је у моју собу турски официр висока раста, који се представи као Сали-паша, родом из босанске Тузле, мухамеданац Бошњак, кога сам већ био запазио под зеленим шатором, али који се није мешао у
Код њих су се у турско доба склањали и косовски одметници. И сам Јашар-паша, један од најмоћнијих људи са Косова, био се склонио овде, када је дошао у сукоб са султаном.
У овом је погледу највише учинио Синан-паша (Синадин) према психологији поисламљених хришћана. Ширење ислама је захватило и у Средској и у Сиринићу доња села, на
Црњански, Милош - Сеобе 1
да је њенога мужа волела жена принца Виртемберга, који је становао ено у оној великој згради, у Београду, где је сад Паша.
И да место чистих небеса и сласти телесних, као неки паша око свога врта и шедрвана, наиђе на кудикамо страшнију патњу, него што је икад могао очекивати, то га је највише
Матавуљ, Симо - УСКОК
И обрте се Јанку. Остали заподјеше разговор међу собом. Старац настави: — Е, дакле, првом сам пушку понио кад је паша Махмутбеговић ударао на Куче, бјеше ми тада око петнаест година; први сам се пут ранио двије године касније, у
Послије, кад због њега, због цара Шћепана, ударише на нас три војске: босански везир Сулејман-паша од Никшића, румелиски беглербег од Подгорице и скадарски од Плавнице, ја сам се био с босанским везиром.
Из Сријема владика отиде у Беч да набави џебане, јер чуо бјеше да је скадарски везир Махмут-паша Бушатлија наумио ударити на нас.
— Дакле, ти велиш, то су ситнице? Кад вас је два мртва и седам рањених!? — Па ситнице, но што? Пошто је Махмут-паша харао Црну Гору, закрве се Чевљани с нашим племеном и Ћеклићима, те овај исти владика, који тада тек бјеше настао,
под снијегом хумчићи, гомиле од рушевина старог манастира и дворца Црнојевића, које разори скадарски везир Сулејман-паша (1690).
Од тијех рушевина владика Данило Петровић сагради нов манастир на данашњем мјесту, али и тај сруши Нуман-паша Ћуприловић кад оно са силном војском прегази Црну Гору (1714).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Силан Вељко, ватра жеравица, Свак' му момак љута убојица, Ал је ево љуту гују нашâ: С њим се бије они Раман-паша.
румена и бела, — Рано л' и је мајка пожелела; Јесенас се тели да ожене, Оста јадна мајка без одмене: Једном паша расекао чело, Другом грло пресекао бело.
Сахит-паша, турска поглавица, Ал' Србима љута убојица, — Крвца тече куда силан шета, — Два србињска згубио момчета, Баш Уроша
Оде глава, — То учини Рајко, Оде друга, — одруби је Влајко; „Ала! Ала!“... оде један с гласа, Оде паша, брате, посред паса. Ох мој Гојко, јеси соко сиви, Бог нека те Србињима живи!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном! ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар.
ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар. Задимио Селим-паша нештедимице, на прозору дим се вије чак до гредице.
„Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.” Селим-паша мирно пије жути ћилибар, — све се гушће стаклом вије чудновати шар. ,,Леле мени, жалосници сад је баш одја'о!
Зар не знаш воле паше честитога? доста смо крили туђе битангаше, немилост навукли Османа паше, зар ниси чуо како паша прети, ниси га чуо богом се клети, ако још једног примимо бегунца, нећемо више гледати сунца, већ само можда умирућ'
Журите брзо на најбољем коњу, паша нек дође, кад хоће, по њу! Па после, старче, после заповедам, нек дође була да је исповедам!
,,добро Ми дошо!” Туре га поздравља, ,,Осман ти се паша понизно јавља: паша је близу, тек ту што није, ено, гле, на брегу барјак му се вије!
,,добро Ми дошо!” Туре га поздравља, ,,Осман ти се паша понизно јавља: паша је близу, тек ту што није, ено, гле, на брегу барјак му се вије!
Ал' ако му була не буде на крилу Док не стигне зора преходницу чилу, честит ће вас паша лепо да обдари: коцева добрих неколико пари, коцева добрих да чачкате зубе и још мало ватре на то тамно кубе, да вам
Честити паша замишљен ћути, пред њиме ћуте оци погнути, довели су булу пред господара, господар ћути, пуши, ал' не кара!
И ево паша испуши лулу, по бради се глади, погледа булу: „Добро ми дошла, верна моја љубо! доцне ми дође, ал' ми није скупо, није
Журите момци, нека се сија! и мени је зима! грејô б'ж се и ја!” Намигну паша на своје луде, и што рече, тако се збуде.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда га цар прими и стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не
му: — Договорите се ти и Рудоња, те ми издајте Галоњу, немојте га бранити, а то је и за вас корисно јер ће остати сва паша вама двојици. Бијелоња пристане на вуков савјет, па још и Рудоњу наговори, те вуку издаду Галоњу.
Пошто вук смири Галоњу, опет призове Бијелоњу и посаветује га да му овај изда Рудоњу, па да за њега самога сва паша остане. Бијелоња пристане и Рудоњу вуку изда. Пошто вук и Рудоњу смири, онда кидише пут Бијелоње.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ај, колико су надалеко били, једно другом јаде задавали. Књигу пише паша Алипаша: “Л’јепа Маро, би ли пошла за ме?
“ 193. Платно бели Будимка Девојка, Платно бели, лице јој се бели. Гледао је паша са чардака, Гледао је, па је говорио: “Покри’ лице, Будимко девојко, Са тебе се паше посвађаше, Седам паша, од
је паша са чардака, Гледао је, па је говорио: “Покри’ лице, Будимко девојко, Са тебе се паше посвађаше, Седам паша, од седам градова, И кнез Рајко из равнога Срема.“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!
Та што беше саплетена Вол’о би ју ја расплести Но у Скадар паша бити. Та што беше нељубљена Вол’о би ју ја љубити Но у Стамбол царовати!“ 211.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па кажу: „Ту лежи паша! – Просјак! – Пас!“ А вичу и француско „тоут пассе“. И наше „прошло“. Ти, међутим, стојиш над широком реком, над
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Подсетим га на започети разговор, јер ме није много интересовао ни његов паша, ни његова свастика. — Јест, јест, имате право, ја сам мало скренуо разговор на споредне ствари. Имате право.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Уз бутину спусти на дугачком каишу криву бритвицу отприлике од оне сорте каквих је Афис паша понео неколико кола да њима замени ножеве и јатагане Сретиних дедова, па се онако лепо провео на Иванковцу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И да ли би у неком хану покрај Мораве Разменили мисли, поклоне и поздраве? А како би се, тек, руменлијски паша Нусрет Укључио у тај невероватни сусрет?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО Не држимо ове поклисаре, него да се брже отршају¹ да им паша штогод не двоуми. Нек зна пријед, па чини што може!
Топал-паша су двадест хиљадах да поможе Новоме хиташе; сретоше га млади Црногорци на Камено, поље поузано. Турској капи ту име
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Злосретне 1690-е године, за владиковања Висариона Бајице, Скадарски паша Сулејман, растуривши пријеваром Црногорце, лагумом разори красну задужбину Црнојевић Ива.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зло лети, а добро пузи. — Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле. — Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву.
— А што не давате? — Душу. 3 Питали су рају: — Који вам је до данас био најбољи паша? — Они те није међу нас ни долазио. 4 Питао силан Турчин рају кад је дошао на конак: — Долазе ли вам вукови у село?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда га цар прими и стане га световати и учити: „Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али којигод чобан тамо отиде, онај се више | не
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
гди ми даје на знање да на три месеца по | нашем растанку зачну се велика смуштенија у Албанији између помесни[х] паша, у која неодложно и Хормовите морали су се замешати; да он, видећи сву прилику зли[х] следствија, пре него се огањ
да нипошто не прелазим у Турску земљу пре него се мир закључи и док не видим исте Хормовите у Корфу, ибо делфински паша, чрез којега владеније надлежи прећи, сложио се је с другима.
Таково је бедно состојаније земље без разумнога прављенија, гди сваки паша хоће да је цар. Отпишем Хормовитом о делу што су ми наложили били и кажем им да ја већ у такове немирне земље не желим
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Из шуме заиста излази Турчин, али не онај Бошњак кога је Стојан очекивао, него један други: Али-паша Мараш, са четом.
Морало је тако да буде јер је само тако могао да влада оним тренуцима у песми кад Хасан-паша, кажњен за своје силништво губитком вида, преклиње: Нек ми врати моје очи чарне!
му је била под кожом, светлуцава, нека удара тај силник, можда је то Хасанпаша који ће ослепети, јесте, бесни Хасан-паша, ако, ослепеће, Вишњић више не прихвата ударце, не види их, само се спушта, без страха, у добри бездан.
маја 1798. године, по подне, београдски кајмакам Осман-паша примио, на потпис, осам хапшеника из Аустрије који су затим, без тешкоћа, спроведени у Кулу Небојшу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ослобођен тако, ја тек тада осетих и сву сласт оне слободе да помало будем неки паша оног харема женских душа о коме говори Арцибашев.
“ „Јок, јок, не може, валах, не иде. Милош на Дубљу, Милош на Љубићу...“ И пргави се, љути и праска паша, те се тресе она његова седа и до силава бела брадурина, мрште му се накострешене веђе, мрда чалма: „Чуј Милошу, чуј,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда га цар прими И стане га световати и учити: — Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не
падишах — цар паја — степен, ранг панта (пајанта) — гредица на рогу од куће пантарул — виљушка пасати — проћи паша — „1) од два туга (коњска репа), тј.
заповједник и господар од једнога града и његове нахије, напр: зворнички паша, шабачки итд. — 2) од три туга, тј. везир и господар од читавог једног пашалука, гдје има више градова и нахија, напр.
везир и господар од читавог једног пашалука, гдје има више градова и нахија, напр.: босански (или травнички) паша, биоградски итд.
Ћипико, Иво - Приповетке
пута смијаше се његову чудноме причању, понајвише о војницима што су по тврђавама живјели, око којих је била најбоља паша, и куда је господареву стоку гонио.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас Хамза, паша силни, За вечером смерно двори!.. Тад му је то било теже од свега, али је ове године био срећнији.
„Клањај сад, Селиме Селманов из Чабра, у јаде велике: зло ти твоје турковање и у причу!..“ — Паша Зотин (тако ми Бога), Новице, ђаурскијега места не може бити на свету! ... Надао се он да Турска и није у Цариграду.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
АКТ 36 ЧЕТВРТИ АКТ 57 ПЕТИ АКТ 74 СТАНОЈЕ ГЛАВАШ ЛИЦА ГЛАВАШ СТАНОЈЕ, бивши војвода СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина РАДАК, ИСАК, ВУК,
РАДАК: Па да, Што ненадније, то пријатније! ГЛАВАШ: Остан’те овде за неки дан! Чекаће паша!... Има времена!... РАДАК: Па ево, бабо, Керуше градске откад чекају Да паша липше...
Чекаће паша!... Има времена!... РАДАК: Па ево, бабо, Керуше градске откад чекају Да паша липше... Па ће липсати, Макар то било и догодине!... СТАНА: Безобразниче!...
Па још кад она шехитанбаба закрешта: „Хајдуци!...“ Е, мислио сам све ће нас паша посјећи. ДРУГИ ТУРЧИН: Наљутио се, а очи му као жива ватра сијевају.
Стана долази. СТАНА: Помози бог, људи честити, Што царског пашу верно служите! А је ли дома паша Сулејман, Злочине раје отац милостив? И је ли здрављем доста угодно?
ЋЕРИМ: Крмак!... ХАСАН: Опет те питам: Хоћеш је дати?... Или је не даш? Нестрпељив паша чека одговор... ГЛАВАШ: Нек’ цркне паша, И гадна војска силе његове Нека у смраду куге источне, Срчући отров гада
ХАСАН: Опет те питам: Хоћеш је дати?... Или је не даш? Нестрпељив паша чека одговор... ГЛАВАШ: Нек’ цркне паша, И гадна војска силе његове Нека у смраду куге источне, Срчући отров гада сопственог Што га по тесном граду
) ЋЕРИМ (чује се споља): Проклет, дабогда! ИСАК (љуби цев): Е, бог да прости! Ћериме!... Ево Исака!... Ћериме! Паша те виче... Где су томруци? Тамнице, палош, синџир, вешала? Бунтовну рају треба мучити! А мирну, опет, миру учити!...
ПРВИ ТУРЧИН: Моја је глава! Ја ћу је мојим ножем срубити! ДРУГИ ТУРЧИН: Не дам је теби. Од мене ће је паша тражити! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Даље одавде, сви! Од моје пушке паде Станоје, Мој ће му ханџар главу рубити!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
000 бораца, а од Пандирала Сулејман паша такође са 8—9 хиљада војске. (Над свом овом војском био је заповедник Ејуб-паша, јер је сва ова војска сачињавала
000 бораца, а од Пандирала Сулејман паша такође са 8—9 хиљада војске. (Над свом овом војском био је заповедник Ејуб-паша, јер је сва ова војска сачињавала један кор). Тако су стајале ствари на тимочкој линији, у половини месеца јула.
Тако су стајале ствари на тимочкој линији, у половини месеца јула. 17 јула удари на Хрватовића Хафис паша од Грамаде са 8.000 људи, а у исто време крене се и Сулејман од Пандирала такође са 8.000 бораца.
000 људи) на брду Тресибаби, јужно од Књажевца. Хафис и Сулејман (тада је у турски логор стигао Ејуб-паша и сам лично предузео команду над војском Хафиса и Сулејмана) ударе на њега 22 јула.
Док је Књажевац овако пао и Хрватовић се повукао Бањи, код Зајечара це дешавало ово: 16 јула потисне Осман паша Лешјанинова предња одељења код Великога Извора, а 17 (дакле у исти дан кад су Хафис и Сулејман почели нападати на
Из Лукова опет јавља потпуковник Лаза Јовановић да је код Зајечара остао Осман-паша и ту се на брду Краљевици утврдио са 15 батаљона низама, 2000 Черкеза и 200 Татара (исказ једнога заробљенога
Пред овом незнатном силом стајао је Ахмет-Ејуб паша са својим корпусом од 30.000 бораца. Овакав је био размештај наше и непријатељске силе пред шуматовачку битку.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница Станишина
Ти се не сећаш — Кад оно страшна сила удари На кршну земљу Иван-бегову, Да је обори, да је разори — И силан паша рикну ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку тврду српске слободе Са блатом
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Дрмну' га јопе' штуцом и подвикну': — Нек сјаше сухарија да узјаше субаша! Нек сјаше субаша да узјаше паша! Нек сјаше паша да узјаше везир! Нек сјаше везир да узјаше валија! Нек сјаше валија да узјаше газија!
Нек сјаше субаша да узјаше паша! Нек сјаше паша да узјаше везир! Нек сјаше везир да узјаше валија! Нек сјаше валија да узјаше газија! Нек сјаше газија да...
„донети плод пре времена (обично о крави и овци)“ палиграп — параграф пасјалук — пакост, злоба паче — чак, штавише паша — титула високих достојанственика и војника пезевенк — покварењак пенџер — прозор пећанка — мала пушка израђена у
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А месечина обасјала бледа, Те седи старац огроман изгледа. 14. Он ми је причô: да је, врло давно, Живео Сâли, паша од Зворника; Несрећну рају мучио је јавно, Те доби име „српскога крвника“.
А ову плочу и крст више гроба Родбина диже још у оно доба. 16. А чак позније, кад је Омер-паша Робио Босну и племиће њене, С њиме се здружи крвопија наша, И с њиме оде и одведе жене И Јелку, ваљда... Где је?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мене заголица грло и нос и прохте ми се да се напијем каве и напушим дувана као какав турски паша. То сам и радио. Са димом дувана и мирисом каве излетеше кроз отворени прозор стид, очајање и бес.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Према њему Омер-паша Разапео шаторе – Па он шаље посланика Да ми с'лави покоре. Сви се гротом насмејаше Кнез Данило највише; Па
Станковић, Борисав - ТАШАНА
НАЗА (уплашено Сарошу): Што је то, што овако доцкан, у невреме, весеље и свирка? Да ме је сам паша звао не бих му дошла, ама ти, ти си мој паша! Сад ће и дружина да дође, а ја потрчах да видим шта је.
Да ме је сам паша звао не бих му дошла, ама ти, ти си мој паша! Сад ће и дружина да дође, а ја потрчах да видим шта је. САРОШ (показује јој да седне): Седи. Хоћу весеље.
Ко ти црн образ удари? Ко у ову собу, где се скупљале владике, држала молепствија, осуђивало који ће паша, који ће крвник између наше невере да буде убијен, смакнут, па ко сад све то, баш са невером, опогани?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Коњ млад и прекрасан, за кога би сваки паша 10.000 гроша дао, сабља оштра као змија, на десној страни наџак и копље — све то нашем путнику особити изглед
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Митад-паша, као валија нишки, необично је сурово кажњавао крађе и отимачине. Вешао би лопова за пар пилића, а крај обешенога стављ
Први Циганин олако прогута дрењину и удари у гласан смех. — Шта се смејеш, бре? — пита га паша. — Смешно ми, милостиви пашо, за оног трећег, како ће тај да прогута лубеницу?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И КНЕЗ БОГОСАВ 545 54 НОВАК И РАДИВОЈЕ ПРОДАЈУ ГРУЈИЦУ 550 55 СТАРИНА НОВАК И ДЕЛИ-РАДИВОЈЕ 559 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА 564 57 ЖЕНИДБА ГРУЈИЦЕ НОВАКОВИЋА 573 59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА 595 60 ЛОВ НА БОЖИЋ 612 62
ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА 730 71 УДАЈА СЕСТРЕ ЉУБОВИЋА 738 72 БАЈО
Први се прочуо као јунак Мујо Хрњица. Босански беглербег Сархош Ибрахим-паша Мемибеговић саградио му, заволевши га, камену кулу у Великој Кладуши, и привеза уза то агалук да стражи на Крајини и
новог него поновљеног (на пример, у песми Почетак буне против дахија стално се понавља само „док погубим“ и „он је паша, а ја сам субаша“, два израза који највише истичу једно исто осећање и намеру Фочића Мемед–аге према многим и врло
девет сиви соколова: у сваког је девет иљад' војске, а у Југа дванаест иљада, па се бише и секоше с Турци, седам паша бише и убише; кад осмога бити започеше, ал' погибе Богдан Јуже стари, и изгибе девет Југовића, како девет сиви
Угљеша и војвода Гојко и са њима Вукашине краље: у свакога триест иљад' војске, па се бише и секоше с Турци, осам паша бише и убише; деветога бити започеше, погибоше два Мрњавчевића, бан Угљеша и војвода Гојко, Вукашин је грдни рана
војску ерцеже Степане: у ерцега млога силна војска, млога, војска, шездесет иљада, те се бише и секоше с Турци, девет паша бише и убише; десетога бити започеше, ал' погибе ерцеже Степане, и његова сва изгиба војска.
Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега! 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА Књигу пише паша са Загорја, те је шале на Грахово равно, а на руке Милутину кнезу: „Милутине, од Грахова
Тешко оном свакоме јунаку што не слуша свога старијега! 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА ЗАГОРЈА Књигу пише паша са Загорја, те је шале на Грахово равно, а на руке Милутину кнезу: „Милутине, од Грахова кнеже, готови ми господска
тридесет делија; мене простри на бијелој кули, ту нек буде твоја мила ћерка, мила ћерка дилбер Иконија, да је љуби паша са 3агорја“. Оде књига од руке до руке — докле дође на Грахово равно, а на руке Милутину кнезу.
говори кнеже Милутине: „Ћери моја, дилбер-Иконија, књига јесте од Загорја равна, од проклетог паше са Загорја, — хоће паша нама на конака, па ми иште тридесет одаја и у њима тридест ђевојака на његових тридесет делија; тебе иште на бијелу
Та љепши си од мене ђевојке!“ Тек што они у ријечи бјеху, стаде звека мермерли-калдрме, ето иде паша са Загорја! Кад опази дилбер Иконија, затвори се млада у ризницу; Грујо оста на бијелој кули чекајући пашу брђанина.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Руса и Турака! — ускликну дјед Алекса. — Сјећаш ли се, пољару, ти си био Осман-паша, а ја генерал Скобељев, па сам јуришао на Плевну и разбио ти нос.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А тако и персијски паша, што је пред њима серасћер, њега изгледаше где је, што ли чини, је ли оправан на бој. Наскоро скобише се под градом
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку. Паша се врло често саветовао с њим.
Колико су само кафа и наргила посркали и чибука попушили и мастика попили, и Замфир у пашином конаку и паша у Замфировој господској кући! И не један паша — него неколико њих!
И не један паша — него неколико њих! Замфир је био сила: могао је човека и са самих вешала скинути, само кад хоће и кад потруди своје
Сваку неправду учињену кавурима он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо. Тек се дигне до паше. Јаве га, а паша га одмах пусти к себи. Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.
Тек се дигне до паше. Јаве га, а паша га одмах пусти к себи. Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне. Доносе кафе и чибуке, пију и срчу.
Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне. Доносе кафе и чибуке, пију и срчу. Паша заподева разговор и пита, Замфир само кратко одговара; чини се љут, ћути, срче кафу и пушта димове, густе димове, и
Паши већ помало досадно. — Опет мењају чибуке и доносе друге кафе, а Замфир једнако ћути. Паша већ унемирен. — Што си ћутиш, чорбаџи-Замфир?!... — Па... питај ме, пашо, па ће си зборим!
А паша му се правда, обећава, а што обећа, то ће и испунити — зна то чорбаџи-Замфир. — Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и то
— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!... А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.
— Ете за твој кеиф, чорбаџи-Замфир, и тој ће ти напрајим! — вели му паша — и ствар је свршена!... А и паша је знао увек шта ради; знао је он да је Замфир сила и у Стамболу.
Па није требало ни да иде сам главом тамо, — „Сал дóр чукне у тèл у Стамбул — и паша већ беше!“ — говораху често мештани хвалећи силу и моћ чорбаџи-Замфира.
слика, које су с њим заједно пропале онога фаталнога дана у Црвеном мору; али тек кад вам кажем да је још само паша имао такав „пајтон“.