Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ухватити, науми к себи је домамити, говорећи: „Сестрице, ту ти није најбоље, стрмено је место, можеш се убити, а ни паше ти ту доста нема; сиђи у долину, боље ће ти бити”. „Јест, баш!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Крошуму, крошевар, три седмице дана, узводу, низводу, путем и беспућем, преко сувати, преко бујне паше, он иде пешке, а шиваћа машина коња јаше. Иде Мића Савић преко брда, калем златног конца у сандуку носи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но тога пашалука читлук-сајбије умоле београдског везира (што је био пре Муста-паше) да они буду аге, као што су и били, и да купе своје десетке и проче.
да је обичај био да и муселим и кадија под аренду закупљују своја места за суђење, тако је Асан-ага, брат Осман-паше из Сребрнице, закупио муселимлук, а брат му кадилук у Ваљеву (то су били обадва стричеви оног доброг Хаџи-бега, нашег
И договоре се сви кнезови, пак и кнезови и кметови сви у гомили пред пашине сараје. Кнезови уђу код паше, а сиротињски кметови у авлији, али то бива обично сутрадан, кад веће везир разреше порезу, пак им се учини млого, и
Кад се везиров син Дервиш-бег поудаљи, ове ти Београдлије оду код паше, узму изун да и они иду његовом сину у војску, и он им поверује.
моју стару песму и кажем им, да они добро знаду да су дахије убиле Хаџи-Муста-пашу, и да је Дервиш-бег, син Хаџи-Муста-паше, одма везиром постао, и да је све досад у цара просио, да му допусти да на дахијама оца свога освети, и да му је
— Стојећи и тукући се ми с Турцима по Врачару, дође нам од везира из Босне Бећир-паше, у почетку или у половини јулија месеца 1804.
дахије су ноћас низ воду побегле, они ће у Видину војску покупити, и опет на нас ударити, као што су и за Хаџи-Муста-паше чинили, док га веће и убише.
и Реџеп-ага своме стрицу пише: Ако не побије Фочића Мемеда, Мула-Јусуфа, Кучук-Алију и Аганлију, да ће он од Бећир-паше погинути.
порезали трошкове, и сваки по својој нахији купили араче по 3 гроша на главу, јербо је требало и за пуштање Бећир-паше из Београда, који је био код Гушанца-Алије као под стражом, да му даде ајлук што су му дахије дужне остале, и није га
И послали смо Порти све наше рачуне: колико смо преко нашега обичнога данка страшну суму морали дати, које око Бећир-паше и његове босанске војске, које за откуп од Гушанца за Бећир-пашу, да се цар на сиротињу која се задужила смилује итд.
Петров пост настаде [27. маја 1806.]; почеше долазити босански капетани и мале паше, ићи-туглије, и очекују травничког везира према Бадовинцима.
Даду нам један чадор и дочекају као најбоље пријатеље. На питање паше зашто се бијемо, кажем, да се ми не бијемо с царем, но само са зулумћарима, који и царева везира и добре Турке, па и
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ако те још једном видим с овцама под оном лужином, слободно не иди ми кући!... Шта ћеш тамо? Зар нема паше и по другим брдима? — Та... оно... има... — замуца Радојка. — Има, јакако!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Неће бити Турчина који неће знати име његово. Ниједан проћи неће, а да за њера не запита. Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... А Крушка? И он је цањао сјајне снове.
Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!... Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!... Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио. А овамо ништа.
Војводе скочише на ноге. — Шта се ради? — Брука! Први наши меци памет им пореметише. Хтело је прснути куд које. Паше су муку имале док су их примирили. Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Даде храму села, засеоке, паше; На стари млин врати из Злетовске воду; Даде уље, тамјан, и одежде наше; Лик Пантократора у великом своду.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
О, како му ту беше драго све: и стари орахов орман, и зарфови отети од неког турског паше још у првом нашем устанку, и скрхани ногари за кацом у подруму, и икона светога Николе с двокрилним и увијеним носом,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Код свих сам наилазио на исте осећаје као код Сали-паше. Они су успешно штитили православно становништво на Косову и у Санџаку.
Његово се становништво обогатило отимајући земљишта од својих суседа и тиме што је оно једино искоришћавало простране паше и шуме у околини. Одувек је у Мрамору било одметника од Турских власти.
, а даље навише пространи сувати тих планина су паше сточара Аромуна, којих око преспанске котлине има у већем броју него и око једне друге.
После Косова овде се опет наиђе на отворен предео и на широки хоризонт. Земља је плодна, има много паше а на истоку и шума.
Матавуљ, Симо - УСКОК
? — Ваистину, дијете, знају добро за нас цареви, краљеви, толики књажеви и ђенерали, паше и везири, а за фукару не марим.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
На воле јоште дугороге, На силу коња лаке ноге? Гле, један лети амо с паше! Ал' ко на њему оно јаше? За копитама пра се диже, Све амо, амо иде ближе. Аха, о драги сине, ти си!
XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није, Једва га се когод
је, моја мила мајко, Каква плећа, а какова брка, Каква ока и погледа мрка, — Та нашто му пушка и пашњача, Нашто паше убојита мача? — Само, брате, да оком превали, Па да Туре о земљу се свали! Ао Бајко, Бог ти помогао!
Ал' ето ти амо Лиман-паше, На Бајка се змија нагоњаше, Жао му је предивнога друста, Што стамани ова сила пуста, Па се амо јунак залетио, Не
У паше су све чудни јунаци, Мутни, брате, кâ мутни облаци, Од некуд и кажу преко мора, Дено сунце пржи одозгора, И зато су
Ајде тамо цено сече Влајко И тај Гојко и соколе Рајко, Њи тројица са три силна паше По пољу се бојноме поклаше: Дим и пара кâ небом облаци, Звека, цика падају јунаци, — Али нећу причат ко ту паде,
је заиста посекô, Јоште млоге живе задобише: Две стотине и још нешто више; Сам је Бајко, она тица сива, Четир паше уватио жива.
злотворе Бајко, Вељу пушку турио о рамо, Коњем врда и тамо и амо, Оштрим мачем око себе маше, Две је љуте посекао паше: Баш Халила и тебе, Тахите, Скинуо им главе поносите, Још посече неког Тахир-бега И Јусуфа што беше до њега; Кад
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у при јатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у оно страшно време долазили и налазили помоћи и сигурна
Колико пута, само она, у зору, кад месечина сја, гледа га кроз свој прозор, где издалека, на коњу, с паше долази кући и пева тихо, јасно, тужно... пева он, а ниоткуда гласа, само месечина сја и трепти.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” „Невоља беше, добри мој оче, невоља беше, ал' сада се доче, јер ево нађох уточиште наше, из харема мрска Османа паше: ропство ми дође несносно, мрско.
моли и конака мека, дозволи оче, оче допусти, хришћанска милост да је у двор пусти: була је, каже, побегла од паше, ал' крв је наша, дете је наше; и ономад једну одбисмо жртву: сутра је у снегу нађосмо мртву!
„Зар опет була, будало стара? Ко ће да пати, ко да одговара? Зар не знаш, болан, не знао бога? Зар не знаш воле паше честитога?
Зар не знаш воле паше честитога? доста смо крили туђе битангаше, немилост навукли Османа паше, зар ниси чуо како паша прети, ниси га чуо богом се клети, ако још једног примимо бегунца, нећемо више гледати
„Ти ли си ћерко?” игуман загрми, „што код паше мисли нас да оцрни? Ти ли си несрећо, ти ли си куго? Ал' чекај само, нећеш ми дуго!” „Владимире!
је у реду, по твојој вољи, коњаник добар, коњ је још бољи, удеси све то старање наше, сад је већ можда гласник код паше”. „Сад је код паше посланик врага! и ти још стојиш? таки без трага!
„Сад је код паше посланик врага! и ти још стојиш? таки без трага! Седлајте коње, седлајте сваки, идите паши, идите таки, поручите му да
ал' чекај само, одрезаћу ти! Отвори хеј, отвори, Влаше! поруке ти лепе носим од паше!” Тако се дере нестрпљиво Туре, и већ се у двору калуђери журе, кључеви звече, брава се отвара, провирује брада
Ал' никад још ваљда ниси била така ко сада испод шатора лака, Османа паше шатора бела, никад се још ниси тако отела!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Разумјевши ово цар позове све своје великаше, везире и паше и заповједи им да сваки свог сина поведе у први петак. Кад ови дођу и своје синове доведу, онда цар изведе своју кћер
је жалост сналазила али се он чуваше да не свира кад је поред оваца или на паши, јер би се овце, чувши свирку, махнуле паше па би све уоколо играле.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Творите речи с припевом зричка!) Обиле паше - грозди се стока. Нема животу границе, рока. Чувар од врта, лика ми одлив, с четири реке, истога врела, шуми
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Голорук момчић кроз таму јаше, носи прутић у руци, нит пушку има, нит сабљу паше. Могу га срести вуци, а биће, богме, још већа беда, ако ли дође меда.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Над селом се носе гласови стоке која се враћа с паше, паса и деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни,
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Гледао је паша са чардака, Гледао је, па је говорио: “Покри’ лице, Будимко девојко, Са тебе се паше посвађаше, Седам паша, од седам градова, И кнез Рајко из равнога Срема.“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!
“ “Нејако је војску да војује, Нејако је коња да ви јаше, Нејако је сабљу да ви паше.“ Лагаше је док је преварише, Па узеше нејаког Јована, Узеше га, па га одведоше, Одведоше, па га погубише.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА. ВЛАДИКА ДАНИЛО Удри за крст, за образ јуначки, ко гођ паше свијетло оружје, ко гођ чује срце у прсима! Хулитеље имена Христова да крстимо водом али крвљу!
БАБА (дрхтећим гласом кажује) Кад се справљах из Бара овамо, док ево ти једнога каваза ђê од паше за мене дошао; поведи ме на Скадар везиру.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
људима, могао, услед тога познанства а највише због свога богатства, не само заптије, кајмакаме, него и саме паше да мења и у „сургун“ да шаље.
што га загрејавало, чиме се поносио, било је то што га због те његове учености а и отмености почели први бегови и паше да позивају.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Садашњост и прошлост ту се гледе мрско, К’о варварске чете и борци што паше, Бранећи давно, од најезде, дрско Те хладне куле и зидине наше.
И туда су, можда, источњачке паше На челима војске, к’о бујица плаха, На хатима бесним испод сјајне аше, Полазиле у бој у име Алаха.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Није него у трему; — Вами ваше, нами наше! рекоше баше. — Све наше, ништа ваше! — рекоше паше). Дијалошке пословице су често дате у стилизацији питалица, од којих је задржан само дијалог (— Друго моја, твој је
пасе оцал — челик падишах — владар, цар папар — бибер паргар(л) — финија тканина пасати — проћи пашалија — слуга паше, царева доглавника; пашинац петар — део тавана, таванице од необлатњена прућа више огњишта петрусин — першун пешкеш
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Разумјевши ово цар позове све своје великаше, везире и паше и заповједи им, да сваки свог сива поведе у први петак. Кад ови дођу и своје синове доведу, онда цар изведе своју кћер
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Тај дан ништа друго нисам јео осим пре ручка комадић хлеба; но није ми на ум падало јело. Као овца кад дође с паше, леже гдигод, пак преживље оно што је пасла, тако сам ја преживао сав онога предрагога архијереја разговор и учио сам
Кућа црковна има за школу. Тако ми [х]ле6а и соли, што смо заједно јели, хоћемо стајати онде како паше!” „Добро“, речем му, „док сте ви двојица онде.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Умало да похвата, у намери да спасе Милоша, који је био талац Сулејман-паше Скопљака у Београду, сопствене госте у сопственој кући и да их преда Турцима.
тим преговорима, које је одобрио и Карађорђе, ова су двојица имала двојак задатак: први, да увере и везира и окупљене паше да су Срби и даље, упркос устанку, покорни султановој власти; устанак је подигнут против јаничара и крџалија, не и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бог је диг'о старе витезове наше Што за род умреше у оружја звеци; Њина трошна тела на Косову паше, Ал' Дух њихов оста у њиховој деци!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то чује свети Петар, отиде па каже господу, а бог рече: — Па нека му још и то буде. Кад паше још триста година, дође свети Петар па рече: — Старче, сад мораш ићи, друге није.
Разумјевши ово, цар позове све своје великаше, везире и паше, и заповједи им да сваки свог сина поведе у први петак.
: босански (или травнички) паша, биоградски итд.” паше (од пасати) — прође пезевен (пезевенк) — подводник пејгамбер — пророк пеке — добро је пељда — чудовиште, наказа,
Ћипико, Иво - Приповетке
Надаше се сваки час да ће подноћ однекуд банути човек с нејачади. А мали, тихи комшилук домало оживи. Стока се с паше враћа и тежаци с радње. Чобанчад се дозива, свраћа овце и козе.
Застајао би код малих, укусних маузолеума кога паше, зеленом чојом застртим, и пошао даље са чудним осећајем у души. Често избио би код мраморне големе капије. Ту, иза Св.
Шаролике боје и облици играју му још пред очима. Велики везири, паше, судије, јаничари, крвници, робље у костиму... Јаничарско двориште — на пољу огроман платан, стена на којој се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Деди, хаџи-Арси, који је био први, чувен, у бисагама пара доносио, имао толике чивлуке, њиве, винограде. Чак и паше по својој вољи бирао и намештао. Па о оцу, који је у турско време од свих ага и бегова био бољи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
баклаве и разни колачи, какве је само Цариград могао изумети а Горанин научити, било као кувар код каквога јешнога паше, било као посластичар с оне стране Златнога Рога.
Дуруту не би мило, али на велико Хамзино наваљивање узе гусле и кликну као вила, озбиљно ређајући Женидбу Паше од Тирана, којега је мајка усаветовала да за стара свата позове Краљевића Марка, који је после својим чудним мегданом
“ — „Па ја сам муслиман, вера ми даје“. — „Јок, не даје више, у здравље Гази-Паше“. — „Аман, ефендум!“ — „Ћути!“ — „Аман, ако не даје закон, да се одмах вратим, само ми дајте моје жене!
Краков, Станислав - КРИЛА
Официри из штабова већином гојазни пуковници, и тумачи, купали се око места, где се купале љубазнице албанскога паше. Имале су бела, урањена тела, и носиле несташне костиме.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А таман сутон друге вечери Дочекаће нас у Београду; Гледаће како старост посрће Пред силног паше моћним очима... ГЛАВАШ (за себе): С ћерком у граду?... Међу Турцима Шта ли ће онде?... Шта је смислила?
— Ти за то велиш да је несрећа!... Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај тело своје утробе Како га гладни
Где ти је кућа, где је колиба, Кад сјајне дворе тако презиреш У којима те срета богатство? Па онда љубав паше свемоћног? А више свега влажна тамница У којој своје дане проклиње И залуд чека лажну замену Сиромах Бошко?...
Но, бабо, реци, душе ти, која је голема невоља што те до честитога паше доводи?... СТАНА: Невоља, дете, невоља! ТРЕЋИ ТУРЧИН (шапуће осталим Турцима): Ако ћеш смијеха, повлађуј ми само, да
Пази, Суљо!... (Гласно.) Невоља, бабо!... ’Ма каква је? Јер ако мислиш до паше доћ, ја му морам све по реду јавити... Да те није старац напустио?...
се заклиње Големом снагом свога тирана, А не да виче страшном поругом: „Голуждравче је једног врапчета Од силног паше много моћније!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Спрам Лешјанина стајало је тада већ на српском земљишту 20.000 Турака, под командом Осман Хасан-паше, а спрам Хрватовића стојали су од Грамаде Хафиспаша, са 8.
— Ја сам чуо да су отишли да поткивају турске паше — рече неки из гомиле. — Богме, брајко, ако си слаб на бежању, не би ти сметало да се и сам поткујеш; јер док навале
Глобе и данке са Србије скидале би турске паше, турски везири, султан, а овај би се кукавац вратио онако исто го у Азију, какав је отуда и дошао, и аргатовао би тамо
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: У Венецији нема такових. СТАНИША: Нема... С најлепше буле паше скадарског, С Истока собом што је повео Да му живота дуге часове На обалама шумне Бојане У загрљају жарког Истока
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Жито ти родило, коло ти возило, и бакови букали кô у Реље Кнежевића!“ И паше су му падале на конак. Црне грчке владике високих тенџерастих камилавки, бескрајно дугих и широких рукава и облапорна
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Моја јасна душа вечне среће рада Узбуђена дршће и губи се када Засити се, кад кô херој сабљу паше После много борби и пресит победа, Јер никада краја том нереду реда!
Ћипико, Иво - Пауци
Жупник приђе болеснику и пружа му посљедњу утјеху пред смрт. Уто стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и
Маша и Раде као да осјетише подзимну ноћ и часом заћуташе. А и говеда, викла јари, враћају се с паше. Раде их прикупља и гони ка улазу.
—Овце су на паши, — јави се Петар. — Гони ти краву! —Не могу ја чекати док овце с паше дођу, — закључи рубач и погна краву. Илија, преријечивши се ради краве с братом Петром, поврати се кући.
гизда се ован предводник; по дрветима не пропиву се витке козе да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладима нити телад мече за мајкама!
Младић устави мазгу и хтједе сјашити. Иво га задржи и придржа се мазгина врата. — Гоним је из паше... Да је осамарена, да би вам узјашити, — рече му. —Хвала ти, волим овако! Па како си? —Ето, да се живе...
— Ваља да неколико година тако лежи, да земља опочине. Међутим треба народ и паше за живо! —ослободивши се одговори Иво: На њиви пасла је живина, па, уочивши толико непознатих људи, узврпољила се, а
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Велики преокрети наступише услед тога и у биљном и животињском царству. Животиње напустише своје промрзнуте паше, потражише топлије пределе или се прилагодише новим приликама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јелена је грлила малога и шаптала му: „Кажи ми мама, мама, ма-ма!” Ћућоре њих двоје, шале се, мали паше кецељу и помаже мами, измишљају једно другоме радости и изненађења.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ни топот више није Доказ да беху ноћне уре, Минуше мрачно коб-делије. Јарки пастири наше паше, И толка чежња, жал и туга Над земљом тамном куд пројаше Сводом засветли нова пруга.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (прекида га гневно): Ето ти твоја Србија! А за време Хусејин-паше такве су се на четири коња черечиле. А сад? Циганима царство дошло! — Зар ја ово да дочекам?!
и т’г, све што од турску веру и по царски друм нађешем, све терашем испред себе... И паше ми се склањашев...: »Митка је тој, викав, на чорбаџи-Арсу брат!«... Па зар мене да убијев... Тики, па и да ме убише!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Стојан-харамбаше, а Халил пао је под Бањалуком у чети крајишника што су се, оцрњени пред султаном, дигли против Вуча-паше, па били од њега потучени.
Више је песама о великим догађајима под владиком Петром (1782—1830), о многим и срећним бојевима против Махмут-паше Бушатлије и иначе.
А то ће рећи да су Дукља, Травунија и Захумље права (ако не и једина) постојбина паше јуначке поезије уошпте, пошто се у тим крајевима најдуже одржала, дуго и после пропасти немањићке државе, некаква
Ударише коње мамузама, па Ситницу воду пребродише, ударише у цареви табор. Како дође Мусићу Стеване, три је паше био и убио. Кад започе бити четвртога, ту погибе Мусићу Стеване, и са њиме Ваистина слуга, и војске му дванаест иљада.
не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино, — још нагони оџе и аџије да и они с њиме пију
Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино; па му просто да сам пије вино, већ нагони оџе и
Та нека те турски цар не јаше!“ Преби бритку сабљу навалију: „Навалија, моја десна руко! Та нека те турски цар не паше!
“ Ал' говори кнеже Милутине: „Ћери моја, дилбер-Иконија, књига јесте од Загорја равна, од проклетог паше са Загорја, — хоће паша нама на конака, па ми иште тридесет одаја и у њима тридест ђевојака на његових тридесет
на бијелој кули, ја ћу онда пашу погубити, а ви сваки свога погубите, па хајдете на бијелу кулу да видите што ј' од паше било“.
Мало било, задуго не било, ето паше уз бијелу кулу, пред њим иде Милутине кнеже, и он носи вењер и свијећу, а за пашом тридесет делија; пресрете их
Но да видиш паше брђанина! Оде скидат господске хаљине, а Грујица намештат душеке; кад се паша с рухом одлакшао, а он паде на меке
Сједе Грујо на меке душеке; но да видиш паше брђанина! Одмах Груја задиркиват пође, завлачит му руке у пазухе; но се хајдук није научио, па се скочи на ноге
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ 56 ГЊАВИ МЕ ТЕЧА 58 ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА 60 У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО 62 МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ 64 ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ
Могу стати па бирати Куда ћу те просвирати Жао ми је јадног метка Јер си ружан као четка ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ Понашам се попут паше Сви се само мене плаше Доста ми је ове славе Признања ће да ме смлаве То миш рече испред
Куда ћу те просвирати Жао ми је јадног метка Јер си ружан као четка ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ Понашам се попут паше Сви се само мене плаше Доста ми је ове славе Признања ће да ме смлаве То миш рече испред мачке Па побеже
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
на себе хаљину чисто белу ка снег и извезе по њојзи прво свога поганскога бога лице и сношење му, а изокола краљеве и паше. С врха за вратом златним слови извезене ове речи: »Носи тога, који но тебе носи!
На прошецији на своји рамени носили су га велика господа, а не прости људи, него паше и сераскери. Зато тај поглавити пред војском персијском везир на својој му диван-кабаници дао је извести бога му
У томе турскоме табору двојица им паше бијаху поглавари. Пак учинише мећу се договор да се раздвоје. Рекоше: нашто је толика силесија под једним градом?
И мало потом опет и одонуд изгони те претерује у другу побољу пашу. Каде их подобре угоји, онда их зове и дигне их из паше. Лепо их зовући истерује, мало машући с палицом на њих, а повише са свирањем и звиждањем пред њима полако ступајући.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сваку неправду учињену кавурима он је лако, од шале, залечио, само кад се кренуо. Тек се дигне до паше. Јаве га, а паша га одмах пусти к себи. Чорбаџи-Замфир уђе, поклони се паши, паша му да знак да седне.
Сменио је он или, како тамо кажу, „сургунисао“ је три паше. Па није требало ни да иде сам главом тамо, — „Сал дóр чукне у тèл у Стамбул — и паша већ беше!
Бива да понекад бане домаћица му Ташана (од које се чорбаџи-Замфир — иако је три паше сургунисао — ипак прибојавао помало); тада чорбаџија брзо узме на се озбиљан вид, па као да ништа није ни било, брзо
— ’Ајд’ — дом да си идемо!... Било је време већ. Краве се већ враћаху с паше, фењерџија општински већ пролази с мердевинама да пали фењере, а патролџије лепим редом пролазе главним сокаком; и из
— Ама како започе, — вели Замфир — неће ниједну понесе! Ја паше у турцко време па сургунисувашем, та саг... — Е, тој да учиниш! — дражи га тетка Таска. — У сургунл’к!...
Ах, да је оно старо турско време, уздисаше стари Замфир, кад је он после паше и владике био прва сила, — све би то друкчије било.