Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
јулија 1815. године; ту је онда које погинуло које са пашом живи’ у’ваћено око 600 Турака. — Мој отац и мати имали су јошт више деце, но ја ии’ упамтио нисам, а читуља је
Сад веће виде видински Турци, како се Срби сајединише са пашом, да не могу силом ништа успети, зато обрате се на везира Хаџи-Муста-пашу, и они и Пазманџија, с молбом, да и̓ пусти у
Ту се смешају и уједначе Срби и јаничари, као под Хаџи-Муста-пашом што су били Срби са пашајлијама протину јаничара. Ту по̓арају сва азбуковачка села, тако да ниједна овца, ниједно крме
и пашалук од зулума ослободити, а он на очино место у Београду везиром бити; а сви знамо како смо под Хаџи-Муста-пашом његовим оцем добро живили и слободу имали”, и проче и проче.
и пашалук од зулума очистити, а Дервиш-паша везиром бити наместо свога оца, а сви знамо како је народу под Хаџи-Муста-пашом добро било.
„У противном случају како најбоље знате — вели, — само гледајте, да мени Ужичани за леђа не дођу, кад се ја са Афиз—пашом побијем.” (Божа је и Веса Велимировић отерали из Карановца топ у Бранковину.) Ја се састанем са Јаковом и Миланом.
да га Карађорђе чека да само преко Мораве пређе, да га дочека, а Миленко, који је стајао у шанцу на Иванковци, за Афиз—пашом да пође, и тако да међу две ватре Афиза у̓вате.
Но после, Алекса и ја кнезујући, а Ђорђе тргујући, и заједно са Хаџи-Муста-пашом на дахије војујући, врло смо се пазили и као браћа живили и разне разговоре водили, и овај ми силај — вели — твој отац
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским: Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ко не држи брата за брата, он ће туђина за господара (душманина). — Боље с братом братовати, него с пашом пашовати. — Да је игдје брата у свијету, да пожали као да би помогао. — Права браћа без аршина чоху дијеле.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сутрадан, пред јунско подне од тамног блеска, састали су се страни консули са Аширом, пашом београдским и Илијом Гарашанином, председником Министарског савета, па су сви заједно и сагласно сачинили Конвенцију о
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Дакле, пред пашом, са шаком на грудима, понизно стоји Милош. Погурен је, покоран, снисходљив, роб мањи од макова зрна.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
храбри Карађорђев војвода Хајдук Вељко, који је са шаком Србијанаца бранио Неготин од велике турске војске под Мула-пашом. Ова храбра чета, како је песма опева, подсећа на ону малу чету старих Грка у бици на Термопилима.
Принуђени да преко дана остају у хладовини под дрвећем, волови би се слабо користили добром пашом, па би ноћу били гладни и тада би жустро кренули у потрагу за добром испашом.
Краков, Станислав - КРИЛА
Тада је свукла и њега, замотала га у чудно одело, утурила му чибук у руку, а фес на главу, и као робиња пред пашом заиграла похотљиву игру. Обоје се смејало.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
смрт! ГЛАВАШ: Мене?... А знаш ли мене ти?... ИСАК: Са Мула-пашом на Малајници — Давно је било, ал’ сам слушао Моћнога гласа страшну грмљаву; — И данас опет глас ти познадох...
ГЛАВАШ: Са Мула-пашом на Малајници? ИСАК: И с Кара-Фејзом, са крволоци, Што ме насиља бичем троструким Учише њихов куран читати И
(Лупа у дланове.) Уверићеш се сад!... (Ћерим долази и, прекрстивши руке, ћути пред пашом.) Ћериме!... Тамо на крају Стамбол-капије, Баш где се види онај одронак Гробнице давне неког Римљана, Данас ћеш
ГЛАВАШ: То ми је жена, Та дивна ћерка бившег војводе Што је на Делиграду храбро погинô. Ал’ она баба што се пред пашом За брижну мајку јавља детету, Мојој је жени само моћеха, И више ништ’! ХАСАН: Ал’ он је иште!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Наше је то, наша својина!... — А шта с Мехмедом, пашом скадарским, Шта с њиме учини?... СТАНИША: Отровну пару крви азијске, У свиономе крилу Селмином, С мирисним ђулсом
груди цепати, Тек ће на гробу светле истине Грехова својих корак каљави Обуставити — пјано посрћућ: Са Арслан-пашом и са Османом Неверници се тврдо сложише, И веће крвљу браће рођене Таласе хитре шумне Мораче Крваво муте...
Ал’ ево, госпо, Из живих уста реч се разноси: „Станиша живи, потурчио се, Те с Арслан-пашом и са Османом Тражити пође круну Балшину....“ ЈЕЛИСАВЕТА: Мртав и живи? Ох, страшна часа!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У страху од њих живели су чак и сарајевски Турци. Са једним босанским пашом, који се спустио до Боке, они су се просто играли: убијали стражаре пред његовим шатором и најзад му одвели све коње
другове који су запали у турско ропство, а понекад су их продавали Латинима, као што је учинио Ватрица Стјепан са пашом Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га
Мало било, задуго не било, ето паше уз бијелу кулу, пред њим иде Милутине кнеже, и он носи вењер и свијећу, а за пашом тридесет делија; пресрете их Новаковић Грујо, љуби пашу у скут и у руку, он Грујицу међу очи чарне, па говори Милутину
тридесет делија, од њих пусто одузеше благо, па одоше своме харамбаши — да га виде на бијелој кули, шта је њима с пашом учинио; али Грујо пашу погубио, па он сједи на бијелој кули те он пије црвенику вино, а служи му дилбер Иконија.
Ми ћемо те пашом учинити, тебе ћемо свагђе послушати“. Старац Фочо поче говорити: „Нуто момка и нуто памети! С којом р’јечи на пашалук