Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сјаше, поздрави нас, скине пуне бисаге са седла, дâ коњу пут у долину на пашу, седне код нас и почне ми беседити: „Драги брате школниче, ми се јоште не познајемо, али добри људи ласно учине
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Пред пуковника изнесмо хлеб и со! Са буктињама, и са даровима, дочекасмо сваког без разлике, и пашу и субашу, и дахију и кабадахију, и буљубашу, и бимбашу, и агу!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но напослетку Пасман-огла истури своју војску у поље на Хаџи-Мустафа-пашу и на оно мало низама, те све растерају. — А други су везири без боја побегли.
̓ — Ми му благодаримо и одемо весели, што смо опет нашег Хаџи-Муста-пашу повратили у његову стару доброту, кога митрополит Методије беше потурчио.
видински Турци, како се Срби сајединише са пашом, да не могу силом ништа успети, зато обрате се на везира Хаџи-Муста-пашу, и они и Пазманџија, с молбом, да и̓ пусти у Београду живити мирно у својим кућама.
ваљајући се уђе у џамију, а кад се напуни џамија, а они проспу пушке у пашине сараје, капију отворе, и тако Хаџи-Муста-пашу жива у̓вате, и кажу му: „Ми знамо да твој син иде оздо с војском од Видина, а Алекса озго од Ваљева, и други кнезови с
године отишао, и да су јаничари воденим лагумом у град ушли, и, како су се утемељили, убили су пашу. Кнезови и паша тукли су се с јаничарима од 1795. године.
Сад ти почнем ја предиковати, да би народ охрабрио: „Ви сви знате, браћо, да су Хаџи-Муста-пашу дахије убиле, и да је Хаџи-Муста-паша имао сина Дервиш-бега, кога је цар поставио да буде везир на очино место; он је,
Ја и њима удесим моју стару песму и кажем им, да они добро знаду да су дахије убиле Хаџи-Муста-пашу, и да је Дервиш-бег, син Хаџи-Муста-паше, одма везиром постао, и да је све досад у цара просио, да му допусти да на
Хаџи-Муста-паши у помоћ против Пасманџије видинског и дахија водили; како су дахије Београд освојили и Хаџи-Муста-пашу убили.
платити. И тако Гушанац отпусти Бећир-пашу баш на сам Митровдан, тј. 26. октобра 1804. и дође на Палеж на конак. Удари повелики снег, везир дозове стрица и
„А ето гледајте колику смо страшну суму се задужили, док смо Бећир-пашу од Гушанца откупили; и да нисмо цару покорни, ми би могли лако и Бећир-пашу побити, и могли смо оне топове и муницију
страшну суму се задужили, док смо Бећир-пашу од Гушанца откупили; и да нисмо цару покорни, ми би могли лако и Бећир-пашу побити, и могли смо оне топове и муницију себи задржати, коју је Бећир-паша у нашим рукама оставио; но смо права раја
данка страшну суму морали дати, које око Бећир-паше и његове босанске војске, које за откуп од Гушанца за Бећир-пашу, да се цар на сиротињу која се задужила смилује итд. Ово је било последњи̓ дана априла 1805. год. у Пећани.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним. Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Тад је био бесан, и све — трговце, хаџије, па и самог владику и пашу псовао, по неколико дана долазио испред њихових кућа и дућана да се дере тражећи да му врате његов новац.
За то и самог пашу протерали што био допустио зидање. Изговор им је био: да не дају толику високу цркву што ће кроз њене прозоре моћи
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бејах и у Бечу. Молили смо и пресвијетлог принципа у Венецији. Дворили смо и пашу у Београду. Сад сам ти, дебели, на путу у Росију. Идем у Росију.
Теодосије - ЖИТИЈА
благодат, овако говораше: — Биће са многима водитељ ка богозвању, Добро ће пасти душе заблуделих жезлом вере, и на пашу благочашћа речју ће их позвати, а и свима жалоснима биће милостива утеха.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То су поглавито сточарска села, која имају по Љуботину пашу, а испод села су ливаде и усеви. Многобројни су извори испод Љуботина, који није онако разуђен дубоким долинама као
Црњански, Милош - Сеобе 1
Видела је интов Аранђелов и његове коње, његове чудновато одевене слуге, па и њега самог, као неког пашу, ма само за тренут, у његовим свиленим појасима, белим чарапама, са његовим златним копчама и везовима, са
Матавуљ, Симо - УСКОК
ми је исти владика дао ову царску медаљу, коју у нашем племену има само још Саво Марков, зато што је посјекао Мехмет-пашу Кокотлију. И дао ми бјеше још један руски крстић, но га, јадан, изгубих.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Вељко отле био подалеко, Зато пашу шале не дочекô, Већ шешаном удрио Турчину, Просуо му низ плећи мождину. Али, брате, то да видиш саде, Када Турком
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
је ждријебе негдје у близини, па му се јавља, њежно, преко пуних уста, не заборављајући при том свој најважнији посао, пашу. — Ињи-њи-њи, ихи-хи ... Пригушено рзање убрзо прерасте у гласан, грохотан смијех.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Милош се и опет хранио из Дивоњина рога, а Дивоња је ишао сваки дан на пашу. И тако ти они проживе ту много времена.
И тако ти они проживе ту много времена. Једног дана рече Дивоња Милошу: — Остани ти код куће, а ја идем даље на пашу, јер овдје немам већ гдје травке закинути, пошто сам све опасао. — И Дивоња оде.
Ту се Милош опет нахрани из Дивоњина рога. Кад је једном опет отишао Дивоња у пашу, дође ти Милошу један мало старији јарац од првога, и имао је мали крш на глави, па почне звати Милоша: — О Милошу, о
Кажи му нека ми дође сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако ми дојача, нека му буде сва моја пшеница за пашу. јарац тако рече и оде, а Милош стане плакати. Кад ал' ево ти Дивоње, па пита Милоша шта му је и зашто плаче.
је поручио, вели, да му дођеш сјутра на Драги Камен на мегдан, па ако му дојачаш, да ти буде сва његова пшеница за пашу“.
Они сад оду кући у пећину, и Милош се опет нахрани из Дивоњина рога. Дивоња опет оде једног дана на пашу, а Милош остане сам код куће кад ли, ал' ево ти сад чуда!
Кад она увече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом. Потом она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима. Послије неког времена отац се ове ђевојке ожени удовицом која доведе једну своју кћер.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Да будем врело, гомило теготе, са чанком млека колиба простоте? Зар тимор-ружу изгоним у брања, у пашу меда, да процвили лира: Дивизме мисле уместо Пастира? А мисли где су, шта су осећања?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Нека слава прати заставу нашу! Платиће рибе јутрошњу пашу!“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша. Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад ја видим драгог у ђечерми, Баш каконо мулу у мешћеми. Кад ја видим драгог у белнуку, Баш каконо пашу у беглуку.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мислиш да су стене дедовина твоја. Ловћен да даје стене за пазар. Ти... море сети се, да знамо у Гори Црној пашу да дочекамо па кад је проклетство наше крв и никад није још помого бог, ни плач, ни част, ни јунаштво, ни вера, помаже
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Мушица му обећа то и оде од њега. ПРИЧА О ЂАВОЛУ Истерао у пролеће сељак краву на пашу. Беху ту, одмах иза села, простране ливаде и пашњаци с лепом зеленом травом, а иза њих, даље, велики рит.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кола стадоше, рабаџија отвара вратнице, око којих су се начетила говеда: чекају чобана, па да иду на пашу. Матора Зекуља већ огладнела па риче, а јунац двогодац гледа је и чуди се шта јој је.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу. И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
дани кад се наоблаче, А с црних се грана роне капи воде, Облаци и магле небесима броде К’о симболи који пашу пропаст значе.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ прихвати онај први. „Радији бих с њом и на јуначки чесов посао прегнути, но с многијема што оружје пашу!“ Сви се томе слатко насмијаше и потврдише.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и лан поклапан — похлепан пометно гумно — гумно на коме се ноћу састају вештице попас — изгон оваца на кратку пашу попрет — жеравица запретана у пепео поскурно брашно — брашно најбоље каквоће, од кога се пране поскурнице потплат —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
По том она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима. Послије некога | времена отац се ове ђевојке ожени удовицом која доведе једну своју кћер.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Противни ветри задрже нас између Дарданела 20 дана. Овде се случи да смо пред капетан-пашу излазили и с њим чрез Мавројени, драгомана његова, беседили.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Деца се насмејаше и не замерише му његову нехатност. „Кад истеривах“, настави он, „нашу стоку на пашу, ја се чим стигох онамо, задубих у понесене књиге толико да не приметих како ми се стадо разбегло.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ама изигравају! Човече божији! Али не помаже: — Изгибоше! Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме! Држ’те! Ја ћу пашу — грми он све једнако. — Ама, човече! Ама каквог пашу! Оно је Мика! Глумац! Представљају! — Коме ви? Знам ја Мику.
Јао, људи, не дајте! Пуштајте ме! Држ’те! Ја ћу пашу — грми он све једнако. — Ама, човече! Ама каквог пашу! Оно је Мика! Глумац! Представљају! — Коме ви? Знам ја Мику. Немојте, људи. Не дајте! Васићу, издајицо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад она увече дође кући, а то јој се мати претворила у краву и стоји пред кућом. Потом она стане ову краву гонити на пашу с осталијем говедима. Послије неког времена отац се ове ђевојке ожени удовицом, која доведе једну своју кћер.
Изјутра, кад је изгонио своја говеда на пашу, бацао је свој топуз у висину, а дочекивао га у руке чак увече, кад су се говеда враћала кући.
зијан — штета зијафет — гозба, чашећење золота — врста новца зôр — сила, жестина изјавити (овце) — истерати на пашу излевушати — истући, ишћушкати изун — допуштење иксанско — људско илински — око Илиндана (2 авг.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ту је загнао дотјерану стоку, а извео на пашу ону што га је, огладњела жељно ишчекивала. Враћају се истим путем горе на бријег… — Зар смијеш ту пасти?
Језиво их је тражила по заклоњеним увалицама и свугдје гдје је стигла кад је за стоком у пашу ишла; а примирила би се тек кад би нашла које младо чобанче на осами, жељно друштва као и она; сјела би уза њ и часом
Тако дјетету пролажаху дани у непрекидној трзавици, да по дану, гонећи стоку на пашу, нађе кога од мушкића од њене добе да се с њим прође у разговору; и најтеже јој бијаше кад би морала код куће остати
Тада му и она помаже и цијели дан код њега сједи. Чак тих дана не допушта јој ни оне двије козе извести у пашу, што јој служе за лијепу излику да се по шкољу прође: нека гладују, само да му је она на очима!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Да је султан чешће, као раније, пролазио кроз ове крајеве, јамачно би и њега уочио као и његова земљака Синан-пашу, као Соколовићеве — Херцеговачкога и Матскога, као Рустема Босанца и многе Ћуприлиће.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Газио ме је!... Па убићу га! То никад није убити друга; А убит пашу, смрвити скота, То ни пред богом није грехота!... Ћут’... Неко долази!...
ДРУГИ ТУРЧИН: Ено је ђе долази! ДРУГА СЦЕНА Пређашњи. Стана долази. СТАНА: Помози бог, људи честити, Што царског пашу верно служите! А је ли дома паша Сулејман, Злочине раје отац милостив? И је ли здрављем доста угодно?
ПРВИ ТУРЧИН: Силан, па се још више сили! ДРУГИ ТУРЧИН: Око тебе, муселиме, и којекако. ’Ма пашу не цијени колико свога дората! ХАСАН: Па онда веле: „Покорна раја!...“ Покорна неком! Ал’ није свугде, и није сва!..
ДРУГИ ТУРЧИН: Имена ти, Ћериме, Са каквим ћемо челом ступити Пред силног пашу с голим рукама?... ЋЕРИМ: Станоје ће, уморан, с пута дома доспијети...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На коња јашу, тураклију пашу. Максим Зориче, добар војниче, а пред коњици, добри војници, Зоринкић Мија, познан делија.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Са блатом ропства браће несрећне Изравна, сруши, згази, измрви, — Па знаш, ко беше витез бесмртни, Да силног пашу силом дочека? Радош Орловић! Прогнани Радош, да!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Чува ри хајкају! Страшила на оградама око кукуруза лепршају се. Сермија се изгони на пашу. Вика, довикивање на све стране. Лујо иде замишљено за Јабланом.
Зачас би крдо оваца прекрило и забијелило пољем испод планика. Говеда би у дугим редовима замицала у планину на пашу, да се у подне врну води на пландиште.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, да не би било урекнуто (ЗНЖОЈС, 7, 388). У Приморју, када чобани на Вариндан крену овце од куће на пашу, уберу грану л. и обавију је себи око врата (ЗНЖОЈС, 10, 157). Тога дана овце се на пашу терају граном од л.
и обавију је себи око врата (ЗНЖОЈС, 10, 157). Тога дана овце се на пашу терају граном од л. (ЗНЖОЈС, 6, 320). Лишће од л. је лек против црвеног ветра (ЖСС, 273).
Ћипико, Иво - Пауци
вина Илијину жену Смиљану, но она неће да чаше прихвати; нудили би и цуру и невјесту, али оне су пошле за стоком у пашу. Најевши се и напивши се, Илија, Ждрале и Крило приђу к болеснику. Ждрале нагне се нада њ и с главе му одгрну кабаницу.
Први се диже отац а пође у дућан. Брат му Марко зовну слугу и нареди му да одагна живину у пашу, па и он изиђе. — Увијек отац штогод приговори, — рече Иво мајци кад су остали насаму.
— Зна сам да је живина похупна... — Ма не видите, добар чово, да су и напрћена, нису за пашу... умиљаваше се Јуре. — Знам ја за ту мајсторију... Ну није фајде правдат се... Скривио и платио , па си миран!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
као што је учинио Ватрица Стјепан са пашом Подгорицом, који му је био оборио кулу и заробио жену: Кад он виђе пашу Подгорицу, прореза му зелену доламу, па га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у Латине, у
највећи јунак тога времена је по песми син Вука Томановића Никац од Ровина, који је, као „син Обилића“, убио босанског пашу под шатором.
Непосредно су је изазвала јаничарска насиља на почетку XИX века. Убивши 1801. године доброг Хаци-Мустај-пашу, јаничари са четворицом дахија на челу завели су несношљив режим у београдском пашалуку.
Грујицу; или она — пуна младалачког полета — кад Грујица и његових тридесет хајдука прерушени у девојке дочекују пашу са Загорја и његових тридесет делија. Све је то и добро уочено и прикладно речено.
УЗ РАМАЗАН ВИНО Цар Сулеман јасак учинио: да с 'не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену
Нијеси ли јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне?
Краљевићу Марко, та ја јесам јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; добри људи о злу говорише: на јаднога Марка потворише: да ти играш колом
им свијетло оружје, а служите вино и ракију, а слушајте моје даницкиње: када пукну на бијелој кули, ја ћу онда пашу погубити, а ви сваки свога погубите, па хајдете на бијелу кулу да видите што ј' од паше било“.
Кад опази дилбер Иконија, затвори се млада у ризницу; Грујо оста на бијелој кули чекајући пашу брђанина. Мало било, задуго не било, ето паше уз бијелу кулу, пред њим иде Милутине кнеже, и он носи вењер и
њим иде Милутине кнеже, и он носи вењер и свијећу, а за пашом тридесет делија; пресрете их Новаковић Грујо, љуби пашу у скут и у руку, он Грујицу међу очи чарне, па говори Милутину кнезу: „Врат' се, кнеже, с мојим делијама, те им подај
Одмах Груја задиркиват пође, завлачит му руке у пазухе; но се хајдук није научио, па се скочи на ноге лагане, узе пашу за бијелу браду, а поче му тихо говорити: „Стани, курво, пашо са Загорја!
Није ово дилбер Иконија, већ је ово Новаковић Грујо!“ Па потрже пињал од појаса, закла пашу на бијелој кули, па истрча кули на пенџере, те опали двије даницкиње, хабер даде у своју дружину.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сад пастири и чобани с чордом на пашу излазе, спраљајући дипле и свирале, да узалуд седећи у хладу под листатим дрвљем, зглашају се с хубавом свирњом.
Могу се од Христова хода и војаци поучавати штогод, војводе и официри и сви војиштани који год сабљу пашу и војују, јерно и сам Христос пише се да јест велики бојни јунак и копјаник...
И мало потом опет и одонуд изгони те претерује у другу побољу пашу. Каде их подобре угоји, онда их зове и дигне их из паше.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Дуго се још причало каква је сила био чорбаџи-Замфир: такве силе и таквог господства нема више! Пред пашу је у турско време излазио кад год је хтео — у по дана, у по ноћи, и био виђен и мио гост у пашином конаку.